三年内 沈阳城市快速路里程将达371公里

За другу употребу, погледа?те чланак Француско царство.

Француско царство Empire Fran?ais
Застава Грб
Химна ?Veillons au salut de l'Empire” ?Chant du départ” (де факто)
Француско царство у свом на?ве?ем обиму 1812.   Француско царство   државе сателити
Географи?а
Континент		Европа
Реги?а		Западна Европа
Престоница		Париз
Друштво
Службени ?език		француски
Политика
Облик државе		Уставна монархи?а
— Цар Француске		Наполеон I Бонапарта
		Наполеон II Бонапарта
Истори?а
Истори?ско доба		Нови век
— Оснива?е		1804.
— Укида?е		1814. (обнов?ено на кратко 1815)
Дога?а?и
— Сенат проглашава Наполеона I царем Фрнацуске		18. ма? 1804.
— Круниса?е Наполеона I		2. децембар 1804.
— Наполеона I абдицира		11. април 1814.
Географске и друге карактеристике
Површина
— укупно		2100000 (1812) km2
Становништво		60000000 (процена 1812)
Валута		Француски франак
Зем?е претходнице и наследнице Француске
Претходнице:		Наследнице:
	Прва француска република	Кра?евство Француска
	Свето римско царство	Низоземска република
	Кра?евство Холанди?а
	Лигурска република	Мореснет
	Бурбонска Шпани?а	Кра?евина Сардини?а

百度 二是用“合”力。

Прво француско царство, званично Француско царство (фр. Empire Fran?ais), познато и као Наполеоново царство, био ?е режим Наполеона I у Француско?. Владало ?е великим делом континенталне Европе. Царство ?е посто?ало од 1804. године до 1815. — од Конзулата до рестораци?е Борбонске монархи?е — и било ?е за кратко време вра?ено (период од сто дана 1815. године).

Царство ?е започето кад ?е Наполеон — док ?е био први Конзул — постао цар Француске 18. ма?а 1804. године. Крунисао се 2. децембра исте године у Нотр Дам катедрали у Паризу. Посто?а?у овог царства запретио ?е Рат тре?е коалици?е, али ?е Француска победа у бици код Аустерлица засигурала ?ен опстанак. Велика Арми?а, во?на машина царства, замало ?е уништила Пруску арми?у 1806. године пре него што ?е ушла у По?ску и победила Русе у бици код Фридланда 1807. године. После Фридланда, Тилзитски мир ?ула 1807. године спречио ?е ново крвопроли?е на Европском континенту.

Француска умешаност на Пирине?ском полуострву ?е започела Шпански рат за независност, брутални конфликт ко?и ?е тра?ао шест година ?е ослабио царство. 1809, Француска и Аустри?а бориле су се у рату пете коалици?е; Француска ?е поново три?умфовала.

Наполеон ?е абдицирао 11. априла 1814. године, вратио се из изгнанства из Елбе 1815, али ?е Француска изгубила у бици код Ватерлоа што ?е изазвало пад Првог француског царства.

Царство ?е 1812. године, имало 130 департмана у ко?има ?е било распоре?ено 600.000 во?ника ко?и ?е требало да нападну Руси?у. Во?ници су имали власт над 44 милиона суб?еката. Пруска, Руси?а и Аустри?а су постали савезници. Наполеон ?е прецртао мапу Европе и дао многе племи?ке титуле.

Истори?а

Наполеон на свом царском престолу

Обично се мисли, а понегде и пише да ?е царство резултат Наполеоновог само?уб?а и таштине, мада ?е оно делом настало по савету, ?еговог мо?ног шефа полици?е Жозефа Фушеа, сиве еминенци?е свих тадаш?их збива?а. Он ?е Наполеону саветовао да ?е на?бо?и начин да спречи све комплоте против француске револуционарне власти, ко?и су се ковали на бро?ним европским дворовима ?ер ?е она против бож?ег поретка на небу и на зем?и, да ураде нешто потпуно супротно и докажу да француска револуци?а нема ништа против монархи?а, а на?бо?и начин да се то оствари ?е да се Наполеон прогласи царем, ко?ег ?е окрунити сам папа (као некад Карла Великог). И тако ?е Наполеон од првог конзула, постао цар 18. ма?а 1804. године, а свечано га ?е окрунио папа Пи?е VII 2. децембра исте године у катедрали Нотр Дам у Паризу. Мимикри?ом нису успели да завара?у Метерниха и Британце, ко?и су ве? основали нову али?ансу против Наполеона, Тре?у коалици?у. Током ?еговог кратког тра?а?а против Првог француског царства створено ?е чак 5 коалици?а (од 7) за руше?е Наполеона, у свима су биле Велика Британи?а и Аустри?ско царство главни непри?ате?и Француске револуци?е од самог старта.

Рат против тре?е коалици?е

Главни чланак: Тре?а коалици?а

У првом од тих ратова против тре?е коалици?е (1803—1806) Наполеон ?е изгубио у рату ко?и се водио на мору након битке код Трафалгара (21. октобар 1805), али ?е тешко поразио коалици?у у бици код Аустерлица (2. децембар 1805), тако да се коалици?а распала. Након тога Мировним уговором у Братислави 1806. створен ?е савез немачких држава - Ра?нска конфедераци?а, као тампон зона према Француско? и укинуто ?е Свето римско царство.

Рат против четврте коалици?е

Главни чланак: Четврта коалици?а

У рату против четврте коалици?е (1806—1807) ко?у су формирале: Пруси?а, Руска Импери?а, Саксони?а, Шведска и Велика Британи?а сукоб ?е почео нападом Пруси?е на Ра?нску конфедераци?у. Наполеон ?е извео контранапад и тешко поразио Прусе у бици код ?ене (14. октобар 1806), затим ?е ?егова Grande Armée окупирала Пруси?у и 25. октобра 1806. заузела Берлин. Затим ?е ?егова арми?а кренула преко Источне Пруси?е према руско? граници. Након ?едне неодлучене битке против Руса код А?лауа у фебруару 1807, Французи су тешко су поразили Русе у бици код Фридланда 1807. године. Након пораза, руски цар Александар I био ?е приси?ен да склопи Тилзитски мир у ?уну 1807. и тиме су се завршили двогодиш?и крвави ратови са четвртом коалици?ом.

Пруси?а се морала да се одрекне пола сво?е територи?е, а и Руси?а ?е морала да направи територи?алне уступке. На тим зем?ама су установ?ене вазалске творевине Варшавско во?водство и Вестфалска кра?евина у ко?о? ?е Наполеон поставио свог брата Жерома за кра?а.

Континентална блокада и Ибери?ска кампа?а

Кад ?е Наполеон увидео да нема дово?но снага да се супротстави Британцима на мору, окренуо се друго? тактици – потпуно? контроли Европе, и избацива?у Британаца из ?е уво?е?ем потпуне блокаде лука и забране тргова?а са британским трговцима (чак и посредно) нада?у?и се да ?е тако економски исцрпсти Британи?у и довести до руше?а монархи?е.

Крунидба Наполеона за цара

Да би му блокада успела, она ?е требало да се ригорозно проводити у цело? Европи. Од самог почетка, Португали?а (стари савезник Енглеске) кршио ?е блокаду, Наполеон ?е одлучио да дисциплину?е Португалце силом. Шпански кра? Карлос IV ?е под притиском дозволио пролаз француских трупа преко Шпани?е, и Французи су заузели Лисабон 1807. године. Окупаци?а севера Шпани?е довела ?е (уз енглеску помо?) до побуне. Како више ни?е могао да влада ситуаци?ом Карлос IV ?е абдицирао у корист свога сина Фернанда VII. Наполеон ?е то искористио да их обо?е развласти, тако се реши свих Бурбона, и постави свог брата Жозефа за шпанског кра?а 1808. Због тога ?е избила побуна у Мадриду, ко?у ?е француска во?ска крваво угушила, али се након тога устанак (уз Британску помо?) проширио по цело? зем?и. На почетку 1809. чинило се да ?е бро?на француска во?ска успети да сломи устанике, али тад ?е у априлу аустри?ска во?ска упала у Баварску нада?у?и се да ?е тако окренути све немачке зем?е против Наполеона. Наполеон се морао да се посвети свом старом непри?ате?у, и да тако препустити Пирине?ско полуострво устаницима, британском експедици?ском корпусу Артура Велсли?а и за?едничким шпанско-португалским снагама. ?ихови успеси озби?но су по?у?али дотад неокр?ени углед Наполеона као во?ног стратега.

Рат против пете коалици?е

Главни чланак: Пета коалици?а

У рату против пете коалици?е (10. април - 14. октобар 1809) ко?и ?е почео упадом аустри?ске во?ске у Баварску, Наполеон ?е поновно тешко поразио Хабсбурговце 6. ?ула 1809. у бици код Ваграма, након тога су они затражили примир?е, ко?е ?е склоп?ено Миром у Шенбруну 14. октобра 1809. На основу тог споразума Аустри?ско царство морало ?е препустити велики део територи?а (83 000 km2) Првом француском царству, ко?е ?е од Трста са Хрватском ?ужно од Саве, Кра?ском и делом Корушке формирало Илирске провинци?е.

Консолидаци?а царства и зенит Наполеона

Упркос тешким поразима у Португалу и Шпани?и 1810. Наполеон ?е био на врхунцу сво?е мо?и. На наговор саветника растао се од сво?е ?убави Жосефине, ко?а му ни?е могла родити дете, и оженио са Мари?ом Лу?зом, ?ерком аустри?ског цара Франца II. Кад му се у марту 1811. родио син, чинило се да ?е осигурана буду?ност царства. Прво француско царство ?е тад било на?ве?е, унутар ?ега биле су Илирске покра?ине, Етрури?а (Тоскана), делови Папинске државе, Холанди?а и неке од немачких држава уз Северно море. Царство ?е било окружено прстеном вазалних држава ко?има су владали чланови Наполеонове породице; Вестфалска кра?евина (Жером Бонапарта), Кра?евина Шпани?а (Жосеф Бонапарта), Кра?евина Итали?а, Напу?ско кра?евство, Кнежевина Лука и П?омбино. Остале зем?е прстена биле су везане уз царство уговорима; Шва?царска конфедераци?а, Ра?нска конфедераци?а и Варшавско во?водство, и у том тренутку изгледало ?е да ?е и Аустри?ско царство савезничка зем?а због брака са Мари?ом Лу?зом.

Инвази?а на Руси?у и слом

Главни чланак: Наполеонова инвази?а на Руси?у

Зна?у?и да Царска Руси?а бо?коту?е ?егову блокаду преко луке у Санкт Петербург и сум?а?у?и да планира савез с Енглеском Наполеон ?е напао Руси?у са великом арми?ом од 450.000 во?ника. У ?уну 1812. Французи су ушли на руску територи?у и брзо продирали, ?ер ?е руска во?ска углавном избегавала сукобе и повлачила се пале?и села и остав?а?у?и пустош иза себе. Велика француска арми?а нашла се у великим тешко?ама са опскрбом, па су се почеле се ширити болести ме?у во?ницима, али и животи?ама, ко?е ?е тако велика арми?а морала имати. Кад ?е стигао до Москве Наполеон ?е ве? изгубио пола сво?е арми?е. Пред Москвом ?е дошло до ?едне од на?крвави?их битака тога доба, Бородинске битке, ко?а ?е завршила без победника, али ?е Наполеон до те битке ве? изгубио половину сво?е во?ске. Руси су се повукли из Москве и запалили град, тако да се исцрп?ена Наполеонова во?ска морала пову?и. Приликом повлаче?а из Руси?е, руска зима и повремени герилски напади уништили су Grande Armée од ко?е ?е остало само 5000 ?уди. Наполеон се независно од сво?их во?ника вратио у Париз, мобилисао нове снаге и вратио у Саксони?у.

Рат против шесте коалици?е

Главни чланак: Шеста коалици?а

У рату против шесте коалици?е (1812—1814) у ко?о? су били Аустри?ско царство, Пруси?а, Царска Руси?а, Шведска, Велика Британи?а и неколико немачких држава, Наполеон ?е 1813. поразио коалиционе снаге код Лицена, Будишина и Дресдена, али ?е доживео први велики пораз у бици код Ла?пцига, након ко?ег су се Французи морали пову?и из Немачке. Након тога су коалиционе снаге извршиле инвази?у Француске и присилили Наполеона да абдицира. Противници су га 1814. прогнали на острво Елбу, ко?е му ?е дато на управу. На власт у Француско? постав?ен ?е Лу? XVIII из династи?е Бурбон (брат Лу?а XVI ко?и ?е за време револуци?е напустио Француску).

Повратак на власт и 100 послед?их дана

Главни чланак: Сто дана

Наполеон ?е искористио незадово?ство народа бурбонском влаш?у Лу?а XVIII, те се у марту 1815. искрцао у Француско?. Трупе ко?е су послате да га заробе, окренуле су се против кра?а и придружиле се Наполеону тако да ?е лако преузео власт 20. марта 1815. Буду?и да су ?егови противници одбили да склопе мир, одлучио се за напад, али ?е поражен у бици код Ватерлоа. Након битке вратио се у Париз, решен да га брани до послед?ег човека. Ме?утим, подршка ко?у ?е дотад имао се истопила, због чега ?е абдицирао по други пут и пренео власт на свог четворогодиш?ег сина Наполеона II, што ?е француски парламент таг пута и потврдио. Затим ?е побегао у Рошфор (желе?и да побегне у Америку), али се после пуно проблема на кра?у морао предати капетану британског бо?ног брода Белерофонт. Британци су га прогнали на усам?ено острво Свету ?елену у Атлантском океану, где ?е и умро.

Карактеристике и оставштина царства

На свом врхунцу 1812. године, пре напада на Руси?у, Француско царство ?е имало 130 департмана са 44 милиона ?уди и велику арми?у од 600 000 во?ника. Судбина царства била ?е уско повезана са судбином во?ске чи?е су победе проносиле теме?не иде?е Француске револуци?е о братству, ?еднакости и слободи по Европи и рушиле феудални европски поредак свугде где ?е прошла Француска во?ска. Уво?е?е Наполеоновог кодекса (цивилног права) широм континента, по коме су гра?ани по први пут били макар формално пред законом ?еднаки, оставило ?е дубок траг у свим правним системима након тога.

Види ?ош

• Наполеонови ратови

Литература

• Haine, Scott (2000). The History of France (1st изд.). Greenwood Press. стр. 92. ISBN 978-0-313-30328-9. 

Прегледи

• Bruun, Geoffrey (1938). Europe and the French Imperium, 1799–1814 (PDF). .
• Bryant, Arthur (1942). Years of Endurance 1793–1802. ; and Years of Victory, 1802–1812 (1944) well-written surveys of the British story
• Colton, Joel and Palmer, R.R. (1992). A History of the Modern World. New York: McGraw-Hill, Inc. ISBN 978-0-07-040826-5. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Esdaile, Charles. Napoleon's Wars: An International History, 1803–1815 (2008); 645pp excerpt and text search a standard scholarly history
• Fisher, Todd & Fremont-Barnes, Gregory. The Napoleonic Wars: The Rise and Fall of an Empire. Oxford: Osprey Publishing Ltd. 2004. ISBN 978-1-84176-831-1. 
• Godechot, Jacques; et al. (1971). The Napoleonic era in Europe. Holt, Rinehart and Winston. ISBN 9780030841668. 
• Grab, Alexander (2003). Napoleon and the Transformation of Europe. Macmillan. , country by country analysis
• Hazen, Charles Downer (1917). The French Revolution and Napoleon. 
• Lefebvre, Georges (1969). Napoleon from 18 Brumaire to Tilsit, 1799–1807. Columbia University Press. ISBN 9780710080134.  influential wide-ranging history
  • Lefebvre, Georges (1969). Napoleon; from Tilsit to Waterloo, 1807–1815. Columbia University Press. 
• Lyons, Martyn (1994). Napoleon Bonaparte and the Legacy of the French Revolution. St. Martin's Press. 
• Muir, Rory (1996). Britain and the Defeat of Napoleon: 1807–1815. 
• Lieven, Dominic (2009). Russia Against Napoleon: The Battle for Europe, 1807 to 1814. Allen Lane/The Penguin Press. стр. 617. [1]
• Pope, Stephen (1999). The Cassel Dictionary of the Napoleonic Wars. Cassel. ISBN 978-0-304-35229-6. 
• Schroeder, Paul W. (1996). The Transformation of European Politics 1763–1848. Oxford U.P. стр. 177—560. ISBN 9780198206545.  advanced diplomatic history of Napoleon and his era
• Rapport, Mike (2013). The Napoleonic Wars: A Very Short Introduction. Oxford UP. 
• Ross, Steven T (1969). European Diplomatic History, 1789–1815: France Against Europe. 
• Rothenberg, Gunther E. (1988). ?The Origins, Causes, and Extension of the Wars of the French Revolution and Napoleon”. Journal of Interdisciplinary History. 18 (4): 771—793. JSTOR 204824. doi:10.2307/204824. 
• Schroeder, Paul W (1994). The Transformation of European Politics 1763–1848. ;  ; advanced analysis of diplomacy

Наполеон

• Dwyer, Philip (2008). Napoleon: The Path to Power. ASIN B00280LN5G. ; Citizen Emperor: Napoleon in Power (2013) excerpt and text search v 2; most recent scholarly biography
• Englund, Steven (2010). Napoleon: A Political Life. Scribner. ISBN 978-0674018037. 
• McLynn, Frank (1997). Napoleon: A Biography. New York: Arcade Publishing Inc. ISBN 978-1-55970-631-5. 
• Johnson, Paul (2002). Napoleon: A life. Penguin Books. ISBN 978-0-670-03078-1. ; 200pp; quite hostile
• Markham, Felix (1963). Napoleon. Mentor. ; 303pp; short biography by an Oxford scholar
• McLynn, Frank (1998). Napoleon. Pimlico. ISBN 978-0-7126-6247-5. ASIN 0712662472. ; well-written popular history
• Mowat, R.B. (1924) The Diplomacy of Napoleon (1924) 350pp The Diplomacy of Nepoleon. 1924. 
• Roberts, Andrew (2014). Napoleon: A Life. 
• Thompson, J.M. (1951). Napoleon Bonaparte: His Rise and Fall. Oxford U.P. ; by an Oxford scholar

Во?ска

• Bell, David A. The First Total War: Napoleon's Europe and the Birth of Warfare as We Know It (2008) excerpt and text search
• Broers, Michael, et al. eds. The Napoleonic Empire and the New European Political Culture (2012) excerpt and text search
• Chandler, David G (1995). The Campaigns of Napoleon. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-02-523660-8. 
• Elting, John R (1988). Swords Around a Throne: Napoleon's Grande Armée. New York: Da Capo Press Inc. ISBN 978-0-306-80757-2. 
• Gates, David (2011). The Napoleonic Wars 1803–1815. NY: Random House. 
• Haythornthwaite, Philip J. Napoleon's Military Machine (1995) excerpt and text search
• Uffindell, Andrew (2003). Great Generals of the Napoleonic Wars. Kent: Spellmount. ISBN 978-1-86227-177-7. 
• Rothenberg, E. Gunther (1977). The Art of Warfare in the Age of Napoleon. 
• Smith, Digby George (1998). The Greenhill Napoleonic Wars Data Book: Actions and Losses in Personnel, Colours, Standards and Artillery. 

Примарни извори

• Anderson, F.M. (1904). The constitutions and other select documents illustrative of the history of France, 1789–1901. , complete text online

Спо?аш?е везе

• Napoleon, His Armies and Battles