中国记协网(中华新闻传媒网)
| Ивана Брли?-Мажурани? | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум ро?е?а | 18. април 1874. |
| Место ро?е?а | Огулин, Аустроугарска |
| Датум смрти | 21. септембар 1938.?(64 год.) |
| Место смрти | Загреб, Кра?евина ?угослави?а |
Ивана Брли?-Мажурани? (Огулин, 18. април 1874 — Загреб 21. септембар 1938) била ?е хрватска к?ижевница.[1]
Биографи?а
[уреди | уреди извор]Родила се у познато? породици Мажурани?а. Отац Владимир Мажурани?[2] ?е био писац, адвокат и историчар. Деда ?о? ?е био хрватски бан и песник Иван Мажурани?[3], а баба Александра Мажурани? ?е била сестра Димитри?а Деметра, песника, драмског писца и преводиоца. Основну школу и два разреда Д?ево?ачке школе завршила ?е у Загребу. Остало школова?е завршила ?е приватно. Говорила ?е неколико ?езика. Сво?е прве радове писала ?е на француском.
Удала се за Ватрослава Брли?а,[1] адвоката у Славонском Броду и српског политичара (?егов отац Андри?а Торкват Брли? ?е био познати Србин католик[4][5] и сарадник Гарашанина[6]). У Славонском Броду ?е проживела велик део живота, ко?и ?е посветила породици и к?ижевном раду. Родила ?е шесторо деце. Окружена децом, упознавала ?е ?ихову психу и ?ихов наивни и неискварени свет, ко?ем ?е и посветила скоро цело сво?е к?ижевно дело. Уз супруга ук?учила се у ?авни живот у кругу првака народног покрета. За сво? к?ижевни рад два пута ?е од ?угословенске академи?е знаности и уметности предложена за Нобелову награду за к?ижевност (1931. и 1938). Године 1937. прим?ена ?е за дописног члана загребачке Академи?е,[1] као ?ен први женски члан. Била ?е и почасна чланица загребачког "ПЕН клуба".[7]
Живот ?е завршила у депреси?и и извршила ?е самоубиство. Сахра?ена ?е 1938. године на загребачком гроб?у Мирого?.
Идеолошки ?е била ро?алистки?а и подржавала ?е владавину династи?е Кара?ор?еви?.[8] Доде?ен ?о? ?е Орден Светог Саве четвртог степена.[9]
К?ижевни рад
[уреди | уреди извор]Писала ?е песме, приповетке, приче, басне, ба?ке, романе и културноистори?ске расправе. Сво?у к?ижевну надареност и уметничку зрелост на?снажни?е ?е остварила у префи?еном обликова?у света деч?е приче и ба?ке. ?ено прво важни?е дело об?ав?ено 1913. године Чудновате згоде шегрта Хлапи?а, Антон Густав Матош ?е прогласио ?класичном к?игом“. На?ве?и успех, ме?утим, постиже к?игом Приче из давнине 1916. године, за ко?у ?е искористила ризницу словенске митологи?е и народног верова?а а огрнута српском епском поези?ом.
Писала ?е -како сама рече- да властито? деци ?отвори врата к оном ба?ном, шароликом сви?ету ба?ке“. Приче се одлику?у непосреднош?у израза. Прево?ена ?е на десетину ?езика од енглеског до кинеског, а названа ?е ?хрватским Андерсеном“.[1]
Издавачка ку?а Школска к?ига из Загреба 1971. године установила ?е годиш?у к?ижевну награду ?Ивана Брли?-Мажурани?“ за на?бо?и к?ижевни текст за децу и илустраци?у к?иге за децу об?ав?ене у години.[10] Од 2001. године награда се доде?у?е за на?бо?е необ?ав?ено дело за децу хрватских аутора.
Ивана Брли?-Мажурани? ?е била у два маха 1931. и 1938. године предлагана и за Нобелову награду.[1]
Дела
[уреди | уреди извор]- Ва?ани и нева?ани (приповетке и песме за дечаке) 1902.
- Школа и празници (Збирка песама и приповедака) 1905.
- Слике (песме) 1912.
- Чудновате згоде шегрта Хлапи?а 1913.
- Приче из давнине 1916.
- К?ига омладини 1924.
- Деч?а читанка о здрав?у 1927.
- Мир у души 1930.
- Из архива обите?и Брли? у Броду на Сави (студи?е) 1934. I, 1935. II-III
- ?ура Далматин поткра? Га?ерата (авантуристички роман) 1937.
- Срце од лицитара (Приповетке и песме за младе; об?ав?ено постхумно) 1938.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ?угословенски к?ижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 85.
- ^ "Време", Београд 15. ?ануар 1929.
- ^ "Правда", Београд 18. децембар 1937.
- ^ Vesna Radojlovi?, Zave?tanja predaka SRBI KATOLICI
- ^ Цела Славони?а - Рашка[мртва веза] Вечер?е новости
- ^ Andrija Torkvat Brli? Andrija Torkvat Brli? Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (15. септембар 2016)
- ^ "Време", Београд 14. ма? 1937.
- ^ Mati?, ?or?e (2025-08-07). ?Ivana Brli? Ma?urani?: Potpuna rojalistkinja”. P-portal (на ?езику: хрватски). Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Acovi?, Dragomir (2012). Slava i ?ast: Odlikovanja me?u Srbima, Srbi me?u odlikovanjima. Belgrade: Slu?beni Glasnik. стр. 561.
- ^ ?“BASNE” Ivana Brli? Ma?urani?”. medus.hr. Архивирано из оригинала 04. 12. 2021. г. Приступ?ено 19. 1. 2022.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Ивана Брли?-Мажурани?
- Издавач Була?а - мултимеди?ски про?екат Приче из давнине
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| ?уди | |
| Остале | |
