浦口--江苏频道--人民网
Ледено доба ?е геолошки период са знача?ним сма?е?ем површинске и атмосферске температуре на Зем?и, што за последицу има пове?а?е леденог покривача на планети.
Ледена доба важан су део Зем?ине прошлости у ко?ем су настали многи геоморфолошки облици, би?не и животи?ске врсте, а напослетку и човек. У оно време ледена доба имала су утица? и важност за човеков живот, узроковала су миграци?е те распростра?еност живог света каквог ми данас позна?емо.
Непосредно након ледених доба обликовали су се климатски по?асеви попут данаш?их.
Данас се лед налази у ледницима планинских предела или у леденим покривачима на северном и ?ужном полу.
Раздоб?а по?ав?ива?а
[уреди | уреди извор]
Током геолошке прошлости позната су раздоб?а за време ко?их ?е долазило до зале?ива?а континената, глаци?аци?е (ствара?а ледника) и наглог захла?е?а. Те промене су се кроз Зем?ину прошлост догодиле неколико пута и познате су под називом ледена доба.
Сматра се да су прва ледена доба, тачни?е ?их три, наступила у прекамбри?уму (пре 940–615 милиона година). Затим ?е уследило ледено доба у девону (пре око 400 милиона година), те у гор?ем карбону и перму (отприлике пре 295 милиона година). Трагова тих старих ле?е?а има врло мало, али неки су ипак прона?ени у Африци, Ази?и, Северно? Америци и Аустрали?и.
На тим подруч?има прона?ени су тилити (више или ма?е повезан моренски матери?ал) ко?и су били нанесени у вишим пределима, али су у касни?им раздоб?има померени многим геолошким променама.
По просторном распореду наслага тилита може се потврдити ве? споменута чи?еница како су оне на та подруч?а стигле помера?ем континената или другим сложеним геолошким процесима. Познато ?е, наиме, како на некима од тих подруч?а данас влада врло топла или чак тропска клима, као и како на ?има нема трагова нови?ег леденог доба. Под нови?им леденим добом сматра се оно из плеистоцена.
Узроци по?ав?ива?а
[уреди | уреди извор]Временом су настале многе теори?е или групе теори?а о настанку ледених доба.
Прва група била ?е она ко?а ?е узроке ледених доба тражила у свемиру, Сунцу и ме?усобном положа?у Зем?е и Сунца. ?една од теори?а из ове групе била ?е да простор кроз ко?и ?е путовао Сунчев систем ни?е увек био ?еднаке температуре и да ?е до разлика у температури дошло због гасова и прашине у по?единим подруч?има. Ту теори?у подупиру и нека савремена научна достигну?а. Друга теори?а била ?е да ?е Сунце промен?ива звезда ко?а у неким раздоб?има иси?ава више, а неким ма?е топлоте. ?ош ?една од теори?а била ?е како ?е за тако драстичне климатске промене било одговорно премешта?е Зем?иних полова.
Друга група теори?а ?е узроке ледених доба тражила на само? Зем?и. ?едни су сматрали да ?е до ледених доба дошло због промене смера стру?а?а топлих, а посебно хладних морских стру?а. Други су пак сматрали како порекло ледених раздоб?а лежи у промени висине континената што ?е утицало на правац ветрова и падавина.
Присталице тре?е групе теори?а сматрали су како се узрок ледених доба кри?е у Зем?ино? атмосфери. Претпостав?а?у како атмосферски услови могу драстично утицати на раст и пад температуре. Посебно важну улогу има количина уг?ен-диоксида и прашине у атмосфери. Сма?е?ем количине уг?ен-диоксида снизила би се температура на Зем?ино? површини, док би пове?ана количина честица прашине отежавала долазак Сунчевих зрака до Зем?е и тако сма?ила температуру унутар атмосфере.
Све наведене теори?е врло су старе (настале су углавном у 19. веку) и ве?ина ?их ?е у потпуности одбачена.
Вредно ?е помена да ?е седамдесетих година 19. века хрватски геолог Г?уро Пилар, професор геологи?е на тадаш?ем Мудрословном факултету изнео ?е сво?у теори?у о постанку ледених доба. Према ?о? су узроци глаци?аци?е првенствено повезани са периодичном пертурбаци?ом, т?. нарушава?ем правилног крета?а Зем?е. По Пилару, главни чинилац ко?и ?е утицао на успостав?а?е глаци?аци?е био ?е ваздух, односно промене енерги?е ветрова као последица ових пертурбаци?а.[1]
Миланкови?ева теори?а
[уреди | уреди извор]На?потпуни?у теори?у, ко?а ?е послед?их година доби?а све снажни?у подршку у мере?има изотопског састава геолошког матери?ала изложио ?е Милутин Миланкови? 1920, тада професор приме?ене математике на Београдском универзитету. Према то? теори?и до по?аве ледених доба долази због прецеси?е Зем?е због чега се угао осе ротаци?е Зем?е незнатно ме?а у односу на раван ?ене орбите око Сунца.[2] Због мале промене угла ме?а се и осунчаност Зем?ине површине те лета периодично поста?у мало хладни?а, за степен два, а зиме исто толико топли?е. На географско? ширини од 60 степени то ?е дово?но да се зимски снегови преко лета потпуно не истопе, а исто тако да у незнатно топли?им зимама буде више падавина. Кумулативни ефекат ?е да се снегови са врхова планина полако спушта?у у долине и временом потпуно покри?у велики део умереног климатског по?аса. Нормално, по?ава ?е много сложени?а ?ер се истовремено са прецеси?ом Зем?е незнатно ме?а и ?ена орбита око Сунца па опажена периодичност по?аве ледених доба ни?е тако ?едноставна. Величина ?Миланкови?евог ефекта“ зависи и од разлике изме?у на?ве?ег и на?ма?ег расто?а?а Зем?е од Сунца. Године 1999. показано ?е да вари?аци?а изотопског састава кисеоника у седиментима на дну океана заиста следи Миланкови?ева предви?а?а (Rial JA., Pacemaking the ice ages by frequency modulation of Earth's orbital eccentricity, Science, vol. 285. стр. 564, 23 July 1999).
Послед?е ледено доба
[уреди | уреди извор]Послед?е ледено доба наступило ?е у не тако давно? геолошко? прошлости, тачни?е у квартару–пре отприлике 2 милиона година. Сво? ?е врхунац доживело у плеистоцену, ко?и се дели на глаци?але и интерглаци?але. Глаци?али су били ледена раздоб?а у ко?има се континентални лед ширио далеко на ?уг, те се упоредо с тим снежна граница спуштала много ниже него што ?е данас.
У квартару ?е укупно било пет глаци?ала, и то хронолошким редом:
- Донау
- Гинц
- Миндел
- Рис
- Вирм
Ти глаци?али су имена добили по рекама у подруч?у Алпа (Günz, Mindel и Riss) те ?езеру Würm. Донау ?е добио име по реци Дунав, али посто?а?е тог глаци?ала ?е под знаком пита?а.
У С?еди?еним Државама су била четири глаци?ала и то редом:
У Немачко? су била само три глаци?ала, ко?и су тако?е добили имена по рекама:
- Елстер
- Сале
- Ва?ксел
Службени и опште прихва?ени називи глаци?ала су они ко?и потичу од назива алпских река, док се остали називи користе на локалном нивоу (Немачка, САД) за именова?е глаци?ала ко?и су на том подруч?у тра?али приближно паралелно с алпским глаци?алима. Глаци?али су били различитог тра?а?а и исто тако различитог интензитета. То исто вреди и за сваки интерглаци?ал. Интерглаци?али су била раздоб?а изме?у два глаци?ала у ко?има ?е температура била виша, а лед се повлачио у високе северне пределе. Неки научници тврде како ми живимо у ?едном таквом раздоб?у, те како ?е након одре?еног бро?а година поновно наступити глаци?ал.
Распростра?еност леда
[уреди | уреди извор]Буду?и да ?е послед?е ледено доба било у сразмерно блиско? прошлости (у односу на остала), многим истражива?има утвр?ен ?е ма?е-више тачан простор ко?и ?е био прекривен ледом.
У Северно? Америци лед се ширио у близини Хадсоновог залива и прекривао целу источну Канаду, Нову Енглеску и велика пространства Сред?ег запада (подруч?е држава Илиноис, Инди?ана, А?ова, Канзас, Мичиген, Минесота, Мисури, Небраска, Северна Дакота, ?ужна Дакота, Оха?о и Висконсин). Ледени покривач на том простору био ?е просечне деб?ине око 1.500 метара.
Други ледени покривач на том континенту ширио се из центра ко?и се налазио у канадским Роки?има и другим високим кра?евима на западу Северне Америке. Прекривао ?е делове А?аске, целу западну Канаду те делове држава Вашингтон, А?дахо и Монтана. У Европи се лед ширио из центра ко?и се налазио у Скандинави?и и на Балтику. Прекривао ?е Шкотску, на?ве?и део Британских острва, Данску, Финску и велика подруч?а северне Немачке, По?ске и Руси?е. Ма?а ледена капа ко?о? ?е центар био у Алпима прекрила ?е Шва?царску те делове Аустри?е, Итали?е и Француске.
Осим на два ве? споменута континента, лед ?е био присутан и на ве?ини осталих, али у ма?им количинама. Ледене површине прекривале су Аргентину до 40° ?ужне географске ширине, делове Новог Зеланда, а тако?е и подруч?а Химала?а и Камчатке у Ази?и. ?едино у Африци нису забележени трагови послед?ег ле?е?а.
Свеукупно, за време послед?ег леденог доба, лед ?е прекривао 24 милиона квадратних километара Зем?ине површине ко?а ?е данас без леда. Само на европском континенту лежало ?е у то доба 70 милиона кубних километара леда.
Да би се створиле тако велике количине леда, толико ?е воде изашло из океана да се ниво светског мора спустио за око 180 метара. Због тога су многа данаш?а острва била саставни део копна (нпр. Британска острва). На просторима морских пролаза настале су превлаке ко?е су битно утицале на распростра?еност животи?ских врста и човека.
Геолошке промене
[уреди | уреди извор]Распоред континената и океана у квартару, током послед?ег леденог доба, био ?е готово идентичан данаш?ем. Разлике су биле ?едино у клими и висини ре?ефа. На ?их су деловали многи геолошки процеси (нпр. тектонским променама све данаш?е планине постижу данаш?у висину). Но на?важни?е промене, посебно климатске, везане су за по?аву ледених доба. Климатске промене знатно су утицале на речне системе. Смене топлих и хладних раздоб?а одражавала ?е теку?а вода. Повремено би имала ве?у снагу захва?у?у?и ко?о? ?е еродирала (разарачки деловала на) тло те тако пове?ала сво?е корито. То се дога?ало за време интерглаци?ала, док би за време глаци?ала, када би ве?ина теку?е воде прешла у лед, имала снагу ко?а ?е била дово?на само за одноше?е разног матери?ала ко?и се до тада таложио у речним долинама. За време глаци?аци?е, изнад великих, ледом прекривених континенталних простора формирало се дуготра?но по?е високог атмосферског притиска, антициклона, а пута?е влажних океанских ваздушних маса потиснуте су према ?угу. То ?е успоставило, у подруч?има ко?а нису била под директним утица?ем северних ледених покривача, изразито влажна раздоб?а - плуви?але. Нека од тих подруч?а, за леденог доба богата падавинама, данас су велике пусти?е. Тако?е, смена топлих и хладних раздоб?а узроковала ?е и повремено шире?е и повлаче?е ледених покривача и по?единачних глечера. То ?е допринело ствара?у бро?них ре?ефних облика, те накуп?а?у глаци?алних седимената (морене).
У Европи на?деб?е глаци?алне наслаге налазимо у Холанди?и (и до 600 метара). Моренског матери?ала тако?е има доста у Словени?и у Радов?ишко? котлини, у Кра?ском и Соршком по?у, у ?уб?анском по?у те у долини Соче. У Хрватско? ?е глаци?ални матери?ал присутан на Ру?анско? коси и на Красном по?у на Велебиту. У Босни и Херцеговини има га у подруч?у бро?них планина као што су Б?елашница, Височица, Чабу?а, Вележ, Шатор, Троглав и др. Морена има и у Црно? Гори на Дурмитору и Проклети?ама, у Срби?и на Копаонику, Старо? и Суво? планини, те у Северно? Македони?и на планинама Шара и Кораб.
Осим на овим просторима, глаци?ални матери?ал налазимо и на свим другим местима где су били присутни плеистоценски ледени покривачи и глечери.
Живи свет
[уреди | уреди извор]Живи свет током леденог доба на?више ?е доживео промена. Животи?е су често ме?але станиште, траже?и бо?е животне услове. Те су сеобе биле могу?е за време глаци?аци?е када се спуштао ниво мора те ?е био отворен пут до острва или чак других континената. За?еднице живог света тако?е су пролазиле кроз многе еволуци?ске промене прилаго?ава?у?и се на та? начин животним условима.
Би?ни свет
[уреди | уреди извор]Вегетаци?а карактеристична за ледена доба била ?е тундра, ко?а ?е расла уз ивичне делове глечера и била врло отпорна на хладно?у. Врло чести били су собов лиша? и маховине. Дрве?а у онаквом облику каквог данас позна?емо ни?е било. Ипак посто?ала су ?дрвца? - полегли пату?асти грмови белих цветова - ситнолистаста фресница, те полегло разгранато дрвце до ?едан метар високо, густо длакавих гранчица и ситног, готово округлог лиш?а - пату?аста бреза. Пода?е од ивица леда простирале су се хладне степе. То су би?не за?еднице разних врста трава, прошаране грм?ем и ретким шумарцима. Протезале су се од истока до запада Америке, те од француске обале Атлантика преко сред?е Европе до далеких кра?ева источног Сибира. ?ош ?ужни?е налазили су се различити типови шума у ко?има су на?заступ?ени?и бреза и бор. Осим те две врсте били су ту ?ош и леска, брест, смрека, ?асен, ?ела, граб, храст, ?ова и липа. Границе изме?у наведених вегетаци?ских по?асева нису биле строго одре?ене ве? су се померале ве? према томе да ли ?е тра?ало доба глаци?аци?е или интерглаци?ала.
Животи?ски свет
[уреди | уреди извор]Животи?е ко?е су насе?авале Зем?ину површину током леденог доба биле су врло заним?иве и необичне. У многобро?но? групи животи?а посебно су се истицали сисари. Они су у леденом добу били распростра?ени у свим климатским по?асевима. Захва?у?у?и сво?им физиолошким особинама, сисари су се могли прилагодити на?различити?им животним условима, чак и оним на?критични?им уз ивице континенталног леда.
?едан од на?импресивни?их сисара леденог доба био ?е вунасти мамут(Mammuthus primigenius). Живео ?е у послед?ем глаци?алу леденог доба, за време на?ве?ег захла?е?а. Осим мамута на просторима тундре и хладне степе Европе и Ази?е живео ?е и вунасти носорог (Coelodonta antiquitatus), ?едини носорог ко?и се икада прилагодио хладним климатским приликама. У истим кра?евима као мамуте и носороге налазимо и собове (Rangifer tarandus). Живи примерци собова могу се на?и и данас на подруч?има Исланда, Норвешке, северне Финске, северне Руси?е и уопште арктичке реги?е. У подруч?има тундре тако?е ?е живело и мошусно говедо (Ovibos moschatus), ко?е и данас живи у на?хладни?им просторима Канаде, на Гренланду, Исланду и у северно? Норвешко?. ?ош ?една животи?а ко?а ?е обитавала у хладним пределима ?е поларна лисица (Alopeh lagopus). Та? граб?ивац и данас живи у хладни?им подруч?има.
На просторима ?ужни?е од тундре, на подруч?има степе тако?е су живеле разне животи?е. ?една од ?их био ?е степски бизон (Bison priscus), предак данаш?их бизона. Врло честа животи?а у степским травнатим подруч?има било ?е и изумрло говедо (Bos primigenius). Било ?е врло слично данаш?ем дома?ем говеду, али много ве?е. ?една од на?заним?иви?их животи?а тих простора био ?е велики ?елен (Megaceros gigantens). Припадао ?е ?едно? од на?ве?их врста ?елена ко?а ?е икад живела на Зем?и. Имао ?е огромне лопатасте рогове, распона и до четири метра, а сваки рог ?е тежио око 40 килограма. Та врста изумрла ?е пре око десетак хи?ада година. ?ош неке од животи?а ко?е су живеле на степском подруч?у леденог доба су глодар степска звиждарка, саига антилопа, див?и ко?, лос и многе друге. Све оне и данас посто?е, а налазимо их у хладни?им подруч?има Северне Америке и Евроази?е.
По?едини сисари леденог доба проблем непово?них климатских услова решавали су на та? начин што су ве?и део године проводиле у пе?инама. Неке од тих животи?а су пе?ински медвед (Ursus Spaeleous), пе?инска хи?ена и пе?ински лав. Све те животи?е изумрле су са завршетком ледених доба. Осим сисара, за време леденог доба живеле су и многе птице, инсекти и мекушци (пужеви).
Човек
[уреди | уреди извор]По?ава хуманизаци?е, т?. наста?а?а човеколиких би?а стари?а ?е од квартара, но по?ава човека ма?е-више сличног данаш?ем везана ?е уз плеистоцен. Од самог почетка тог раздоб?а живе разне врсте хоминида (човекових предака) ко?е се вероватно надовезу?у на неогенски род Рамапитекус.
?удима на?ближи били су хоминиди рода Аустралопитекус ко?и су жив?ели ве? у неогену, а изумрли на почетку плеистоцена. Живели су, бар се тако претпостав?а, на подруч?у Африке. На?напредни?и ме?у ?има био ?е Хомо хабилис, ко?и се ?ав?а на почетку плеистоцена. Та? хоминид кретао се двоножно и изра?ивао ?е примитивно оруж?е ко?е ?е доби?ао грубом обрадом камена (одва?ива?ем или откида?ем).
Ово ?е била прва етапа хоминизаци?е. Након тога почи?е друга етапа. У ?о? се по?ав?у?у разни облици хоминида ко?и се у нови?е ври?еме уврштава?у у род Хомо. Разлику?у се Homo erectus erectus, Homo erectus pekinensis, Home erectus rhodesiensis, Homo erectus heidelbergensis и други. Сви они припада?у роду Архантропи. Специфичност ових хоминида ?е у томе што су били први те врсте на евроази?ском континенту. То потвр?у?е ве? споменуту чи?еницу како су се и ?уди, као и животи?е, преко зале?ених простора у доба глаци?ала ширили на она подруч?а ко?а су у топли?им раздоб?има била одво?ена морем и на та? начин недоступна.
Хомо еректус почи?е користити пе?ине за сво?е стални?е боравке, позна?е ватру, изра?у?е бо?е и модерни?е ору?е те све више посматра живот свог плена (животи?е) и подре?у?е му сво? живот, прате?и велика крда за време ?ихових сеоби. Претпостав?а се да су се при комуникаци?и користили и неком врстом примитивног ?езика. ?едно налазиште Хомо еректуса налази се и у Хрватско?–у пе?ини Шанда?и код Пуле.
У тре?о? етапи ?ав?а се група Палеоантропи. ?ихова налазишта присутна су у Европи и Ази?и. Налази се споми?у под различитим именима. Врсти Homo preneanderthalensis припису?у се налазишта у Крапини, Ерингсдорфу у Немачко?, Сакопасторе у Итали?и и Гановце у Словачко?. Под врстом Homo neanderthalensis набра?а?у се налазишта Неандертал код Диселдорфа, Спи у Белги?и, Гибралтар, Ле Мусти?е, Ла Шапел-о-Сент у Француско? и Тешик Ташу у Узбекистану. Данас су те обе врсте познате под ?едним именом–Homo sapiens neanderthalensis.
Завршетак ледених доба
[уреди | уреди извор]Кра? ледених доба карактерише пове?а?е температуре и повлаче?е глечера и леденог покривача. Уз та два процеса тако?е долази до подиза?а нивоа мора и наста?а?а острва и залива. Данас се узима да се завршетак послед?ег леденог доба одиграо отприлике 10000 година пре нове ере. Тада се лед повукао у сво?е садаш?е границе и формирали су се климатско-вегетаци?ски по?асеви какве данас позна?емо. Након плеистоцена наступио ?е холоцен у ко?ем и данас живимо.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Водич кроз ледена доба”. Астрономи?а. Приступ?ено 4. 2. 2020.
- ^ ?Милутин Миланкови? био у праву”. Блиц. Приступ?ено 4. 2. 2020.
