今年下半年山东济南市民将用上新能源共享汽车
| Ова? чланак ?е део сери?е о исламу |
| Ислам |
|---|
 |
Сунизам или сунитски ислам ?е на?ве?и огранак ислама ко?ег сли?еди изме?у 85% и 90% муслимана.[1][2][3] Сунитски муслимани су (арап. ??? ????? ????????, ?в?ерници ко?и сли?еде сунет посланика Мухамеда и чине ве?ину умета”).[4] Кра?е, на?чеш?е се зову сунитским муслиманима или сунитима. Сунитски ислам се на?чеш?е наводи као ортодоксни облик ислама.[5] Ри?еч сунит води пори?екло од ри?ечи сунет (арап. ???) ко?е означава све оно што ?е говорио и радио Мухамед, а што ?е потвр?ено у хадисима.
Сунити методологи?у црпе из Курана и хадиса садржаних у Ел Кутуб ел Ситаху. Закони се тако?е доносе према ова два основна извора с додатком метода правног образложе?а (ки?аса) и консензуса уче?ака (и?ма). Посто?и више миш?е?а уче?ака по пита?у свих сегмената изучава?а в?ере те су она временом сврстана у ?едан од четири главна мезхеба или се одговори на пита?а траже у Исламском Закону (и?тихад). Сунити в?еру?у да су уче?а све четири школе исправна и да се не разлику?у у теме?ним ув?ере?има и практикова?у ислама, ве? у различитим схвата?има фикха од стране имама, оснивача мезхеба, те ?ихових ученика.
Према сунитско? традици?и, Мухамед ни?е ?асно одредио наследника и муслиманска за?едница ?е поступала у складу са ?еговом суном те изабрала ?еговог таста Ебу Бекра као првог калифа.[4] То ?е у супротности са шиистичким гледиштем, према коме ?е Мухамед об?авио током дога?а?а на Гадир-Хуму да ?егов зет и ро?ак Али ибн Аби Талиб треба да буде ?егов наследник.[6][7][8][9][10] Политичке тензи?е изме?у сунита и шии?а наставиле су се различитим интензитетом током целе исламске истори?е и оне су у послед?е време погоршане етничким сукобима и успоном вахабизма.[4]
Године 2009, сунити су сачи?авали 87–90% муслиманске популаци?е широм света.[11] Сунизам ?е на?ве?а светска верска деноминаци?а, чему следи католицизам.[12] ?егове присталице се назива?у у арапском ahl as-sunnah wa l-jamā?ah (??уди суне и за?еднице”) или скра?ено ahl as-sunnah.[13][14] Сунизам се понекад назива ?ортодоксним исламом”.[15][16][17] По?едини уче?аци ислама, као што ?е ?он Бартон, сматра?у да не посто?и ?ортодоксни ислам”.[18]
Куран, за?едно са хадисом[19][20][21] (посебно онима ко?е ?е прикупио Кутуб ас-Сита) и и?мом формира основу целокупног традиционалног права у сунизму. Шери?атске одлуке су изведене из тих основних извора, у спо?у са аналогним расу?ива?ем, разматра?ем ?авне добробити и правне дискреци?е, користе?и принципе судске праксе ко?е су развиле традиционалне правне школе.
У стварима вере, сунитска традици?а подупире шест стубова имана (вере) и обухвата асхари и матуридске школе рационалистичке теологи?е, као и текстуалистичку школу познату као традиционалистичка теологи?а.
Школе шери?атског права (мезхеба)
[уреди | уреди извор]
Исламско право ?е знано као шери?ат, оно се теме?и на Курану и Суни. Мезхеба се преводи као "пут", различите мезхебе одражава?у различита миш?е?а о неким правима и обвезама шери?ата, тако на прим?ер ?една мезхеба види нешто као обвезу, док друга не.[23][24][25] Посто?е четири шери?атске школе мезхеба:
Ханифи?ски мезхеб
[уреди | уреди извор]Оснивач ове школе био ?е Абу Ханифах (702.-? 767.), ко?и ?е ро?ен у Куфи, Ирак. Сли?едбеници ове школе су муслимани: Бангладеша, Пакистана, Инди?е, Авганистана, великог ди?ела сред?е Ази?е, ?ужне Руси?е, Кавказа, те Балкана, Турске те ди?ела Ирака. Ова школа има сли?едбенике и у муслиманима Велике Британи?е и ?емачке.
Малики?ски мезхеб
[уреди | уреди извор]Утеме?ите? ове школе био ?е Малик ибн Анас (-? 795.) он ?е развио сво?е иде?е у Медини, гд?е ?е био ?едан од пос?ед?их прежив?елих другова Мухамеда, и ?егове уже породице. ?егов наук ?е заби?ежен у к?изи Мувата ко?а ?е закон за ве?ину муслимана Африке, осим оних у До?ем Египту, Занзибару и ?ужно? Африци. Малики?ска школа ?е популарна и код муслимана Француске. Малик ибн Анас био ?е особни учите? Ханафи?а и Идриса еш Шафи?а.
Шафи?ски мезхеб
[уреди | уреди извор]Први чов?ек ове школе био ?е Мухамед ел Шафи (-? 820.) ученик Малика ибн Анаса. Он ?е д?еловао Ираку те потом у Египту. До уче?а ове школе држе муслимани; Индонези?е, До?ег Египта, Малези?е, Бруне?а, Сингапура, Сомали?е, ?ордана, Либана, Сири?е, Керале у Инди?и, Шри Ланке, Малдива, Палестине, ?емена и Курдистана. Ел Шафи ?е посебно наглашавао Мухамедову Суну (све оно што ?е радио, говорио или шут?ом одобрио) то ?е по ?ему био хадис (оно што ?е Мухамед рекао) и извор Шери?ата.
Ханбели?ски мезхеб
[уреди | уреди извор]Родоначелник ове школе био ?е Ахмад ибн Ханбели (? 855.), ко?и ?е ро?ен ?е у Багдаду. Он ?е врло дета?но простудирао наук ел Шафи?а. И поред забрана и прогона, он ?е чврсто остао у ставу да света к?ига Куран ни?е створена. Ова школа има на?више сли?едбеника по Арапском полуострву.
Теологи?а четири школа
[уреди | уреди извор]С?едбеници свих четири школа сли?еде исти основни састав в?ерова?а, али се разлику?у ?едни од других у практичном изво?е?у в?ерских ритуала, те у правничким интерпретаци?ама "божанских принципа" (шери?ат) односно у интерпретаци?и Курана и Хадиса (ри?ечи). Сунитски муслимани држе да су оба извора ?еднаковри?една.[26][27]
Посто?е и друге сунитске шери?атске школе. Ме?утим, оне има?у врло мало сли?едбеника и релативно су непознате у односу на популарност четири главне школе, тако?е, многи од ових школа су изумрле ?ер нису имале дово?но с?едбенике да опстану.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ John L. Esposito, ур. (2014). ?Sunni Islam”. The Oxford Dictionary of Islam. Oxford: Oxford University Press. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. Приступ?ено 07. 03. 2019.
- ^ Press, Oxford University (2010). Sunni Islam: Oxford Bibliographies Online Research Guide. Oxford University Press. стр. 3. ISBN 978-0-19-980429-0.
- ^ ?Sunnism”. -Ologies & -Isms. The Gale Group. Приступ?ено 5. 10. 2016.
- ^ а б в Tayeb El-Hibri, Maysam J. al Faruqi (2004). ?Sunni Islam”. Ур.: Philip Mattar. The Encyclopedia of the Modern Middle East and North Africa (Second изд.). MacMillan Reference.
- ^ Галеова енциклопеди?а Блиског истока и с?еверне Африке (ен) "На?ве?и огранак ислама, некада означен као 'ортодоксни ислам'..."
- ^ Jafri, Syed Husain Mohammad (27. 8. 1976). The Origins and Early Development of Shi'a Islam (Millennium (Series)) (The Millennium (Series).). Karachi, Pakistan: Oxford University Press (First Published By Longman Group Ltd and Librairie du Liban 1979). стр. 19—21. ISBN 9780195793871. ?The Shi'a unequivocally take the word in the meaning of leader, master, and patron, and therefore the explicitly nominated successor of the Prophet. The Sunnis, on the other hand, interpret the word mawla in the meaning of a friend, or the nearest kin and confidant.”
- ^ ?Chapter IV Iamhood”. Imam Ali (a.s.) Foundation. Imam Ali (a.s.) Foundation, an affiliate website of the Grand Ayatullah al-Sayyid Ali al-Hussani al-Sistani. Архивирано из оригинала 11. 12. 2017. г. Приступ?ено 24. 12. 2017. ?Appointing the heir was done when the Prophet [P] returned from the (Departure Pilgrimage); he [p] gathered all the pilgrims in a place called (Ghadeer khum) addressing them with a lengthy speech through which he asked:(Do not I own thy souls more that thou do, they said: aye). Then he [p] took Imam Ali [p] by the shoulder, holding him in front of the people and said:(He whom I am his guardian, Ali be his guardian). Thus he [p] certified Imam Ali's [p] heavenly guardianship; so everybody who was present then paid tribute to him, including the second Caliph (i. e Omar Ben Al-Khattab), who congratulated Ali [p] saying: (Blassed be thee O! Ali, thou became my guardian and the guardian of every Mo'men.)”
- ^ ?Beliefs: Did the Prophet (s) Appoint a Successor”. Al-Islam.org. Архивирано из оригинала 25. 12. 2017. г. Приступ?ено 25. 12. 2017. ?The Shi'ah believe that the proclamation mentioned by the Qur'anic verse was fulfilled by the Prophet (s) when he appointed Imam 'Ali bin Abi Talib (a) as his successor on the day of Ghadir Khumm.”
- ^ Imam, Mawlana Hazar. ?Imam Ali declared the Successor of Prophet Muhammad in Sunni Hadith Literature”. Ismaili Gnosis. Ismaili Gnosis. Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступ?ено 25. 12. 2017. ?As you know, the Shi'a divided from the Sunni after the death of Prophet Muhammad. Hazrat Ali, the cousin and son-in-law of the Prophet, was in Shia belief, named by the Prophet to be the Legitimate Authority for the interpretation of the faith. For Shi'a today all over the world, he is regarded as the first imam.”
- ^ Harney, John (3. 1. 2016). ?How Do Sunni and Shia Islam Differ?”. The New York Times. Архивирано из оригинала 3. 1. 2016. г. Приступ?ено 4. 1. 2016. ?Shiites believe that he chose Ali, his cousin and son-in-law”
- ^ ?Mapping the Global Muslim Population”. 7. 10. 2009. Архивирано из оригинала 14. 12. 2015. г. Приступ?ено 10. 12. 2014.
- ^ Connie R. Green, Sandra Brenneman Oldendorf, Religious Diversity and Children's Literature: Strategies and Resources, Information Age Publishing, 2011, p. 156. Quote: "Catholicism is the second largest religious body after Sunni Muslims"
- ^ Marmura, Michael E. Islam. Historical Overview (2009). ?Sunnī Islam”. Ур.: John L. Esposito. Sunnī. The Oxford Encyclopedia of the Islamic World. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780195305135. doi:10.1093/acref/9780195305135.001.0001. [Претплата неопходна (помо?)]. ?Sunnī Muslims have thus referred to themselves as ahl al-sunnah wa al-jamā?ah (people of the sunnah and the community).”
- ^ Lucas, Scott C. (2011). ?Sunnism, Sunni”. Encyclopedia of Christianity Online. Brill. doi:10.1163/2211-2685_eco_SI.100. ?The terms "Sunnism" and "Sunni" are anglicizations of Arab. ahl al-sunnah (the people of the Sunna [lit. "custom, way"]) or ahl al-sunnah wa-l-jamā?a (the people of the Sunna and community).”
- ^ John Richard Thackrah (2013). Dictionary of Terrorism (2, revised изд.). Routledge. стр. 252. ISBN 978-1-135-16595-6.
- ^ Nasir, Jamal J., ур. (2009). The Status of Women Under Islamic Law and Modern Islamic Legislation (revised изд.). Brill. стр. 11. ISBN 9789004172739.
- ^ Braswell, George W. You Need to Know about Islam & Muslims (2000). What (illustrated изд.). B&H Publishing Group. стр. 62. ISBN 978-0-8054-1829-3.
- ^ An Introduction to the Hadith. John Burton. Published by Edinburgh University Press. 1996. p. 201. Cite: "Sunni: Of or pertaining sunna, especially the Sunna of the Prophet. Used in conscious opposition to Shi'a, Shi'í. There being no ecclesia or centralized magisterium, the translation 'orthodox' is inappropriate. To the Muslim 'unorthodox' implies heretical, mubtadi, from bid'a, the contrary of sunna, and so 'innovation'."
- ^ Forte, David F. (1978). ?Islamic Law; the impact of Joseph Schacht” (PDF). Loyola of Los Angeles International and Comparative Law Review. 1: 2. Приступ?ено 19. 4. 2018.
- ^ Hans Wehr English&Arabic Dictionary.
- ^ Mohammad Taqi al-Modarresi (2016). The Laws of Islam (PDF) (на ?езику: енглески). Enlight Press. ISBN 978-0994240989. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 08. 2019. г. Приступ?ено 22. 12. 2017.
- ^ Wilfrid Scawen Blunt and Riad Nourallah, The future of Islam, Routledge, 2002, page 199
- ^ Murtada Mutahhari. ?The Role of Ijtihad in Legislation”. Al-Islam.org. Архивирано из оригинала 2025-08-06. г.
- ^ Meinhaj Hussain, A New Medina, The Legal System, Grande Strategy, January 5th, 2012
- ^ Ignác Goldziher. The Zahiris. 2008. ISBN 9789004162419.. p. 5. Trns. Wolfgang Behn, intro. Camilla Adang. Volume three of Brill Classics in Islam. Leiden: Brill Publishers.
- ^ Rabb, Intisar A. (2009). ?Fiqh”. Ур.: John L. Esposito. The Oxford Encyclopedia of the Islamic World. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780195305135. doi:10.1093/acref/9780195305135.001.0001.
- ^ Hussin, Iza (2014). ?Sunni Schools of Jurisprudence”. Ур.: Emad El-Din Shahin. The Oxford Encyclopedia of Islam and Politics. Oxford University Press. ISBN 9780199739356. doi:10.1093/acref:oiso/9780199739356.001.0001.
Литература
[уреди | уреди извор]- Mohammad Taqi al-Modarresi (2016). The Laws of Islam (PDF) (на ?езику: енглески). Enlight Press. ISBN 978-0994240989. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 08. 2019. г. Приступ?ено 22. 12. 2017.
- Hans Wehr English&Arabic Dictionary.
- Braswell, George W. You Need to Know about Islam & Muslims (2000). What (illustrated изд.). B&H Publishing Group. стр. 62. ISBN 978-0-8054-1829-3.
- Nasir, Jamal J., ур. (2009). The Status of Women Under Islamic Law and Modern Islamic Legislation (revised изд.). Brill. стр. 11. ISBN 9789004172739.
- John Richard Thackrah (2013). Dictionary of Terrorism (2, revised изд.). Routledge. стр. 252. ISBN 978-1-135-16595-6.
- Jafri, Syed Husain Mohammad (27. 8. 1976). The Origins and Early Development of Shi'a Islam (Millennium (Series)) (The Millennium (Series).). Karachi, Pakistan: Oxford University Press (First Published By Longman Group Ltd and Librairie du Liban 1979). стр. 19—21. ISBN 9780195793871. ?The Shi'a unequivocally take the word in the meaning of leader, master, and patron, and therefore the explicitly nominated successor of the Prophet. The Sunnis, on the other hand, interpret the word mawla in the meaning of a friend, or the nearest kin and confidant.”
- Press, Oxford University (2010). Sunni Islam: Oxford Bibliographies Online Research Guide. Oxford University Press. стр. 3—. ISBN 978-0-19-980429-0.
- Branon Wheeler, Applying the Canon in Islam: The Authorization and Maintenance of Interpretive Reasoning in ?anafī Scholarship, SUNY Press, 1996.
- Patler, Nicholas (2017). From Mecca to Selma: Malcolm X, Islam, and the Journey Into the American Civil Rights Movement. The Islamic Monthly. Архивирано из оригинала 30. 12. 2022. г. Приступ?ено 07. 03. 2019.
- Ahmed, Khaled. Sectarian war: Pakistan's Sunni-Shia violence and its links to the Middle East (Oxford University Press, 2011).
- Charles River Editors (2010). The History of the Sunni and Shia Split: Understanding the Divisions within Islam. ISBN 1502389983.. brief introduction.
- Farooqi, Mudassir, Sarwar Mehmood Azhar, and Rubeena Tashfeen (2018). ?Jihadist Organizations History and Analysis” (PDF). Journal of Social, Political, and Economic Studies. 43 (1-2): 142—151.
- Gesink, Indira Falk (2010). Islamic reform and conservatism: Al-Azhar and the evolution of modern Sunni Islam. Tauris Academic Studies.
- Haddad, Fanar. Understanding 'Sectarianism': Sunni-Shi'a Relations in the Modern Arab World (Oxford UP, 2020).
- Haddad, Fanar. "Anti-Sunnism and anti-Shiism: Minorities, majorities and the question of equivalence." Mediterranean Politics (2020): 1-7 .
- Halverson, Jeffry. Theology and creed in Sunni Islam: the Muslim Brotherhood, Ash'arism, and political Sunnism (Springer, 2010).
- Hazleton, Lesley (2010). After the prophet: the epic story of the Shia-Sunni split in Islam. Anchor.
- Kamolnick, Paul (2017). The Al-Qaeda Organization and the Islamic State Organization: History, Doctrine, Modus, Operandi, and US Policy to Degrade and Defeat Terrorism Conducted in the Name of Sunni Islam. Strategic Studies Institute, United States Army War College.. online.
- Khaddour, Kheder (2019). Localism, War, and the Fragmentation of Sunni Islam in Syria. Carnegie Endowment for International Peace.. online.
- McHugo, John (2018). A Concise History of Sunnis and Shi'is. ISBN 1626165866.
- Nuruzzaman, Mohammed (2017). ?Conflicts in Sunni Political Islam and Their Implications.”. Strategic Analysis. 41 (3): 285—296. .
- Nydell, Margaret K. Understanding Arabs: A guide for modern times (3rd изд.).. (. . Hachette UK, 2018).
- Patler, Nicholas (2017). From Mecca to Selma: Malcolm X, Islam, and the Journey Into the American Civil Rights Movement. The Islamic Monthly. Архивирано из оригинала 30. 12. 2022. г. Приступ?ено 07. 03. 2019.
- Tezcan (2020). ?The Disenchantment of Sufism, the Rationalization of Sunni Islam, and Early Modernity”. Journal of the Ottoman and Turkish Studies Association. 7: 67. doi:10.2979/jottturstuass.7.1.21.
