lsp是什么
Диграфи?а се односи на употребу два (двоазбуч?е) или више (вишеазбуч?е) писма у оквиру ?едног ?езика.[1] Диграфи?а може бити синхрона (истовремена), што значи да се два или више писама користе истовремено, или ди?ахрона, а то значи да су се користила и ме?ала у различитим временским периодима, на пример да ?е ?едно писмо заменило друго у неком истори?ском моменту.[2]
Синхрона диграфи?а
[уреди | уреди извор]Пример синхроне диграфи?е ?е српски ?език[3]. Српска ?ирилица и српска латиница су у употреби у Срби?и и осталим зем?ама у окруже?у насе?еним српским становништвом практично потпуно под?еднако, што значи да оба писма ?еднако добро позна?у и употреб?ава?у сви говорници овог ?езика. Готово сви писмени Срби способни су да пишу и чита?у на оба писма, до те мере да често ни не приме?у?у ко?им се од ова два система служе.
По?едини струч?аци указу?у да ?апански ?език тако?е представ?а пример синхроне диграфи?е, буду?и да користи три различита писма. Ме?утим, други струч?аци се ово? тези противе указу?у?и на чи?еницу да су сва та три писма део истог система, само што има?у различиту функци?у у односу на стил или контекст у ко?ем се користе. Супротно томе, у српском ?е увек могу?е користити било ко?е писмо без обзира на контекст или стил, а да се тиме ништа не промени. Треба ипак напоменути да неки Срби ради?е користе ?ирилицу, а други латиницу. По?единци су чак заговорници да у српском треба укинути диграфи?у, било на рачун ?ирилице, било на рачун латинице.[4]
Други пример ?е у мала?ском ?езику, ко?и на?чеш?е користи латиницу, али у неким подруч?има (као што су Бруне?и) тако?е ?е у употреби прилаго?ени арапски алфабет познат под именом ?аби.
Примери синхроне диграфи?е присутни су у многим ?езицима ко?и не користе латиницу, нарочито у комп?утерским или SMS порукама, због одсуства одговара?у?е тастатуре. У таквим случа?евима, латиница се често користи као замена, упркос томе што у датим ?езицима ово писмо ни?е стандардизовано.
Ди?ахрона диграфи?а
[уреди | уреди извор]Има много примера ди?ахроне диграфи?е у ко?има ?е на?пре кориш?ено ?едно писмо а затим заме?ено другим. На пример румунски ко?и ?е прво користио ?ирилицу, а затим прешао на латиницу. Слично важи и за турски и свахили ко?и су у почетку користили арапско писмо па прешли на латиницу, као и за многе бивше републике Сов?етског Савеза из сред?е Ази?е ко?е су прихватиле ?ирилицу утапа?ем у СССР.
Српски ?е у?едно пример и за ди?ахрону диграфи?у ?ер ?е у неким истори?ским моментима и подруч?има користио ?ош два писма - глаго?ицу и, под утица?ем Турске, арапски алфабет. Исто важи и за хрватски.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Dale, Ian R.H. (1980). ?Digraphia”. International Journal of the Sociology of Language. 26: 5—13.
- ^ Cheung, Yat-Shing (1992). ?The form and meaning of digraphia: the case of Chinese”. Ур.: K. Bolton and H. Kwok. Sociolinguistics Today: International Perspectives. London: Routledge.
- ^ Ivkovi?, Dejan (2013). ?Pragmatics meets ideology”. Journal of Language and Politics. 12 (3): 335—356. doi:10.1075/jlp.12.3.02ivk.
- ^ Кла?н, Иван (1996). Сукоби око диграфи?е у српском ?езику. 1126. НИН.
