合肥公交集团有限公司官方网站
Сава | |
---|---|
![]() Сава у Београду | |
![]() Ток Саве | |
Опште информаци?е | |
Дужина | 990 km |
Басен | 97713.2 km2 |
Пр. проток | 1.564 m3?s |
Слив | Црноморски |
Пловност | од Сиска до Београда |
Водоток | |
Извор | наста?е спа?а?ем Саве Бохи?ке и Саве Долинке у Словеначким Алпима, Словени?а |
В. извора | ~833 m |
Уш?е | Дунав код Београда |
В. уш?а | 68.28 m |
Географске карактеристике | |
Држава/е | ![]() ![]() ![]() ![]() |
Насе?а | Кра?, Загреб, Сисак, Брчко, Градишка Сремска Митровица Шабац, Београд |
Притоке | Купа, Уна, Врбас, Босна, Дрина |
Река на Викимеди?ино? остави |
Сава ?е река у сред?о? и ?угоисточно? Европи, десна притока Дунава. Тече кроз Словени?у, Хрватску, дуж с?еверне границе Босне и Херцеговине и кроз Срби?у, у?ева?у?и се у Дунав у Београду. Сред?и дио тока ?е природна граница изме?у Хрватске и Босне и Херцеговине. Сава чини с?еверну границу Балканског полуострва и ?ужни обод Панонске низи?е.
Сава ?е дуга 990 км, ук?учу?у?и и 45 км дугу ри?еку Саву Долинку, ко?а извире у Зелници у Словени?и. На?ве?а ?е притока Дунава по запремини воде и друга, посли?е Тисе, у смислу сливног подруч?а (97.712 km2) и дужине. Сава одводи знача?ан дио вода са подруч?а Динарских Алпа, кроз главне притоке Дрину, Босну, Купу, Уну, Врбас, Ло?у, Колубару, Босут и Крку. Сава ?е ?една од на?дужих ри?ека у Европи и ?една од малобро?них европских ри?ека те дужине ко?е се не улива?у непосредно у море.
Проц?е?у?е се да у басену Саве живи око 8.176.000 становника, а ри?ека спа?а и три главна града — ?уб?ану, Загреб и Београд . Сава ?е пловна за ве?е бродове од уш?а Крупе у Сиску, што отприлике чини 2?3 ?ене дужине пловним.
Извор
[уреди | уреди извор]Ри?ека Сава наста?е спа?а?ем Саве Долинке и Саве Бохи?ке у с?евернозападно? Словени?и. Подруч?е на коме наста?е ри?ека, обухвата неколико притока, ук?учу?у?и 52 км дугу Сору, 27 км дугу Тржичко Бистрицу и 17 км дугу Радовну — ко?е се у?ева?у у Саву у уш?у ко?е се налази на истоку низводно код Медводе.
Сава Долинка извире у Зелници код Кра?ске горе у Словени?и, у долини ко?а раздва?а ?ули?ске Алпе од планинског ви?енца Караванке. Извор се налази у близини словеначко-итали?анске границе на 833 м надморске висине, у водод?елници изме?у ?адранског и дунавског басена. Извор Саве Долинке наста?е од подземних вода ко?е в?ероватно наста?у бифуркаци?ом извора крашког издана у савски и сочански басен. Надижа, поток ко?и понире у близини, извор ?е вода у Зелници. Сава Долинка се сматра почетком Саве и ?ен ток ?е дуг 45 км.
Сава Бохи?ка наста?е у Рибчевом Лазу, на уш?у са кратким водотоком ?езерницом, ко?и излази из Бохи?ског ?езера и ри?еке Мостнице. Према по?единим изворима, ?езерница се дефинише као дио Саве Бохи?ке, наводе?и да Бохи?ка излази непосредно из ?езера, док према другим изворима ук?учу?е Савицу.
Ток
[уреди | уреди извор]После састава код Радов?ице река Сава тече ка ?угоистоку поред Кра?а и ?уб?ане, остав?а?у?и их на западу. Ту река прави велике ?уб?анско по?е, ?жилу-куцавицу“ Словени?е. Од ?уб?ане Сава ме?а правац тока ка истоку и протиче кроз низ клисура. Код Зиданог Моста, где се у ?у улива Сави?а, река ме?а ток ка ?угоистоку. Потом река протиче кроз Кршко и Брежице у оквиру питоме Доле?ске.
Од уш?а реке Сутле Сава улази у Хрватску и, убрзо, и до главног града Загреба (дели га стари и нови део града). После Загреба Сава поста?е права низи?ска река, са спорим током, малим падом и много меандара (многи исправ?ени у скори?им временима). Протиче кроз веома ниску алуви?алну раван, ко?а ?е плавна и стога мочварна. Данас ?е ова? део Посавине под заштитом, као Парк природе "Ло?ско по?е". ?едино знача?ни?е градско насе?е ?е Сисак.
Код ?асеновца река Сава доби?а знача?ну десну притоку, реку Уну и ме?а правац из ?угоисточног ка истоку, ко?и ма?е-више задржава до уш?а у Дунав. Од ?асеновца река поста?е и граница изме?у Хрватске и Босне и Херцеговине (ве?им делом Републике Српске). У овом делу река поста?е велика, захва?у?у?и великим, десним притокама, са ?босанске стране“ - Врбас, Босна и Дрина. Градови у овом делу су због посто?е?е вишевековне границе ?дво?ни“: Градишка и Стара Градишка, Славонски Брод и Брод, Шамац и Славонски Шамац. Код Брчког река прави знача?ни?у окуку ка ?угозападу.
15 km западно од уш?а Дрине река пролази троме?у Хрватске, Босне и Херцеговине и Срби?е. Код Сремске Раче Сава прима воде Дрине, сво?е на?ве?е и на?знача?ни?е притоке. Потом река протиче кроз Сремску Митровицу. После тога река прави поново знача?ну окуку ка ?угозападу, где се у темену окуке, на десно? обали сместио град Шабац. После тога река тече источно, ка Обреновцу, после кога река скре?е ка североистоку и Београду. У Београду, главном граду Срби?е, река Сава се улива у ве?и Дунав.
За речне бродове, Сава ?е пловна од Сиска до Београда.





Притоке Саве
[уреди | уреди извор]Леве притоке су:
- Словени?а: Сави?а, Сутла
- Хрватска: Сутла, Крапина, Ло?а, Ор?ава, Мрсу?а, Ри?ека Глоговица.
- Срби?а: Босут
Десне притоке су:
- Словени?а: Крка
- Хрватска: Купа, Уна
- Босна и Херцеговина (Република Српска): Уна, Врбас, Укрина, Босна, Дрина
- Срби?а: Дрина, Колубара.
Проток Саве
[уреди | уреди извор]
Сред?и проток Саве на станицама Загреб, Сремска Митровица и Београд :[1][2][3][4]
Године | Сред?и проток (m3/s) | |||
---|---|---|---|---|
Београд | Сремска | Загреб | Шабац | |
1991[5] | 1603 | |||
1992 | 1537 | 1474 | 313 | |
1993 | 1178 | 1121 | 251 | |
1994 | 1595 | 1531 | 255 | |
1995 | 1676 | 1610 | 281 | |
1996 | 1958 | 1888 | 377 | |
1997 | 1555 | 1492 | 264 | |
1998 | 1534 | 1471 | 302 | |
1999 | 1838 | 1770 | 297 | |
2000 | 1360 | 1300 | 269 | |
2001 | 1676 | 1610 | 266 | |
2002 | 1543 | 1480 | 221 | |
2003 | 1055 | 1000 | 146 | |
2004 | 1828 | 1760 | 316 | |
2005 | 1899 | 1830 | 271 | |
2006 | 1757 | 1690 | 275 | |
2007 | 1228 | 1170 | 234 | |
2008 | 1340 | 1280 | 315 | |
2009 | 1442 | 1380 | 314 | |
2010 | 2418 | 2338 | 399 | |
2011 | 961 | 908 | 183 | |
2012 | 1157 | 1096 | 183 | |
2013 | 1859 | 1793 | 382 | |
2014 | 2316 | 2245 | 472 | |
2015 | 1533 | 1470 | 249 | |
2016 | 1615 | 1550 | 310 | |
2017 | 1289 | 1234 | 289 | |
2018 | 1665 | 1595 | 312 | |
2019 | 1380 | 1320 | 314 | |
2020 | 1065 | 1010 | ||
2021 | 1513 | 1450 | ||
2022[6] | 1110 | |||
Прос?ек | 1559 | 1483 | 288 |
Градови на Сави
[уреди | уреди извор]Знача?ни градови (по државама) на току Саве су:
- Словени?а: Кра?, ?уб?ана, Радече, Кршко и Брежице
- Хрватска: Загреб, Сисак, Славонски Брод и Жупа?а
- Босна и Херцеговина: Градишка, Брод, Шамац и Брчко
- Срби?а: Сремска Митровица, Шабац, Обреновац и Београд.
Галери?а
[уреди | уреди извор]-
Сава код Кра?а, Словени?а
-
Сава код Радеча, Словени?а
-
Сава у Кршком, Словени?а
-
Потоп?ено Ло?ско по?е, Хрватска
-
Мост преко Саве у Брчком, БиХ-Хрватска
-
Савско приоба?е код Шапца, Срби?а
-
Сава код Шапца.
-
Некадаш?е савско острво - Ада Циганли?а
-
Сава у Београду
-
Сава са Калемегдана
Старе разгледнице
[уреди | уреди извор]-
Савско пристаниште 1925. године
-
Београдско Савско пристаниште, седамдесете године 20. века
Види ?ош
[уреди | уреди извор]- Списак река у Срби?и
- Списак река у Словени?и
- Списак река у Хрватско?
- Списак река у Босни и Херцеговини
- Дан реке Саве
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Republi?ki hidrometeorolo?ki zavod”.
- ^ ?The Study of Water for Pollution Reduction on the Sava River Basin in the Republic of Croatia” (PDF). 2001.
- ^ Petar, Bo?anovi? (2018). ?Promjene proto?nog re?ima Save kod Zagreba”.
- ^ ?International Sava River Basin Commission”.
- ^ Хидролошки годиш?ак - 1991 (PDF). Београд. 1992. стр. 111. Приступ?ено 14. 11. 2023.
- ^ ?Република Срби?а РЕПУБЛИЧКИ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКИ ЗАВОД ХИДРОЛОШКИ ГОДИШ?АК 1. ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ 2022.” (PDF): 123. Приступ?ено 14. 11. 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопеди?а Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Маркови?, ?ован ?. (1990). Енциклопеди?ски географски лексикон ?угослави?е. Сара?ево: Св?етлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Наставни филм - Пловидба реком Савом (МОС и ВС - Званични ?ут?уб канал)
- Професионалци: Милан Грубор - капетан унутраш?е пловидбе (РТС Приказу?е - Званични ?ут?уб канал)