向着新航程扬帆奋进!——从小岗精神看中国改革开放40年
![]() |
Батави?ска република Bataafse Republiek | |||
---|---|---|---|
Географи?а | |||
Континент | Европа | ||
Главни град | Хаг | ||
Друштво | |||
Службени ?език | холандски, француски | ||
Истори?а | |||
— Оснива?е | 1795 | ||
— Укида?е | 1806 (11 год.) | ||
Зем?е претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
![]() |
![]() | ||
Батави?ска република ?е вазална држава Француске, а посто?ала ?е од 1795. до 1806. године. Обухватала ?е Холанди?у као републику створену према узору на француску републику.
Француска арми?а истерала кра?а
[уреди | уреди извор]Проглашена ?е 19. ?ануара 1795, дан након што ?е Ви?ем V од Ора?еа побегао у Енглеску после инвази?е француске револуционарне арми?е. Француска револуционарна арми?а ?е нашла у Холанди?и дово?но савезника. Осам година пре тога дога?а?а у Холанди?и ?е био мали гра?ански рат у коме су оранжисти победили захва?у?у?и помо?и пруског кра?а. Многи револуционари су тада побегли у Француску и вратили су се са француском во?ском спремни да остваре сво?е идеале.
Миро?убива револуци?а
[уреди | уреди извор]За разлику од Француске, револуци?а у Холанди?и ?е изведена релативно миро?убиво. Зем?а ?е два века била република и имала ?е ограничено племство. Ги?отина се ни?е користила. Стара република ?е била заснована на феудалним институци?ама. Процес доноше?а одлука ?е био ?ако спор и региони су имали право да блокира?у проглаше?е закона. Батави?ска република ?е била централизована унитарна држава, а не слаба конфедераци?а независних региона. ?евре?и, лутерани и католици су добили ?еднака права. Донесен ?е к?учан закон о правима човека и гра?анина. Први службени стандард изговора холандског ?езика издан ?е 1804. године.
Нова република ?е узела име Батави?ска, према германском племену Батави?цима, ко?и су живели у Холанди?и у римско време и ко?е се романтички сматрало прецима холандске наци?е. За разлику од Француске, нова република ни?е имала владавину терором или диктатуру. Промене су се изводиле спо?а када ?е на власт дошао Наполеон. Наполеон ?е 1805. поставио оштроумног политичара Шимелпенинка за председника републике да би о?ачао извршну власт. Наполеон ?е 1806. присилио Шимелпенинка на оставку. Тада ?е Наполеонов брат Лу? Бонапарта постао кра? Кра?евине Холанди?е.
Државни удари
[уреди | уреди извор]?едини знак политичке нестабилности била су три државна удара. Први ?е био 1798. када су унитаристичке демократе биле незадово?не спорош?у демократских реформи. Након неколико месеци био ?е други државни удар, ко?им ?е завршена диктатура унитариста. Национална скупштина, ко?а ?е била сазвана 1796. ?е била поде?ена борбама различитих фракци?а. Тре?и државни удар био ?е 1801, када ?е ?едан Француз, кога ?е подржавао Наполеон извео конзервативни државни удар и поништио ?е све промене након удара из 1798. године. Батави?ска влада ?е била популарни?а у народу од прица од Ора?еа. То ?е постало очито за време британско-руске инвази?е 1799. године.
Пропаст трговине и губитак колони?а
[уреди | уреди извор]Батави?ска Република, као француска вазална држава, била ?е француски савезник у ратовима са Великом Британи?ом. Због тога ?е Холанди?а изгубила ве?ину Холандског колони?алног царства, а холандска флота ?е била поражена у бици код Кампердауна 1797. године. Пропаст холандске трговине изазвала ?е сери?у економских криза. Тек у друго? половини 19. века ?е се Холанди?а вратити на ста?е некадаш?ег богатства.