葡萄酒中的单宁是什么
| Маслина Временски распон: Касни плеистоцен до данас,
| |
|---|---|
| |
| Olea europaea у близини Мртвог мора, ?ордан | |
Научна класификаци?а 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Lamiales |
| Породица: | Oleaceae |
| Род: | Olea |
| Врста: | O. europaea
|
| Биномно име | |
| Olea europaea | |
| |
| Мапа дистрибуци?е | |
Маслина, маслинка, маслица, у?ица, у?еника или олива (лат. Olea europaea) ?е врста ниског дрвета ко?а потиче из источног Медитерана и припада истоимено? фамили?и (Oleaceae)[2]. Ова врста се га?и у свим зем?ама Медитерана, као и у Аустрали?и, Новом Зеланду, Северно? и ?ужно? Америци и ?ужно? Африци.[3][4]
Опис би?ке
[уреди | уреди извор]
Зимзелено дрво ко?е расте у Средозем?у, Ази?и и Африци, где се у?е, ко?е се доби?а прерадом плодова ове би?ке, сматра симболом медитеранског начина исхране. Истовремено ?е и симбол мира, плодности, изоби?а и дуговечности. Листови су елиптични, дугу?асти, кожасти са тамнозеленим лицем и сребрнастосивим налич?ем и врло кратком дршком. Из пазуха листова разви?а?у се усправне гроздасте цвасти ко?е чине цветови са белом круницом. Чашица и круница има?у по 4 листи?а. Плод ?е ?естива коштуница, позната као маслинка, тамноплаве до скоро црне бо?е и од ?ега се доби?а чувено маслиново у?е.
Маслина ?е кратка и здепаста и ретко прелази 8—15 m (25—50 ft) у висину. 'Пишотана', ?единствена сорта ко?а обухвата око 40.000 стабала ко?а се налазе само у области око Пишоте у региону Кампани?е у ?ужно? Итали?и, често превазилази ово, са одговара?у?им великим пречником дебла. Сребрнозелени листови су дугу?асти, дужине 4-10 cm и ширине 1-3 cm. Дебло ?е типично квргаво и уврнуто.[5]
Плод ?е мала коштуница дужине 1–2,5 cm у зрелом ста?у, та?ег меса и ситни?а код див?их би?ака него код во??ачких култивара. Маслине се беру у зеленом до ?убичастог ступ?а.[6] Olea europaea садржи пирену ко?а се у америчком енглеском обично назива ?pit”, а у британском енглеском ?stone”.[7]
Таксономи?а
[уреди | уреди извор]Шест природних подврста Olea europaea распоре?ене су у широком распону:[8][9][10]
- Olea europaea subsp. europaea (Медитерански басен). Подврста europaea ?е поде?ена на две сорте, europaea, ко?а се рани?е звала Olea sativa, са садницама званим ?оливастерс“, и ?силвестрис”, ко?а одговара старо? див?е расту?о? медитеранско? врсти Olea oleaster, са садницама званим ?олеастерс“.[11] Силвестрис карактерише ма?е стабло ко?е да?е приметно ма?е плодове.
- O. e. subsp. cuspidata (из ?ужне Африке широм источне Африке, од [Arabian Peninsula[Араби?е]] до ?угозападне Кине)
- O. e. subsp. cerasiformis (Мадеира); тако?е позната као Olea maderensis
- O. e. subsp. guanchica (Канарска острва)
- O. e. subsp. laperrinei (Алжир, Судан, Нигер)
- O. e. subsp. maroccana (Мароко)
Подврста O. e. cerasiformis ?е тетраплоидна, а O. e. maroccana ?е хексаплоидна.[12] Див?е врсте маслина се понекад третира?у као врста Olea oleaster, или ?олеастер”. Дрве?е ко?е се у ?угоисточно? Ази?и назива ?белим“ и ?црним“ маслинама заправо нису маслине, ве? врсте рода Canarium.[13]
Култивари
[уреди | уреди извор]Познате су стотине сорти маслине.[14][15] Сорта маслине има знача?ан утица? на ?ену бо?у, величину, облик и карактеристике раста, као и на квалитет маслиновог у?а.[14] Сорте маслине могу се користити првенствено за у?е, ?ело или обо?е. Маслине ко?е се узга?а?у за конзумаци?у се генерално назива?у ?стоним маслинама“.[16]
Истори?а
[уреди | уреди извор]Медитерански басен
[уреди | уреди извор]Фосилни докази указу?у да ?е маслиново дрво настало пре 20-40 милиона година у олигоцену, у ономе што сада одговара Итали?и и источном медитеранском басену.[17][18] Пре око 100.000 година, маслине су ?уди користили у Африци, на атлантско? обали Марока, као гориво и на?вероватни?е за конзумаци?у.[19] Дрве?е див?е маслине, или олестер, било ?е присутно и сакуп?ано у источном Медитерану од пре око 19.000 година.[20] Геном култивисаних маслина одражава ?ихово порекло из популаци?е олестера у источном Медитерану.[21][22][23][24][25] Маслина ?е први пут култивисана пре око 7.000 година у медитеранским регионима.[17][26]
Хи?адама година маслине су се узга?але првенствено ради у?а за лампе, без ве?е примене као кулинарски састо?ак.[27] ?ихово порекло може се пратити до Леванта на основу писаних плоча, коштица маслина и фрагмената дрвета прона?ених у древним гробницама.[27][28] ?ош 3000 година пре нове ере, маслине су се комерци?ално узга?але на Криту; могу?е ?е да су оне биле извор богатства Мино?ске цивилизаци?е.[29]
Порекло узга?ене маслине ?е непознато. Фосилни полен припадника рода Olea прона?ен ?е у Македони?и и другим местима широм Медитерана, што указу?е да ?е ова? род оригинални елемент медитеранске флоре. Фосилизовани листови olea прона?ени су у палеосолима вулканског грчког острва Санторини и датирани су на пре око 37.000 година. На листовима су на?ени отисци ларви маслинових белокрилки Aleurobus olivinus. Исти инсект се данас обично налази на листовима маслине, што показу?е да се коеволуциони односи изме?у би?ака и животи?а нису променили од тог времена.[30] Остали листови прона?ени на истом острву датира?у од пре 60.000 година, што их чини на?стари?им познатим маслинама са Медитерана.[31]
Лековити састо?ци
[уреди | уреди извор] Мариниране зелене маслине | |
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енерги?а | 609 kJ (146 kcal) |
3,84 g | |
| Ше?ери | 0,54 g |
| Прехрамбена влакна | 3,3 g |
15,32 g | |
| Заси?ене | 2,029 g |
| Мононезаси?ене | 11,314 g |
| Полинезаси?ене | 1.307 g |
1,03 g | |
| Витамини | |
| Витамин А екв. | (3%) 20 μg(2%) 231 μg510 μg |
| Тиамин (Б1) | (2%) 0,021 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (1%) 0,007 mg |
| Ниацин (Б3) | (2%) 0,237 mg |
| Витамин Б6 | (2%) 0,031 mg |
| Фолат (Б9) | (1%) 3 μg |
| Холин | (3%) 14,2 mg |
| Витамин Е | (25%) 3,81 mg |
| Витамин К | (1%) 1,4 μg |
| Минерали | |
| Калци?ум | (5%) 52 mg |
| Гвож?е | (4%) 0,49 mg |
| Магнези?ум | (3%) 11 mg |
| Фосфор | (1%) 4 mg |
| Кали?ум | (1%) 42 mg |
| Натри?ум | (104%) 1.556 mg |
| Остали конституенти | |
| Water | 75.3 g |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Плод маслине богат ?е беланчевинама, хлорофилом, сапонинима, воском, смолом, витаминима А, D, K и Е, масним киселинама као што су: олеинска, стеаринска, палмитинска, многим минералима, ензимима и др. У старо време се маслиново у?е користило за исхрану, хиги?ену и улепшава?е, освет?е?е, лече?е и у ритуалне сврхе. Витамин Е и олеинска киселина су познати и доказани антиоксиданси. Данас у свету посто?и више од 50 врста маслиновог дрвета ко?е се га?и широм света управо због производ?е у?а или течног злата као се врло често назива.
Лист маслине
[уреди | уреди извор]Од листа маслине припрема се ча? ко?и помаже код упала и тегоба функциониса?а уринарног тракта.[32]
Маслиново у?е
[уреди | уреди извор]Плод ?е богат у?ем, ко?и се цеди кориште?ем притиска кроз разне пресе (хладно це?ено у?е), или се издва?а користе?и вру?у воду или пару. У?е се користи у исхрани као додатак ?елу, прже?е, зачи?ава?е ?ела, као и у медицинске сврхе. У рани?ем периоду су маслине це?ене ручно или уз помо? камена.
Маслиново у?е се цеди индустри?ски машинама а почетком двадесетог века ?е то ра?ено постро?е?ем на водени погон слично воденици.
Маслина у к?ижевности и истори?и
[уреди | уреди извор]У Библи?и споми?е се више од хи?аду пута. У хриш?анству ?е симбол Бож?е бриге за ?уде. Мо?си?е ?е ослоба?ао ратова?а мушкарце, ко?и су га?или маслине. Голубица ко?а се после потопа вратила на Ноеву арку у к?уну ?е носила маслинову гранчицу као симбол помире?а Бога и ?уди. Са много маслинових ганчица народ ?е прославио Исусов улазак у ?ерусалим. Исус се зно?ио крвавим зно?ем на Маслинско? гори, окружен мноштвом маслина, а Исусов крст, био ?е по преда?у од маслиновог и кедровог дрвета.
Због чврсто?е и отпорности, маслина ?е симбол снаге. Тако ?е Херкул имао то?агу од маслиновог дрвета, а Одисе? ?е маслиновим коцем ослепио Киклопа. Маслина ?е симбол оданости и верности па ?е Одисе?ев и Пенелопин брачни кревет био од па?а маслине. Хомер ?е маслиново у?е звао теку?им златом. Хипократ ?е маслиново у?е преписивао за више од 60 разних болести. Победницима на Олимпи?ским играма, на главе су став?али маслинове венце, а за награду су добивали амфоре с маслиновим у?ем, ко?е ?е било тада врло скупо.
Производ?а
[уреди | уреди извор]Табела показу?е производ?у плода маслине. Првих девет зема?а припада?у подруч?у Медитерана и производ?а маслина у тим државама чини 95% светске производ?е (према подацима Fao).
| Година 2003 | Производ?а (у тонама) |
Обрадива површина (у хектарима) |
Количина изражена у (q/Ha) |
|---|---|---|---|
| Свет | 17 317 089 | 8 597 064 | 20,1 |
| 1. Шпани?а | 3 160 100 | 2 400.000 | 25,7 |
| 2. Итали?а | 6 149 830 | 1 140 685 | 27,6 |
| 3. Грчка | 2 400.000 | 765 000 | 31,4 |
| 4. Турска | 1 800.000 | 594 000 | 30,3 |
| 5. Сири?а | 998 988 | 498 981 | 20,0 |
| 6. Тунис | 500.000 | 1 500.000 | 3,3 |
| 7. Мароко | 470.000 | 550.000 | 8,5 |
| 8. Египат | 318 339 | 49 888 | 63,8 |
| 9. Алжир | 300.000 | 178 000 | 16,9 |
| 10. Португал | 280.000 | 430.000 | 6,5 |
| 11. Либан | 180.000 | 230.000 | 4,5 |
Галери?а
[уреди | уреди извор]-
У Црно? Гори, у Бару, расте Стара маслина (Olea europaea) чи?а се старост проце?у?е на преко 2.000 година. Веру?е се да ?е ово на?стари?е стабло маслине у Европи и ?едно од на?стари?их у свету -
Масли?ак -
-
плод маслине пореклом из ?ордана (Мртво море) -
Илустраци?а маслине из 19. века -
млада би?ка -
лице и налич?е листова -
пре цвета?а -
цвета?е
_Olea_europaea_-_Inflorescence_and_leaves.jpg)
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Magos Brehm, J.; Draper Munt, D.; Kell, S.P. (2011). ?Olea europaea (errata version published in 2016)”. The IUCN Red List of Threatened Species 2011. e.T63005A102150835. Приступ?ено 26. 6. 2021.
- ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна к?ига. стр. 129. ISBN 86-331-2116-6.
- ^ ?Kew World Checklist of Selected Plant Families, Olea europaea”. Royal Botanic Gardens, Kew. Архивирано из оригинала 20. 01. 2012. г. Приступ?ено 5. 12. 2014.
- ^ ?Olea europaea (map)”. Biota of North America Program. Приступ?ено 5. 12. 2014.
- ^ Eddo Rugini; Luciana Baldoni; Rosario Muleo; Luca Sebastiani (2016). The Olive Tree Genome. Springer. стр. 14. ISBN 978-3-319-48887-5.
- ^ Apostolos Kiritsakis; Fereidoon Shahidi, ур. (2017). Olives and Olive Oil as Functional Foods: Bioactivity, Chemistry and Processing. John Wiley & Sons. стр. 129. ISBN 978-1-119-13531-9.
- ^ Susan Featherstone (2015). A Complete Course in Canning and Related Processes: Volume 3 Processing Procedures for Canned Food Products. Woodhead Publishing. стр. 113. ISBN 978-0-85709-687-6.
- ^ Green PS (2002). ?A revision of Olea L. (Oleaceae)”. Kew Bulletin. 57 (1): 91—140. JSTOR 4110824. doi:10.2307/4110824.
- ^ Besnard G, Rubio de Casas R, Christin PA, Vargas P (2009). ?Phylogenetics of Olea (Oleaceae) based on plastid and nuclear ribosomal DNA sequences: Tertiary climatic shifts and lineage differentiation times”. Annals of Botany. 104 (1): 143—160. PMC 2706730?
. PMID 19465750. doi:10.1093/aob/mcp105.
- ^ ?Genetic characterisation of olive trees from Madeira Archipelago using flow cytometry and microsatellite markers”. Genetic Resources and Crop Evolution. 2008.
- ^ Marone, Elettra; Fiorino, Piero (?ануар 2012). ?Oleiculture in progress”. Advances in Horticultural Science. 26 (3–4). doi:10.13128/ahs-22672.
- ^ Besnard G, Garcia-Verdugo C, Rubio de Casas R, Treier UA, Galland N, Vargas P (2008). ?Polyploidy in the Olive Complex (Olea europaea): Evidence from Flow Cytometry and Nuclear Microsatellite Analyses”. Annals of Botany. 101 (1): 25—30. PMC 2701839?. PMID 18024415. doi:10.1093/aob/mcm275.
- ^ ?Buah Ca-na, Chinese White Olive”. Singapore National Parks Board (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 02. 2019. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ а б World Olive Encyclopedia, International Olive Council, 1996, ISBN 978-8401618819
- ^ Lanza, Fabrizia (2012). Olive: A Global History. Reaktion Books. стр. 106—110. ISBN 978-1-86189-972-9.
- ^ Garrido Fernandez, A.; Fernandez-Diez, M.J.; Adams, M.R. (1997). Table Olives: Production and Processing. Springer. стр. 23—45. ISBN 978-0-412-71810-6.
- ^ а б Boskou, D., ур. (1996). Olive Oil. Chemistry and Technology. AOCS Press.
- ^ Therios, Ioannis Nikolaos (2009). Olives: Volume 18 of Crop Production Science in Horticulture (History of Olive Growing, page 1). CABI. ISBN 978-1-84593-620-4.
- ^ Marquer, L.; Otto, T.; Arous, E. Ben; Stoetzel, E.; Campmas, E.; Zazzo, A.; Tombret, O.; Seim, A.; Kofler, W.; Falguères, C.; El Hajraoui, M. Abdeljalil (2025-08-06). ?The first use of olives in Africa around 100,000 years ago”. Nature Plants (на ?езику: енглески). 8 (3): 204—208. ISSN 2055-0278. doi:10.1038/s41477-022-01109-x.
- ^ Kislev et al. 1992
- ^ Besnard et al. 2002,2013b
- ^ Lumaret et al. 2004
- ^ Baldoni et al. 2006
- ^ Diez et al. 2015
- ^ Thompson, John D. (2020). Plant Evolution in the Mediterranean: Insights for Conservation. Oxford University Press. ISBN 9780198835141.
- ^ Di Giovacchino, Luciano (2013). ?3”. Handbook of Olive Oil: Analysis & Properties (2nd изд.). New York: Springer Science & Business Media. стр. 57.
- ^ а б Vossen, Paul (2007). ?Olive Oil: History, Production, and Characteristics of the World's Classic Oils”. HortScience. 42 (5): 1093—1100. doi:10.21273/HORTSCI.42.5.1093?.
- ^ Lanza, Fabrizia (2011). Olive: a global history. London: Reaktion Books. стр. 15. ISBN 978-1-86189-972-9.
- ^ Gooch, Ellen (2005). ?10+1 Things you may not know about olive oil”. Epikouria Magazine (Fall/Spring). Архивирано из оригинала 8. 12. 2014. г. Приступ?ено 5. 12. 2014.
- ^ Friedrich W.L. ?Fossil plants from Weichselian interstadials, Santorini (Greece) II”. 1978. Архивирано из оригинала 19. 07. 2011. г. Приступ?ено 7. 12. 2011., published in the "Thera and the Aegean World II", London, pp. 109–128
- ^ ?Mediterranean Museums of Olive”. www.oliveoilmuseums.gr. Архивирано из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?Ча? листа маслине”. Приступ?ено 04. 03. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гостушки, Р: Лече?е лековитим би?ем, Народна к?ига, Београд, 1979.
- Грли?, ?: Енциклопеди?а самониклог ?естивог би?а, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Д?ук, А, ?: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- ?анчи?, Р: Лековите би?ке са к?учем за одре?ива?е, Научна к?ига, Београд, 1990.
- ?анчи?, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- ?анчи?, Р: Сто наших на?познати?их лековитих би?ака, Научна к?ига, Београд, 1988.
- Ко?и?, М, Стаменкови?, В, ?ованови?, Д: Лековите би?ке ?угоисточне Срби?е, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакуши?, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ?П Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Тати?, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библи?а, ФаМилет, 1997.
- Миши? ?, Лакуши? Р: Ливадске би?ке, ЗУНС Сара?ево, ЗУНС Београд, ИП Св?етлост, 1990
- Стаменкови?, В: Наше нешкод?иве лековите би?ке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, ?: Лече?е би?ем, Рад, Београд, 1984.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- Маслина, РТС Квадратура круга - Званични канал
- ?естива истори?а: Маслина, РТС Образовно-научни програм - Званични канал
- Bionet ?kola Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (23. ?ул 2008)
- Blue planet biomes: Olive trees — Olea europaea — cultivation history + horticulture.
- Agricultural Research Service (ARS); Germplasm Resources Information Network (GRIN): Olea europaea — species treatment, native range, + links.
- USDA Plants Profile for Olea europaea ssp. europaea (European olive)
- USDA Plants Profile for Olea europaea ssp. cuspidata (African olive)
- Olive trees (Olea europaea) — U.C. Photo gallery
- Olives на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)
?Olive”. Encyclopedia Americana. 1920.- Olea europaea ssp. europaea (Olive Scientific Information)
- Reproduction of the olive tree Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (13. ?ун 2017)
- Agricultural Research Service, US Department of Agriculture; Germplasm Resources Information Network (GRIN): Olea europaea
- Most Common Spanish Olea Trees, Ginart Oleas
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
