举家进城，如何安稳（三农微观察）

Купола на стени у ?ерусалиму сматра се ?едном од на?ве?их светили?а у исламу. Потиче из 7. века, док ?е тренутни изглед фасаде из 19.

百度 对这样的家庭背景，很多人可能会有种酸葡萄的心态。

Исламска уметност обухвата уметничке тековине исламске цивилизаци?е на сво?им бившим и тренутним подруч?има. Са самим ра?а?ем ислама у 7. веку, ова? правац израста поза?м?у?у?и и комбину?у?и тековине стари?их уметности, али и образу?у?и их по новим, сопственим принципима. Шире?ем ислама из блиског истока у северну Африку, Шпани?у, на Балканско полуострво, Кавказ, и у сред?у, ?ужну и ?угоисточну Ази?у ове уметности стичу драстичне регионалне вари?етете, али и повезаност путем влада?у?их иде?а и принципа.

Изван верске град?е оне обухвата?у и ширу архитектуру, краснопис, к?ижевност, сликарство, методе декораци?е и мноштво других занатских радова. Истори?ски вршиле су утица? и на немуслиманске културе, а ?ихово насле?е приме?у?е се и данас, било то традиционално или у модерним уметностима.

Порекло и карактеристике

Две доминантне карактеристике исламске уметности и архитектуре су важност калиграфске орнаментике и примена облика ?ами?е, и првобитно су били везани за исламско верова?е, те су се развили у рано доба ислама.

Оснивач ислама посланик Мухамед био ?е богати трговац из Меке ко?и ?е, према преда?у, у четрдесето? години живота имао низ божанских визи?а, те ?е након тога почео ?авно проповедати нови закон. ?егова уче?а садржана су у Курану. Централно место те к?иге у исламско? култури, и грациозност арапског писма довели су до шире?а писане речи, посебно путем одломака из Курана исписаних на зидовима ?ами?а и разво?а калиграфи?е и орнамената у свим гранама исламске уметности.

Година 622. ?е она од ко?е муслимани рачуна?у сво? календар, то ?ест, када Мухамед бежи из Меке у ?атриб (касни?е назван Медина). У сво?о? ку?и окуп?а групу верника ко?и ствара?у ?ами?у, у виду правоугаоног затвореног дворишта са баракама (ку?ама за Мухамедове жене), са зидом с ?едне стране и тремом ко?и ?е правио хладовину, за сиромашне намернике. Због тога скоро све ?ами?е прате план Мухамедове ку?е, ко?а ?е у суштини састав?ена од затвореног дворишта, зграде за молитву на ?едном кра?у, и аркада са стране.

Први следбеници Мухамеда, ко?и долазе с Арапског полуострва, нису имали уметничке традици?е као царства ко?а су касни?е покорили и где су се касни?е и сами настанили. Како се ислам ширио, ?егова уметност се разви?ала, тако да су на ?у утицали различити временски услови и доступност матери?ала у осво?еним зем?ама, те ?е примала и прилаго?авала се домородним стиловима у уметности. Мотиви из ?едног подруч?а ускоро поста?у универзални у целокупном муслиманском свету.

Исламска се уметност тако развила из неколико извора. У рану исламску архитектуру пренети су римски, ранохриш?ански, и византи?ски стилови; утица? сасанидске уметности—архитектуре и украсне уметности предисламске Перси?е под Сасанидима ко?и ?е био ?е изузетно знача?ан; сред?оази?ски стилови су доношени с турским и монголским продорима; а кинески се утица?и могу видети у исламском сликарству, керамици и одева?у.

Истори?а

Куранска бисмила, пример арапске калиграфи?е

Током разво?а у исламско? уметности - од 7. до 18. века - можемо пратити три разво?на периода. Период формира?а исламске уметности ?е коегзистирао с правилима првих во?а ислама, ума?едских калифа (661.- 750.), ко?и су проширили ислам од Дамаска у Сири?и, до Шпани?е. Сред?и период обухвата време абесидских калифа (750.-1258), ко?и су исламом управ?али из Багдада у Ираку, до времена монголских осва?а?а. Ова? ?е калифат, познат по сво?ем унапре?е?у на подруч?има уче?а и културе, био на?сликовити?и у истори?и ислама. Управо ?е у овом периоду било утица?а и преузима?е облика из иранске уметности. Период од монголских осва?а?а до 18. века би се, због прикладности, могао назвати касним периодом исламске уметности.

Архитектура

Неколико релативно ?едноставних обреда ислама утицало ?е на ?единствену сакралну архитектуру, ко?а ук?учу?е ?ами?е (моше?е), места друштвеног окуп?а?а и молитве, и медресе, или школе религиозности. Важни ме?у различитим сво?ственим облицима исламске профане архитектуре су палате, каравансара?и, и градови, чи?е ?е планира?е увек ук?учивало бригу о важним изворима воде те о ствара?у прикладних заклона од сунца. Тре?и тип зграда ко?е су биле знача?не у муслиманском свету су маузоле?и, ко?и су служили као гробнице за владара или свеца, али и као симболи политичке мо?и. Све те структуре, религи?ске и профане, деле мноштво сво?става.

Сакрална архитектура - ?ами?е

Унутраш?ост ?ами?е у Кордоби

Када су муслимани осво?или Сири?у 636., они су многе напуштене цркве- базилике претворили у ?ами?е тако да су начинили нове улазе и преместили место одви?а?а обреда. То су биле дуге, тробродне зграде с поплочаним кровом и олтаром на источно? страни. Ори?ентаци?у и просторну организаци?у ?ами?а одре?ивао ?е, и данас одре?у?е, смер молитве, према Меки ко?и симболизу?е михраб. У Мухамедово ?е време молитва држана с врха крова по узору на жидовски обича?. Чини се да ?е сири?ска традици?а град?е ниских тор?ева уз углове зграде (код муслимана ?ами?е) довела до град?е минарета са ко?ег се после Мухамедова времена држао обред. Прва употреба проповедаонице или мимбара, ?ош ?едне структуре сво?ствене ?ами?и, се догодила у Медини из практичних разлога. Куполе, сво?ствене управо исламско? архитектури, су се развиле из сасанидских и ранохриш?анских архитектонских облика. На?стари?а очувана е Камена купола (касни 7. век) у ?ерусалиму, ?една од ве?их сакралних структура на свету, а представ?а место са ко?ега ?е Мухамед доживио духовно и телесно просвет?е?е. Ова ?ами?а има куполу постав?ену на високи ва?ак и прстенастог ?е облика с два амбулатори?а или ходника, што ?е преузето из римске архитектуре ко?а ?е имала утица?е у ?ерусалиму у 4. веку. Под Отоманима су ?ами?е гра?ене по узору на византи?ске у Турско? с великом главном куполом и више ма?их. Ме?у ?има се свакако истичу две, архитекте Синана ко?е су послужиле као узор ?ами?ама у Турско?, Сири?и, Египту и северно? Африци: Селим Ками у Едирни и А?а Софи?а у Истанбулу, обе византи?ске цркве су касни?е претворене у ?ами?е.

Врата кра?евске палате у Рабату

Иако ?е у исламско? архитектури, посебно у рани?им примерима, типични?и полукружни лук, излом?ени ?е лук тако?е био познат. Пореклом вероватно из Сири?е, прихватили су га Ума?еди, а био ?е у употреби и код абесидским ?ами?ама, током 9. и 10. века ?е пренесен у Египат.

Профана архитектура

Током времена Ума?еда и раних Абесида, мушки чланови калфиских породица градили су бро?не палате у Сири?и и Ираку. Неки су имали периво?е за лов, као код

Сасанида, и купке, ко?е су се развиле из касноримског типа зграда. Те палате приказу?у синтезу западне и источне културе ко?а ?е била главна карактеристика ране исламске уметности, али и релативну слободу изражава?а пре уво?е?а проскрипци?а на фигуративне приказе. Палате су била места где су се могли на?и мозаици, зидне слике, и ре?ефи ко?и су традиционално приказивали дворане, животи?е, а понекад и самог калифа. У сред?ем периоду су гра?ени планирани градови (нпр. Самара, Ал Фустат, Округли Град код Багдада) ко?и су доласком Монгола за?едно са сво?им аквадуктима уништени или сведени на села. У Ирану су у послед?ем добу исламске уметности гра?ена на?ве?а дела профане архитектуре: мостови, палате, фонтане, тркалишта, па чак и прве уметничке галери?е. Каравансара? (или турски хан) су донели Сел?уци. То су била одморишта за путнике ко?а су се градила уз путеве каравана, имала су отворени ходник и место за напа?а?е животи?а. Уз ?их се споми?у и купке, тргови, вртови и гарнизони.

Гробнице и маузоле?и

Гробницу Та? Махал посветио ?е могулски цар Шах ?ахан сво?о? супрузи. Ова? споменик 17. века временом ?е постао симбол Инди?е.

Иако исламски прописи забра?у?у изград?у гробница, маузоле?и, гра?ени као симболи мо?и умрлих владара, су након ?ами?а и палата постали на?важни?е гра?евине у исламу. Примери ук?учу?у куполасте гробнице у Каиру из 15. века. У Ирану ?е под Монголима разви?ена посебна врста гробнице с куполом двоструке конструкци?е ко?а пове?ава ?ену висину. Карактеризу?е ?е октогонална основа с тор?ем на сваком углу. На?бо?и пример ?е вероватно на?познати?и муслимански маузоле?, Та? Махал (из средине 17. века), у Инди?и.

Декораци?е у архитектури

У исламским зградама су за декораци?у били кориштени креч, опеке и плочице разних облика с узорцима, док су Сел?уци касни?е додали глазуру и бо?у. Уведена ?е и уметност зидних мозаика, у ко?о? су бо?е па?ене како би се добио ?ихов пуни интензитет. Таква се уметност отвара?ем нових радионица с подруч?а Ирана проширила и у Турску. Остала ?е исламска декораци?а у архитектури ук?учивала резбари?е у дрвету, обично пресвучене са слоновачом на прозорима и вратима мимбара, и различитим структурним елементима. Резбаре?е у дрвету и слоновачи ?е било кориштено и за украшава?е намешта?а, слонових к?ова и кути?ица. Камени ре?ефи и мраморне пресвлаке налазимо на зградама у Шпани?и, Турско? и Египту. Светло и бо?у у зграде обично уносе богато украшене свети?ке и тапете.

Декоративна уметност

Мозаик у Мекнесу

Исламским прописима дозво?ени мотиви у уметности слични су онима током иконоборачког покрета у време Византи?ског царства, ко?и ?е прокламовао иде?у забране осликава?а светаца и пророка, те ?иховог обожава?а. Забра?ено ?е било и приказиване репрезентативних слика буду?и да само Бог може дати живот. Уметност ?е увек била посматрана у религи?ском контексту, но у профано? декоративно? уметности, ко?а ?е била зависна од ортодоксности по?единог владара, то ни?е увек био случа?. Последица тих забрана ?е била да се, чак и при приказива?у фигура ?уди и животи?а, избегавало кориште?е украсног оквира те, за разлику од европских уметника, муслимански уметници нису развили познава?е анатоми?е и перспективе. С друге стране, су оваква ограниче?а усмерила уметнике на општеприхват?иви разво? украсних узора, ко?и су били утеме?ени на геометри?ским облицима, арапском писму и стилизованим облицима.

Други важан пропис ко?и ?е утицао на разво? исламских декоративних уметности била ?е забрана употребе скупоцених матери?ала. Тако ?е, за разлику од других култура у ко?о? су преовладавали племенити метали, исламска уметност била усмерена на керамику, украшава?е бронзаних ваза, и резбари?е у дрвету.

Керамика

Ваза из Ирана 12. век

На?бо?и израз исламске уметности ?е свакако керамика, ко?а показу?е на?виши степен креативности и иноваци?е. Први период у разво?у керамике започи?е по?авом увезеног кинеског порцелана у Багдаду, ко?и ?е подстицао рад абасидских ма?стора. У почетку су успешно имитиране бо?е, а да би постигли порцелански учинак измиш?ена ?е кремаста глазура. Она ?е касни?е плаво бо?ена и резбарена разним натписима у високом ре?ефу. Друга техника ко?а се раширила у све делове света била ?е бо?е?е металним раствором након што ?е керамика печена, што ?о? ?е давало карактеристичну бо?у.

Неке од посуда ко?е су прона?ене у Ирану су биле украшене фигурама животи?а или су били испу?ени орнаментима и калиграфским елементима, док су код других украси углавном ограничени на монументалне натписе с малим декоративним мотивима.

Стакларство

Муслимански су уметници тако?е радили са стаклом, испочетка у техникама ко?е су затекли у Византи?и и сасанидском Ирану, а касни?е кориште?ем нових начина. Резана, леп?ена, бо?ена и резбарена стакла су била изузетно високог квалитета. Глазирано стакло из Сири?е у 12. веку било ?е врло це?ено и углавном ук?учу?е пехаре и украшене воштане све?е ко?е често налазимо у ?ами?ама.

Рад с бронзом

Перси?ски медицински рукопис из 17. века

Због прописа око дозво?ених матери?ала, бронза ?е била на?више кориш?ени матери?ал. Неки од на?бо?их примерака очувани су у европским црквеним збиркама. Испочетка су прихва?ени иск?учиво декоративни сасанидски облици, али касни?е се изра?у?у фигуративни предмети: посуде у лику животи?а, све??аци и та?ири. Важне примерке, украшене бакром и сребром, налазимо у Ирану и Ираку.

Сликарство

Сликарство ?е, као и у ве?ини исламских уметности, служило за ?асне сврхе. То ?е обично била уметност илустраци?е арапских к?ига, ко?а се развила из багдадске школе рукописне илустраци?е 13. века, а обожавали су ?е и отомански (турски) владари за ко?е се уводи портрет и изражени?а ?удска фигура. Научне илустраци?е су по правилу лини?ске, а колористичке профане слике су наивне, с декоративним елементима пе?зажа (кинески утица?) и две до три приказане монументалне фигуре. Перси?ски утица? представ?а осликава?е мини?атура, на кинески начин уво?е?е емоци?а, а комплексност композици?е ?е карактеристика нове школе.

Облик декоративне уметности била ?е и израда кожних корица за к?иге с геометри?ским узорима. Први примерци су били обра?ивани и ре?ефни, касни?и позла?ени, а од 16. века и глазирани.

Види ?ош

• Уметност у муслиманско? Шпани?и

Литература

• Istorija umetnosti, HV Janson, Beograd (1982)
• Op?ta istorija umetnosti, ?ina Piskel, Beograd(1974)
• Kako prepoznati umetnost, Ljubljana, (1980)
• Istorija slikarstva, Nolit Beograd(1973)
• Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.
• Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
• Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
• Tvorivos?, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.
• hrvatska Vikipedija ?lanak Islamska umetnost i arhitektura

Спо?аш?е везе

• ArchNet: extensive site on Islamic architecture
• Muslim Heritage
• Art of Islamic: Examples of Great Islamic Artwork Throughout History
• Palace and Mosque: Islamic Art from the Victoria and Albert Museum at the National Gallery of Art, Washington
• Artistic Exchange: Europe and the Islamic World Selections from the Permanent Collection at the National Gallery of Art
• Islamic Art Network - Thesaurus Islamicus Foundation
• Islamic Art Review
• What is Islamic Art? an article by Lucien de Guise
• Art and architecture module at NITLE