换季衬衫做外套 学井柏然内搭T恤至少20种穿法

Аустри?ско царство Kaiserthum ?sterreich Аустри?а
Застава Грб
Аустри?ско царство
Географи?а
Континент		Европа
Реги?а		сред?а Европа, Балкан
Престоница		Беч
Друштво
Службени ?език		немачки, ма?арски, румунски, чешки, словачки, словеначки, хрватски, српски, итали?ански, по?ски, русински
Религи?а		католицизам
Политика
Облик државе		апсолутна монархи?а
— Цар		Франц II
		Фердинанд I
		Франц ?озеф I
Истори?а
Истори?ско доба		нови век
— Оснива?е		1804.
— Укида?е		1867.
— Статус		бивша држава
Зем?е претходнице и наследнице Аустри?ског царства
Претходнице:		Наследнице:
	Аустри?ско надво?водство (Хабзбуршка монархи?а)	Аустроугарска
	Кра?евина Угарска (Хабзбуршка монархи?а)	Кра?евина Итали?а

百度 　　在欧盟现行征税体制下，在欧洲地区开展业务的互联网巨头公司，往往把全球或者区域总部设在综合税负水平相对较低的爱尔兰和卢森堡等国，并让其全球或区域业务在这些低税收国家统一纳税，从而达到少缴税的目的。

Аустри?ско царство (нем. Kaiserthum ?sterreich) била ?е сред?оевроспка држава. Царство ?е успостав?ено 1804. као реакци?а на ствара?е Првог француског царства под Наполеоном I. Први цар Аустри?е био ?е Франц II, ко?и ?е у то време носио и титулу цара Светог римског царства, са ко?ег ?е абдицирао након Наполеонове реорганизаци?е Ра?нског Савеза Немачке 1806. У процесу задржава?а царске титуле, он ?е подигао статус Аустри?е из надво?водства у царство.

1866. Аустри?а ?е ушла у рат са Итали?ом и Пруском. Рат са Итали?ом свршен ?е победом Аустри?е, али ?е Аустри?а била поражена y рату са Пруском. Последица тога била ?е да ?е Аустри?а изгубила венеци?анску област, и иступила из Немачког савеза.

Након неуспелих покуша?а реформе устава, Аустри?ско царство претворено ?е у Аустроугарску 1867. под Францом ?озефом I. Та? потез дао ?е ?еднак статус и ма?арским територи?ама.

Ствара?е

Етнографска карта Аустри?ске Монархи?е из 1855. године.

Главне промене ко?е су обликовале Аустри?ско царство догодиле су се на конференци?ама у Раштату (1797—1799) и Регензбургу (1801—1803). 24. марта 1803. проглашено ?е Царско ве?е ко?е ?е знатно сма?ило бро? црквених подруч?а (с 81 на само 3) и царских градова (с 51 на 6). Цар Фра?о узео ?е наслов цара Аустри?е, напустивши потом, 1806. наслов цара Светог римског царства.

Распад Светог римског царства убрзано ?е француском интервенци?ом у септембру 1805, кад ?е 20. октобра те године аустри?ска во?ска што ?у ?е предводио генерал Карл Мак фон Либерих поражена код града Улма. Притом ?е зароб?ено око 20.000 аустри?ских во?ника. Наполеон ?е поново победио 2. децембра 1805. код Аустерлица, па ?е Аустри?а приси?ена на преговоре ко?и су тра?али од 4. до 6. децембра 1805. и ко?и су се завршили примир?ем.

Француске победе навеле су нека подруч?а ко?а су зависила о Аустри?и да се осамостале. Тако се 10. децембра 1805. изборни кнез Баварске прогласио кра?ем, а потом ?е то учинио и изборни кнез Виртемберга, 11. децембра. Коначно, 12. децембра, маркгроф Бадена добио ?е ?е наслов великог во?воде. Свака од тих нових зема?а потписала ?е споразум с Француском и постала ?еном савезницом. Пожунски мир, потписан 26. децембра 1805. проширио ?е територи?а Наполеонових немачких савезника на рачун Аустри?е.

Кад ?е 11. августа 1804. цар Светог римског царства Франц II узео наслов цара Аустри?е као Франц I, ?егово се царство протезало од севера данаш?е Итали?е до Холанди?е, и од данаш?е По?ске до Хрватске. У границама царства живело ?е 6.500.000 Немаца, 3.360.000 Чеха, 2.000.000 Валонаца и Фламанаца, 1.000.000 По?ака, 900.000 Хрвата, 700.000 Срба, 700.000 Словенаца и бро?не ма?е народности. Цар ?е и да?е задржавао наслов кра?а Угарске, Чешке, Хрватске, Славони?е и Далмаци?е. Царство ?е устро?ено у централистичком облику, премда су угарске зем?е имале посебан положа? с властитим сабором, а посебан ?е положа? имао и Тирол. Подруч?е угарских зема?а ук?учено ?е коначно у састав Аустри?ског царства након гуше?а револуци?е 1848.

Привреда

На почетку века, бро? становника Хабзбуршке монархи?е (Аустри?а, Чешка, Угарска и др.) износио ?е око 28 милиона, да би се до 1850. године пове?ао на 36 милиона. Била ?е то аграрна зем?а; у Аустри?и и Чешко? од по?опривреде ?е живело 70% становништва, у Угарско? чак 90%. Феудални систем и да?е ?е био заступ?ен; многи се?аци живели су у кметско? зависности. Племство ?е свесно потребе разво?а капиталистичке привреде у Хабзбуршко? монархи?и те се предузима?у неопходне реформе као што ?е нпр. Ла?ош Кошут тврдио да ?е потребан закон о обавезном откупу се?ака у коме би учествовала и држава (половину откупне цене). Аустри?а у прво? половини века тако?е пролази кроз индустри?ску револуци?у, али ?е она спори?а од револуци?е у западним зем?ама. Индустри?ски преобража? овде ?е завршен тек седамдесетих година. Разви?а се железница. Прва пруга пуштена ?е у рад 1832. године (27 км). До 1846. године изгра?ено ?е укупно 148 км пруге. У разво?у поморског саобра?а?а на?знача?ни?у улогу игра Трш?ански ло?д, крупно поморско предузе?е основано 1833. године. До 1846. Ло?д ?е имао 20 пароброда.

Бечки конгрес

Главни чланак: Бечки конгрес

Бечки конгрес

На ?есен 1814. године, након завршетка рата Шесте коалици?е, окупило се у Бечу 216 представника свих европских држава, сем Турске. Бечки конгрес на?ве?и ?е ме?ународни дипломатски скуп у дотадаш?о? истори?и и то ?е остати све до 1918. године. Сви учесници, ук?учу?у?и и француског представника Та?ерана, били су одлучни противници револуци?е и желели су реконструкци?у Европе по принципима легитимизма. Ме?утим, уместо простог вра?а?а на рани?е ста?е, прихва?ен ?е низ компромиса. Велике силе су тако шириле сво?у територи?у. Границе су прекра?ане, а политички системи ме?ани у складу са ?иховим интересима. Прву реч на конгресу водили су руски цар Александар I и аустри?ски канцелар Метерних, пруски министар председник гроф Харденберг, британски министар спо?них послова Кестлери и француски министар Та?еран. Пруска ?е била на?ма?е утица?ан члан од великих сила. Велике силе су 9. марта 1814. године потписале мир у Шомону ко?им су се обавезале да ?е се знача?на пита?а решавати за?едно, за дипломатским столом. У ту сврху ?е и сазван конгрес. Сем великих сила, ни?една друга учесница ни?е битни?е одлучивала у доноше?у одлука. Све ?е решавано на та?ним састанцима, баловима, свечаностима, позоришним комадима и при?емима, у кругу петорице представника великих сила.

Као и Руси?а, и Аустри?а се залагала за очува?е феудалног система. На европском плану, Метерних ?е насто?ао да спречи да?е ?ача?е Пруске и Руси?е те се супротстав?ала ?иховим територи?алним претензи?ама на Саксони?у и По?ску. Залагала се и за очува?е не?единства у Немачко? и Итали?и. Ломбарди?у и Венеци?у ?е директно потчинила. Желела ?е целу обалу ?адранског мора и што више територи?а у По?ско?. Аустри?а се на Конгресу одрекла западне Галици?е са Краковом (ко?и ?е постао слободан град), али ?е добила све територи?е ?ужно и источно од Висле. Аустри?и ?е припала и Венеци?а, Ломбарди?а, Илири?а, Далмаци?а, баварски Тирол, некадаш?у надбискупску кнежевину Салцбург. Бро? немачких држава ?е са 350 сма?ен на 38 (34 државе, 4 слободна града). На?мо?ни?а од ?их била ?е Кра?евина Пруска. За?едно са Аустри?ом, ове државе чиниле су лабав савез Бунд (Немачки савез) ко?им ?е заме?ено уништено Свето римско царство. ?едина за?едничка институци?а Буда била ?е за?едничка Скупштина (Бундестаг) састав?ена од делегата шест на?мо?ни?их немачких држава. Доминантна у Бундестагу била ?е Аустри?а.

Света али?анса

Главни чланак: Света али?анса

Света али?анса

У години свог три?умфа, неке чланице Седме коалици?е образовале су Свету али?ансу. Идеолошка основа, у складу са Светим писмом, формулисана ?е манифестом од 26. септембра 1815. године. Аустри?ски канцелар Метерних и руски цар Александар имали су воде?у улогу у оснива?у Свете али?ансе. Ци? Али?ансе био ?е да брани опште принципе и правила ко?и воде ка свеопштем миру заснованом на Бечком конгресу. У ствари, Али?анса ?е бранила интересе великих сила одре?ених у Бечу. У лигу ?е имала права да се ук?учи свака држава ко?а прихвати воде?е место Аустри?е и Руси?е. Аустри?ски цар ?е универзална права хабзбуршке династи?е пренео са Светог римског на Аустри?ско царство и тако ?е себи давао за право да гуши све покрете за народну слободу и националну независност сматра?у?и их за главне полуге револуци?е.

Полазна тачка за настанак Али?ансе ?е уговор у Шомону из 1814. године ко?и предви?а да се након Наполеоновог пада зак?учи специ?ални уговор о савезу хриш?анских владара Европе против ожив?ава?а револуци?е и бонапартизма. Аустри?ски цар и пруски кра? прихвата?у Александрове иде?е изложене у Шомонском уговору септембра 1815. године када ?е потписан за?еднички Манифест о ствара?у Свете али?ансе. Прихватили су га и други владари, сем британског кра?а, ко?и ?е само изразио подршку. Новембра 1815. године потписан ?е Други париски мир ко?им су и формално окончани Наполеонови ратови. Тиме ?е Света али?анса учврш?ена. Опреде?у?у?и се за хриш?анске идеолошке основе, велике силе су из савеза иск?училе турског султана као исламског владара. Прави разлог тога била ?е же?а Аустри?е и Руси?е да себи не везу?у руке у источном пита?у. На Бечком конгресу оно ни?е уопште расправ?ано. На првом конгресу Свете али?ансе (Ахен 1818.) руски цар ?е изде?ствовати при?ем Француске.

Интервенци?а у Итали?и

Главни чланак: Карбонари

Након Бечког конгреса, у Итали?и, Шпани?и и Француско? делу?е карбонарски покрет, настао ?ош током Наполеонових ратова, 1808. године у Напу?у. Ци? му ?е у?еди?е?е Итали?е и ослобо?е?е од аустри?ског утица?а. На?ве?е незадово?ство ?е у Напу?ско? кра?евини ко?ом ?е апсолутистички владао Фердинанд I Бурбон. Априла 1820. године изби?а побуна генерала Ги?ерма Пепеа у гради?у Нола код Авелина. Кра? ?е прогласио вра?а?е устава из 1812. године и поставио Пепеа за врховног команданта во?ске. Спроводе се реформе сличне онима у Шпани?и. ?ула исте године изби?а устанак у Палерму на Сицили?и ко?а тражи самосталност острва. Почетком октобра у Напу?у се саста?е Парламент ко?и састав?а нову владу Матеа Галди?а. Аустри?а ?е на то жестоко реаговала и сазвала конгрес Свете али?ансе у Тропау (Опава у Чешко?). ?ануара 1821. године конгрес се преноси у ?уб?ану када ?е пристигао и Фердинанд ко?и ?е побегао из Напу?а. Одре?ено ?е да се у Итали?у поша?е аустри?ска во?ска. Она ?е поразила Пепеа код Гари?ана, па Аустри?анци марта 1821. године улазе у Напу?. Побуна изби?а и у Пи?емонту где ?е кра? Виторио Емануел приси?ен да абдицира у корист свог брата Карла Алберта ко?и проглашава устав по узору на шпански. После заузе?а Напу?а, аустри?ске трупе напада?у Торино. Карло Алберт бежи у Модену, а устанак ?е угушен.

Карлсбадске одлуке

Главни чланак: Карлсбадске одлуке

Блиски карбонарским удруже?има су и буршеншафти у Немачко?. Буршенштафти су врхунац достигли 1818. године. Окуп?а?у се представници 14 буршеншафта у замку Вартбург у Саксони?и и усва?а?у ?Принципе и Деклараци?у од 18. октобра“ ко?има траже слободу и национално ?единство. На састанку Свете али?ансе у Ахену 1818. године одлучили су се на озби?ни?и отпор. Буршеншафти су баш тада учинили неколико иступа ко?и су изиритирали немачке владаре. Студент теологи?е, Карл Лудвиг Занд, уби?е 1819. године режимског писца Коцебуа. Репресали?е су биле сурове. Метерних ?е предложио пруском кра?у састанак на коме ?е се организовати за?едничка немачка акци?а против ултралиберализма. Он ?е одржан у Теплицу 1819. године. На бази састанка Метерниха и пруског кра?а, сазван ?е у Карлсбаду августа исте године састанак свих немачких владара на ко?о? су донете одлуке против либерала. Буршеншафти се забра?у?у, професори се став?а?у под контролу и сл. Карлсбадске одлуке на?ве?и су три?умф Метерниха и Аустри?е. Формирана ?е Централна истражна комиси?а са седиштем у Ма?нцу преко ко?е ?е Аустри?а лично утицала на унутраш?а пита?а у немачким државама. Утица? Аустри?е у Немачко? конфедераци?и расте, док утица? Пруске опада. Уставни преобража? Пруске ?е онемогу?ен. Пруски кра? Фридрих Вилхелм III распустио ?е уставну комиси?у.

Метернихов систем у Немачко?

Главни чланак: Клеменс фон Метерних

Клеменс фон Метерних

Након Карлсбадских одлука, Немачка ?е дефинитивно била подвргнута Метерниховом политичком систему ко?и ?е сво? врхунац достигао изме?у 1818. и 1822. године. Главна тачка Метерниховог система био ?е мир Европе на основама легитимизма и рестаураци?е старог поретка пре Француске револуци?е. Метерних ?е мирним путем насто?ао да иск?учи Пруску као главног фактора Немачког савеза. Метерних ?е насто?ао да постигне ?единство немачког света ради одбрана од претензи?а Руси?е и Француске. Метернихов систем ни?е успео да у потпуности угуши слободарске опозици?е и отпор у Немачко?. Истина, до 1823. године буршеншафти су растурени. Опозици?а се одлучила за пропагандни, легални пут, ка постиза?у слободе и у?еди?е?а. На?пово?ни?е ста?е за то било ?е у Баварско?. Од?ек ?улске револуци?е био ?е у Немачко? снажан. Пруска влада одбацила ?е сваку иде?у о во?но? интервенци?и у Француско?. Долази до сукоба са интересима Француске у Белги?и. Аустри?а ?е за то време имала проблеме у Итали?и. Метерних ?е тако?е одбацио сваку могу?ност интервенци?е у Француско?, па чак и у По?ско?.

Након ?улске револуци?е изби?а?у немири у немачким државама, али они оста?у у оквирима тих држава. У Брауншва?гу и Саксони?и дошло ?е до смена на престолу. Остали немачки владари дали су сво?им државама нове конституци?е и друге законе од ко?их ?е на?прогресивни?и био Устав Хесен-Касела из 1831. године. У Бадену, велики во?вода Леополд мора да попушта те ?е пове?ана слобода штампе. У Баварско? ?е укинута цензура, а 1832. године одржан ?е скуп у Ханбаху поводом годиш?ице баварског Устава. Скуп ?е имао револуционаран карактер. Ви?ориле су се заставе буршеншафта и по?ских револуционара и носиле су се кокарде Француске револуци?е на шеширима. Скуп у Ханбаху био ?е знак за поновну мобилизаци?у читаве немачке реакци?е. Репресали?е су по?ачане у цело? Немачко?. Цензура ?е пооштрена, а 1800 ?уди ?е проглашено велеизда?ницима.

У ци?у сузби?а?а аустри?ског утица?а у Немачко?, Пруска 1834. године оснива Царински савез. Он представ?а неку врсту економске федераци?е. Иако ?е у почетку створен ради сузби?а?а енглеске индустри?ске робе, касни?е ?е постао средство за сузби?а?е политичке мо?и Аустри?е у немачким државама.

Дипломати?а

На ме?ународно? сцени европске политике у периоду од 1815. до 1848. године доминира?у три проблема: борба против револуци?а, спо?не интервенци?е у унутраш?е послове других зема?а и источно пита?е.

Сваки покуша? обнав?а?а Свете али?ансе наилазио ?е на жесток отпор Француске (ко?а ?е претила да ?е на сваку интервенци?у Аустри?е у другим зем?ама, слати сво?е трупе у исте зем?е) и Британи?е (ко?а ?е била ма?е изричита). Ове две државе су 1834. године, за?едно са Шпани?ом и Португали?ом склопиле споразум ко?им ?е створен Четворни савез за одбрану либералног режима од напада спо?а. Антанту су, ме?утим, квариле англо-француске супротности на старом континенту, Медитерану и прекоморским колони?ама. Лу? Филип се постепено приближава Метерниху што ?е довести до склапа?а француско-аустри?ског споразума 1838. године. Врхунац англо-француског неповере?а наступи?е у време друге египатске кризе (1839/40). Руси, Аустри?анци, Пруси и Енглези склапа?у 1840. године Четворни споразум о одбрани османског интегритета. Споразум ?е уперен против Француске. Резултат ?е скапа?е Лондонског споразума, познатог и као Дарданелски уговор о мореузима. Он представ?а озби?ан пораз Руса. Након склапа?а споразума долази до француско-аустри?ског зближава?а. Метерних има француску подршку у ликвидаци?и Краковске републике 1846. године. Интервенци?у против шва?царских устаника спречи?е изби?а?е револуци?а 1848. године.

У по?ско? Галици?и ко?а ?е након 1815. године припала Аустри?и долази до побуна се?ака против властеле (1846). Аустри?а ?е то искористила да окупира град Краков, ?едини део По?ске ко?и ?е након Бечког конгреса остао независан. На ?егово? територи?и формирано ?е Велико Во?водство Краков.

Владавина Фердинанда I

Главни чланак: Фердинанд I, цар Светог римског царства

Фердинанд од Аустри?е

Франца I (1806-1835) ?е наследио неспособни Фердинанд I (1835-1848) ко?и се у послове државе готово ни?е мешао. Држава ?е била строго централизована; ?едно тело, са центром у Бечу, водило ?е рачуна о пословима у на?уда?ени?им деловима царства. На?знача?ни?а личност у држави био ?е Метерних, да би од 1826. године као конкурента имао реформама склони?ег Франца Антона Коловрата. Метерних се од ?еговог доласка интересовао више за спо?нополитичка пита?а. Ствара?у се покрети опозици?е. Опозиционари се окуп?а?у у емиграци?и, штампа?у к?иге, брошуре, утичу на омладину преко школа и универзитета. На?знача?ни?и покрет ?е ?Млада Аустри?а“. Она тражи три ствари: вра?а?е реформно? политици просве?еног апсолутисте ?озефа II, буржоаски преобража? Аустри?е и демократско устро?ство државе.

Национални покрети у Аустри?ском царству пред изби?а?е револуци?а 1848. године

Велика колонизаци?а у Аустри?и од кра?а 17. века попунила ?е ненасе?ене просторе Хабзбуршког царства. Она долази са ?уга (словенске масе беже пред Турцима), са истока (влашки жива? са Карпата), са севера (Ма?ари, Словаци, Русини). У источним и ?ужним деловима царства по?ам наци?е припада само ма?арском племству. Оно ?е бранило сво?у битну привилеги?у т?. право од бечког централизма и других друштвених сло?ева, као и од осталог нема?арског становништва. Срби у Угарско? ужива?у одре?ене повластице. Хрватска и Славони?а су по истори?ском праву уживале одре?ени посебан положа?. Почетком века на просторима царства званични ?езици су немачки, итали?ански и по?ски. Ма?арски ?език ?е привилегован, али ?е у угарским деловима званични ?език латински.

У складу са Сатмарским уговором из 1711. године Угарска ?е имала специфичан положа? у царству. Власт ?е формално била поде?ена изме?у угарског кра?а (у ствари аустри?ског цара) и сталешког Сабора. Сабор ?е подизао во?ску, али ?е ?ен командант био цар. Сабор ?е одлучивао о порезима, али су цару припадали приходи од рудника, царина, солана и сл. Извршну власт вршило ?е Намесничко ве?е ко?е имену?е законодавна власт ко?а се заснива на договору кра?а (цара) и Сабора. Племство ?е доминирало у Угарско?. Оно ?е и бро?чано било ве?е него у осталим кра?евима Европе (нпр. 11 пута ве?е него у Француско? 1789. године).

Посебан сабор и свог бана има?у и Хрватска и Славони?а, али су из ?ене надлежности изузете Далмаци?а и Во?на граница ко?е су став?ене под директну контролу Беча. Срби после 1690. ужива?у верска права и посебну црквену организаци?у. Положа? Румуна био ?е на?тежи. Они су и у верском погледу били став?ени под ?урисдикци?у српске цркве — Карловачке митрополи?е, под ко?ом ?е остати до 1863. године.

Кра?ем 18. века на?снажни?и национални покрет у Хабзбуршко? царевини био ?е ма?арски национални покрет. На?важни?и захтев ма?арског двора била ?е што ве?а независност Угарског сабора, мада су Ма?ари у Угарско? чинили ма?ину, односно само 35% становништва. На челу покрета почетком 1840.тих година нашао се Ла?ош Кошут. Ма?арско племство развило ?е поставку да су само Ма?ари наци?а и истори?ски народ у Угарско? ?ер су на тим просторима имали вековно политичко ?единство у облику државе. Ма?аризаци?а ?е убрзала и националне покрете других народа. Жесток отпор ма?аризаци?и пружили су Саксонци у Трансилвани?и боре?и се за немачки ?език и равноправан положа? са Ма?арима. ?ав?а се и прва румунска интелигенци?а; покре?е се први румунски лист, ?ав?а?у се школе итд. Словачки национални покрет тако?е се снажно опире ма?аризаци?и. Протестантски словачки кругови окуп?а?у се око ?удовита Штура, ко?и тражи избор посебног Словачког сабора.

Иде?е о српско? аутономно? области нису се гасиле. Матица српска основана ?е 1826. године, а годину дана рани?е изашао ?е ?Летопис Матице српске“. До 1848. године на?важни?е тековине српског националног препорода ?есу Вукове к?иге и ?езичка реформа. Код Хрвата, племство ?е било попуст?иво према Ма?арима гледа?у?и у ?има заштитника аристократи?е и сво?их привилеги?а. Сабор иде дотле да 1829. године уводи обавезно више образова?е на ма?арском ?езику. Од 1830. године на сцену ступа нова генераци?а плебе?ског (се?ачког и малогра?анског) порекла ко?а се залаже за уво?е?е народног ?езика у образова?е. Предводи ?е ?удевит Га?. Ова генераци?а тражи политичко у?еди?е?е свих хрватских области у за?едници са Угарском. Године 1847. Сабор ?е донео одлуку о хрватском као званичном ?езику у држави.

И код Чеха ?е отпочео национални препород обележен борбама за употребу народног ?езика. Тридесетих година наста?е Матица чешка и одржава?у се прве позоришне представе на чешком ?езику. По?ски национални покрет у Аустри?и ?ача од 1830.тих година, а има снажан центар у Паризу где га предводи гроф Адам Чартори?ски.

Аустрославизам

Главни чланак: Аустрославизам

Пред 1848. годину ?ав?а?у се две иде?е ко?е су део истори?е националног пита?а у Хабзбуршко? монархи?и. Реч ?е о панславизму и аустрославизму. Реч ?панславизам“ настала ?е 1826. године. Употребио ?у ?е Словак Херкел како би означио посто?а?е свести о општесловенско? духовно? и културно? припадности. Од тада га више употреб?ава?у непри?ате?и Словена него они сами. Увек када се говорило о панславизму говорило се о завери дириговано? од стране руске владе. Аустрославизам ?е свест Словена о потреби чува?а Аустри?е, насупрот царско? Руси?и ?ер се веровало да су перспективе за разво? слободе и националне афирмаци?е словенског народа увек ве?е у саставу Аустри?е него што би биле у саставу Руси?е. Из иде?е аустрославизма происте?и ?е иде?а о федеративном устро?ству Хабзбуршке монархи?е.

Револуци?а 1848. године

Главни чланак: Бечка револуци?а

Главни чланак: Ма?арска револуци?а 1848.

Ма?арски устанак

Револуци?а ко?а се у литератури обично назива ?револуци?ом 1848.“ представ?а само завршну фазу револуционарног покрета започетком 80 година рани?е.

Узрок кризе из 1846. године, као и оне из 1788. године, може се видети у метеоролошким неприликама; превише кишовито проле?е и изузетно суво лето. Последица тога ?е веома лоша жетва. Неродне године низале су се ?ош од 1842. што доводи до сма?е?а производ?е кромпира. Кромпир ?е од 17. века омогу?авао на?сиромашни?им Европ?анима да живе, заме?у?у?и им хлеб. Пораст цене ?е негде био и двоструки. Владе су интервенисале са закаш?е?ем. На?пре су забраниле извоз жита. Жито из иностранства могло се увозити без царине. Криза из 1846—7. године ни?е била само криза по?опривреде. Пого?ене су, тако?е, и индустри?а и финанси?е.

Париска револуци?а од 24. фебруара 1848. године и успостав?а?е Друге француске републике представ?а велики подстрек за револуци?е у осталим деловима Европе. Немири захвата?у и Беч. Метерних одби?а да попусти. Ничу барикаде, п?ачка?у се продавнице. Царска породица приморала ?е Метерниха да поднесе оставку.

У Бечу напреду?е револуци?а све до 17. ма?а. Цар бежи у Инзбрук. Ра?хстаг ?е донео одлуку о укида?у кметства, властеоских права, кулука без надокнаде. Теж?у ка национално? независности испо?ава?у и Чеси. Кра?ем ма?а, гувернер Чешке састав?а владу од 8 чланова, а 2. ?уна отворен ?е Словенски конгрес ко?и ?е сазвао Словак Стур. Ме?утим, у граду изби?а?у немири. Конгрес се распао, реакци?а ?е започела отприлике у исто време као и у Француско?.

У Ма?арско? ?е 11. априла изгласан устав захва?у?у?и Ла?ошу Кошуту. Устав ?е дао Ма?арско? независност и успоставио парламентарни и демократски режим. Аустри?ски генерал Виндишгрец руководио ?е борбама против Ма?ара у чему су му помагали Хрвати на челу са Баном ?елачи?ем. Рат ?е тра?ати годину дана.

Када ?е аустри?ска влада позвала Бана ?елачи?а да крене на Ма?аре, у Бечу изби?а побуна услед размимоилаже?а миш?е?а поводом сукоба изме?у Немаца, Словена и Ма?ара. Радници и студенти, као и део Националне гарде, дижу барикаде. ?има се супротставио други део гарде. Министар рата ?е уби?ен. Побу?еници заузима?у арсенал са 30.000 пушака. Цар напушта Беч и скла?а се у Оломуц у Ма?арско?. У Бечу ?е образован Стални комитет ко?и се задово?ио ствара?ем ?револуционарне арми?е“. Цар ?е наредио Виндшигрецу да поново успостави ред у Бечу. Беч ?е опседнут. Револуционари су се предали новембра 1848. године. Репреси?е су биле сурове. Ме?у уби?енима ?е и ?едан од во?а устаника, Роберт Блум. Обнов?ена царска влада поништила ?е све тековине револуци?е сем укида?а феудалног режима. Ова одлука била ?е потребна како би се сачувала верност се?ака. Цар Фердинанд I, чи?и ?е углед опао, абдицирао ?е у корист Франца-?озефа (1848-1916). Он ?е поново успоставио апсолутизам. Главни проблем Аустри?е, аграрни проблем, решен ?е револуци?ом из 1848. године.

Ма?ари су кра?ем августа коначно раскинули са Бечом. ?елачи? ?е септембра започео напад на Ма?арску. Ма?арску во?ску предводио ?е адвокат Ла?ош Кошут ко?и ?е октобра 1848. године именован председником комитета за одбрану Ма?арске. Ма?ари постижу успехе. Али, чим ?е успоставио ред у Бечу, Виндишгрец ?е пренуо на Ма?арску. ?ануара 1849. године заузео ?е Пешту и потукао Ма?аре код Каполне. Ма?арску во?ску предводило ?е малобро?но племство. Априла 1849. године проглашена ?е независност Ма?арске у Дебрецину. Побу?еничка во?ска ослоба?а Пешту. Аустри?ско? во?сци су у помо? пристигли Руси под Иваном Паск?евичем. Пред Русима, ма?арски побу?еници су капитулирали код Вилагоша 13. августа. Поново ?е успостав?ено ?единствено Аустри?ско царство. Кошут и остале побу?еничке во?е беже у Османско царство.

Након пораза револуци?е, поново ?е на ред дошло пита?е у?еди?е?а Немачке. Фридрих Вилхелм ?е одбио царску круну ко?у му ?е понудио франкфуртски Парламент. Намеравао ?е да влада федераци?ом држава у ко?о? би Пруска имала воде?у улогу. Аустри?а ?е то насто?ала да спречи. Она ?е пруско? иде?и о федераци?и супротставила сво?у иде?у о конфедераци?и немачких држава са Аустри?ом као воде?ом државом.

Рат против итали?анских држава

Главни чланак: Први рат за у?еди?е?е Итали?е

Револуци?е из 1848/9. године дале су подстрека итали?анском ризо?именту. Услед тога, изби?а Први рат за у?еди?е?е Итали?е. Дога?а?и у ломбардско-венеци?анско? области изазвали су рат са Аустри?ом. Патриоти су изазвали штра?к у трговини дуваном и лутри?ом што ?е изазвало сукобе изме?у становника Милана и аустри?ских трупа генерала ?озефа Радецког. Сваког дана дешавали су се нови инциденти; напетост ?е расла. Побуну у Милану, познату као ?Пет дана Милана“ (18-22. март 1848.) изазвале су вести из Беча о Метерниховом паду (14. март) и укида?у цензуре (18. март). Устаници су 17. марта напали владину палату, на шта ?е Радецки 18. марта наредио сво?им трупама да окупира?у град. Било ?е касно; улице су ве? биле начичкане барикадама. Устаници су одбили пону?ено примир?е. Милано ?е 23. марта био ослобо?ен. Аустри?анци су изгубили изме?у 600 и 4000 ?уди. Вести из Беча су и у Венеци?и изазвале сличне последице. Дани?ел Манин ?е тражио да се поново успостави Млетачка република. Манин ?е постао ?ен први председник. Аустри?ске трупе се повлаче. Побуном Милана и Венеци?е избио ?е рат итали?анских држава против Аустри?е. Након ослоба?а?а Милана, Карло Алберто ?е од стране либерала приморан да Аустри?и об?ави рат. У Милану ?е формирана привремена влада. Она ?е била поде?ена на Фусионисте (присталице у?еди?е?а са Венеци?ом и ?еновом) и Републиканце. Тоскански во?вода из?авио ?е да жели у рат. Чак ?е и папа Пи?е пустио невелику дивизи?у од командом генерала Дуранда ка северу. Ме?утим, папа ?е 29. априла одржао говор у коме ?е званично одбио да об?ави рат Аустри?и. То ?е ставило тачку на мир о ?либералном папи“. Од тада по први пут се на улицама Рима демонстрира против папе. У Северно? Итали?и се, тако, нашло свега 40.000 сардини?ских во?ника, мршави одреди Ломбарди?е-Венеци?е и одред из Америке ко?и ?е сакупио Гарибалди, слаби тоскански и напу?ски контингенти и колеб?иве римске трупе под генералом Дурандом. Радецки, коме ?е у по?ача?е дошао генерал Нугент, кренуо ?е у офанзиву.

Битка код Новаре

Дурандо ?е потучен код Виченце од стране аустри?ске во?ске. Падом Виченце пресечене су везе изме?у сардинско-ломбардских снага са ?едне, и Венеци?анаца са друге стране. Рим?ани и Напу?ци се повлаче. Парма, П?аченца и Модена изгласале су припа?а?е Пи?емонту, а ?уна 1848. године Пи?емонту ?е припо?ена и Ломбарди?а и венетске области Падове и Виченце. Радецки ?е због тога наставио офанзиву. Велика битка во?ена ?е код Кустоце 25. ?ула 1848. године. Аустри?анци односе велику победу. Карло Алберто приморан ?е да тражи примир?е. Након пада Милана, генерал Саласко добио ?е наре?е?е да са Аустри?анцима уговори примир?е под било ко?им условима.

Саласково примир?е (9. август 1848.) предви?ало ?е да Аустри?и буде вра?ена венетска област са Пармом и Моденом. О судбини Ломбарди?е ни?е пала одлука, али ?е она била под аустри?ском окупаци?ом. Саласково примир?е изазвало ?е огорче?е у Венеци?и и Торину. Влада у Пи?емонту ?е збачена, а град Венеци?а ?е изгласао припа?а?е Пи?емонту. У ствари, Венеци?а ?е прогласила независност и привремену владу, на челу са Манином. Дани?ел Манин ?е обновио Млетачку републику (1848-9).

Саласково примир?е одузело ?е Карлу Алберту углед ко?и ?е имао. На ?есен и зиму 1848/9. године у Пи?емонту се води борба изме?у станке ко?а ?е подржавала комунални федерализам (муниципали) и демократа. Демократе односе победу и образу?у нову владу на челу са ?оберти?ем као председником и Ратаци?ем као министром унутраш?их послова. Демократе су захтевале да се рат настави. ?оберти ?е насто?ао да преузме команду над во?ском од кра?а. Приморан ?е на оставку фебруара 1849. године, а Ратаци ?е саставио нову владу. Ратно ста?е ?е обнов?ено. Аустри?анци односе одлучу?у?у победу у бици код Новаре (23. март) ко?а ?е, у ствари, означила и кра? револуци?а у Итали?и. Карло Алберто ?е абдицирао у корист свог сина Виктора Емануела II ко?и ?е са Аустри?ом склопио мир одричу?и се било каквог територи?алног прошире?а и сваког облика пружа?а подршке итали?анском у?еди?е?у. Морао ?е платити и велику ратну одштету. Прет?а Француза спречила ?е Аустри?анце да окупира?у Пи?емонт.

У Тоскани ?е Скупштина предложила да се сазове ?единствена Итали?анска уставотворна скупштина по узору на франкфуртски Парламент у Немачко?. Велики во?вода Тоскане побегао ?е у Гаету, као и папа Пи?е. Тосканом ?е овладао три?умвират на челу са Гвераци?ем. ?егова влада оборена ?е након пораза Пи?емонта код Новаре. Аустри?анци су ушли у Фиренцу ма?а 1849. године. Велики во?вода обновио ?е сво?у власт. После Саласковог примир?а, папа Пи?е ?е у Риму образовао нову владу на челу са Французом Пелегрином Роси?ем. Он се борио за образова?е итали?анске конфедераци?е. Уби?ен ?е од стране непознате групе ?уди на улици. Избиле су демонстраци?е ко?е су приморале папу Пи?а на побегне из Рима у Гаету (део Напу?ске кра?евине). Демократи су загосподарили градом и створили 9. фебруара 1849. године Римску републику. Световна власт папе ?е укинута. Након пораза Пи?емонта код Новаре, папа позива Аустри?анце да интервенишу у Риму. Интервенци?у су, ме?утим, предузели Французи желе?и да спрече шире?е аустри?ског утица?а у Риму. Во?ску ?е предводио генерал Удино. Французи су ?ула 1849. године ушли у Рим. Римска република ?е укинута, а Французи су овладали градом чиме ?е створено ?римско пита?е“ ко?е ?е наредну двадесет и ?едну годину бити доминантно на ме?ународно? политичко? сцени.

Обнов?еном Млетачком републиком управ?ао ?е три?умвират на челу са Манином. Он ?е, након сазна?а вести од поразу код Новаре, добио неограничена овлаш?е?а и задатак да организу?е одбрану. Гарибалди ?е узалуд покушавао да помогне устаницима. Прину?ен ?е да преко Алпа бежи из Итали?е. Тада му ?е умрла жена Анита, а иду?их 10 година водио ?е пустоловни живот. Аустри?анци су ушли у Венеци?у 26. августа.

Пад Венеци?е и одлазак Мацини?а и Гарибалди?а означио ?е кра? револуци?е у Итали?и 1848. године. Она ни?е успела, ?ер се Итали?ани нису у?единили. Шири разлог за неуспех итали?анске револуци?е ?есте неуспех европске револуци?е. Посто?е и посебни, итали?ански разлози: раз?еди?еност итали?анских револуционара, уза?амно неповере?е држава, недово?ност друштвених реформи ко?е нису могле да поведу и се?ачке масе за гра?анским во?ама револуци?е.

Оломуцке пунктаци?е

Главни чланак: Оломуцке пунктаци?е

Данска во?ска у Копенхагену (1849)

Пруска ?е половином века у сукобу са Данском око Шлезвиг-Холшта?на. То ?е ?едно од на?компликовани?их пита?а тадаш?е дипломати?е. Во?водства Шлезвиг и Холшта?н лежала су уз ?ужне границе Данске, а у северозападном делу Немачке. Она су била у персонално? уни?и са Данском, а истовремено и чланице Немачког савеза (са ве?инским немачким становништвом). Током целог 19. века, дански кра?еви насто?али су да ова во?водства чврш?е вежу са себе, док су се во?водства трудила да остану што независни?а. Те супротности довеле су 1848. године до изби?а?а рата изме?у во?водстава и Данске. Данска во?ска била ?е ?ача и однела ?е победу код Идштета. Посредова?ем Енглеза, у Берлину ?е 1850. године зак?учен мир изме?у Данске и Пруске ко?им ?е окончан рат око Шлезвиг-Холшта?на. Швеска, Данска, Француска и Британи?а су са Данском потписале Лондонски протокол о неопходности одржава?а интегритета Данске. Протоколу се придружила и Аустри?а, док ?е Пруска одбила. Тада ?е избила знаменита хесенска афера.

У Хесену, кнез и влада желели су што више ограничити права Скупштине и рестаурисати апсолутизам. Скупштина ?е познала народ да обустави пла?а?е пореза. Кнез ?е тражио помо? Скупштине Конфедераци?е. Реагу?у Аустри?а и Баварска, док се Пруска успротивила. Две во?ске, савезничка и пруска, нашле су се ?една насупрот друге. Став Руси?е тада ?е био кра??е прете?и према Пруско?. Цар Никола послао ?е арми?е из По?ске према западу. Француска концентрише трупе на сво?о? граници. Пруси су приморани да се повуку. Председник владе, Манто?фел, састао се децембра 1850. године са Шварценбергом у Оломуцу. Тада су донесене ?Оломуцке пунктаци?е“ ко?има се предви?ало да ?е се проблем Хесена решавати за?еднички и да ?е, ако буде потребно, Аустри?а и Пруска за?едно реаговати у Шлезвиг-Холшта?ну. Две државе су демобилисале во?ску. Манто?фел се пре?утно одрекао равноправности са Аустри?ом, а Аустри?а свог плана о велико? Немачко?. У Пруско? су Оломуцке пунктаци?е прим?ене као нека врста капитулаци?е и пониже?а пред Аустри?ом. Тако ?е и било, ?ер се Пруска морала сада залагати за обнову Немачке конфедераци?е, на истим принципима као и 1815. године. Тако ?е дошло до обнове Конфедераци?е ко?а ?е, ме?утим, бити кратког века.

Бахов апсолутизам

Главни чланак: Неоапсолутизам

Александар Бах

После пораза револуци?а, у Хабзбуршко? монархи?и обнов?ен ?е апсолутизам ко?и носи назив ?неоапсолутизам“ или ?Бахов апсолутизам“ по презимену ?еговог главног протагонисте, Александра Баха. Устав грофа Стадиона, донесен 1849. године, укинут ?е након гуше?а Бечког устанка. Франц ?озеф (1848—1916) заменио га ?е сво?им Патентом ко?и ?е дело грофа Кибека. ?име ?е основано саветодавно тело ко?е ?е цару давало савете о на?важни?им државним пита?има. Председник Савета царства био ?е сам Кибек. Франц ?озеф ?е, за?едно са сво?им министрима, све послове у држави водио сам. Неоапсолутизам, ко?и ?е везан на?пре за име Шва?ценберга, а затим за име Александра Баха, ипак ?е дело самог цара. Долази до бржек капиталистичког преобража?а Царства. Одре?ен ?е откуп за се?аке и рок од 17 година да се он исплати, уз помо? државе. Огроман новац слива се у руке зем?опоседника, а они га инвестира?у у производ?у. Важна мера ?е укида?е свих унутраш?их царина, чиме ?е на простору целог Царства створено ?единствено тржиште. Изград?а железница се интензивирала, а на?важни?а железница изгра?ена ?е на релаци?и Беч-Трст.

Држава ни?е толерисала никакво политичко окуп?а?е. Цензура ?е била строга. Године 1855. склоп?ен ?е конкордат Беча са Ватиканом ко?им се цар одрекао од права санкци?е на папске одлуке о именова?у епископа у Хабзбуршко? монархи?и. Конкордат ?е садржао и одлуку о дава?у надокнаде цркви за десетину ко?у ?е изгубила током револуци?а. Школе су став?ене под надзор цркве. Ма?арска ?е лишена свих облика државности. Поде?ена ?е на пет управних области подвргнутих Бечу директно. Службени ?език био ?е немачки. Сурово гоне?и револуционаре, генерал Ха?нау се 1849. године хвалио како на просторима Угарске у следе?их 100 година не?е бити револуци?е. Отпор ипак ни?е био потпуно угушен. Деловао ?е из емиграци?е. Посто?але су конзервативна стру?а (брани истори?ска права Угарске под влаш?у Хабзбурга) и либерална стру?а (залаже се за потпуну револуци?у).

Учеш?е у Кримском рату

Главни чланак: Кримски рат

Две су силе, након гуше?а револуци?а из 1848. године, испо?иле изузетан интерес за источно пита?е; Аустри?а и Руси?а. У Аустри?и ?е завладао страх од могу?их покрета на Балкану те ?е целокупна аустри?ска источна политика након 1849. године усмерена на одбрану статуса кво на Балкану и против било каквог напада на интегритет Османског царства. Изме?у 1870. и 1875. године у Аустри?и ?е бити изгра?ен читав мит о револуционарно? опасности ко?а ?о? прети са истока. Интереси источне политике Руске импери?е били су сасвим супротни. Она ?е сматрала да ?е након револуци?а Европа исцрп?ена и неспремна да брани Турску. ?едино ?е Британи?а могла пружити неки отпор, али се Руси?а уздала у чи?еницу да Британи?а у континенталне ратове никада не ср?а сама.

Порта ?е Руси?и об?авила рат и започела операци?е на Дунаву и Кавказу. Руси, наравно, односе победе. Слом Турске био ?е на видику исте године кад ?е рат започео. ?ена флота у Црном мору ?е уништена. Султану су у помо? прискочиле велике силе; на?пре Француска и Британи?а, ко?е Руси?и об?ав?у?у рат 1854. године. Рат се претворио у европски. Енглези су у ?ему били решени да се ?боре до послед?ег Француза“. Руси?а ?е приморана да повуче трупе из Влашке и Молдави?е. Тамо су привремено ушли Аустри?анци. Наполеон им ?е нудио да об?аве Руси?и рат, а да за узврат након победе доби?у Дунавске кнежевине, али Беч то ни?е смео прихватити.

Други рат за у?еди?е?е Итали?е

Главни чланак: Други рат за у?еди?е?е Итали?е

Наполеон у бици код Солферина

Упркос политичко? реакци?и након гуше?а револуци?а, Итали?у ?е средином века захватио општи економски полет, ко?и ?е на?приметни?и у Пи?емонту. Он ?е 1858. године имао 5 милиона становника и ве? 900 км железнице. Разво? индустри?е довео ?е до пове?а?а градског становништва и пове?а?а потрош?е по?опривредних производа што ?е довело до ?иховог скока цена и просперитета у по?опривреди. Кра?евина Две?у Сицили?а и Папска држава знатно спори?е се разви?а?у. У то време преовла?у?у две стру?е, односно политичке концепци?е о путевима ко?има у?еди?е?е треба пости?и. Прва ?е републиканска концепци?а ?узепеа Мацини?а, ко?и се залагао за у?еди?е?е путем буржоаско-демократске револуци?е. Друга, тада знатно реални?а, била ?е стру?а сардинског кра?а Витори?а Емануела II и Камила Бенца ди Кавура, ко?а се састо?ала у програму окуп?а?а свих итали?анских патриота око сардинске династи?е и свих итали?анских држава око Пи?емонта. Ово? концепци?и прилазе и Дани?ел Манин и ?узепе Гарибалди. Централна фигура ове концепци?е ?е Кавур (1810—1861).

На спо?нополитичком плану, Кавур ?е насто?ао да обезбеди благонаклоно држа?е Наполеона у предсто?е?ем сукобу са Аустри?ом. Сам француски цар хвалио се сво?ом карбонарском прошлош?у подсе?а?у?и на ?егово учеш?е у устанку у Рома?и 1831. године. Аустри?а ?е колеба?е француског цара покушала искористити сматра?у?и да ?е лако поразити Пи?емонт. Рат ?е избио априла 1859. године. Французи су одмах упутили сво?е трупе преко Алпа, а део француских во?ника бродовима се кретао ка ?енови. На челу француске арми?е био ?е сам цар. Руси?а ?е у овом рату била неутрална, Британи?а ни?е благонаклоно гледала на француску интервенци?у, а Пруска се о том пита?у непово?но из?аснила. Рат се водио успешно по савезнике, захва?у?у?и исподпросечним аустри?ским командантима и Гарибалди?евим доброво?цима ?црвенокошу?ашима“. Прва битка во?ена ?е 4. ?уна код Ма?енте. Генерал Мак-Махон успео ?е да обезбеди победу савезницима. Аустри?ски генерал ?ула?и ?е поражен, а Наполеон и Виторио Емануеле нису се показали претерано успешним на челу сво?их во?ски. Три неде?е касни?е во?ена ?е битка код Солферина. Била ?е веома крвава и тра?ала ?е 12 часова. Завршена ?е победом савезница. Пут ка Венеци?и сада ?е био отворен. Ме?утим, Наполеон ?е од?едном са Аустри?ом зак?учио примир?е из следе?их разлога: во?нички разлог (француска во?ска ни?е била спремна за дуго ратова?е), политички разлог (у?еди?ена Итали?а ни?е одговарала ни Француско?) и психолошки разлог (Наполеон ?е код Солферина по први пут видео право и крваво ратиште, што га ?е сломило). У складу са споразумом, Аустри?а ?е предала Ломбарди?у француском цару, а он Пи?емонту. Венеци?а ?е остала Аустри?и. Итали?ани су прокли?али Наполеонову изда?у. Након примир?а ко?е ?е потписано у Вилафранки, зак?учен ?е новембра 1859. године и Циришки мир. ?име ?е завршен Други рат за у?еди?е?е Итали?е.

Итали?ански патриоти за то време подижу устанке у Парми, Модени, Тоскани и Папско? држави. Кавур ?е насто?ао да их у?едини у ?едну државу, Провинци?у Емили?у, ко?а би касни?е била припо?ена Пи?емонту. На сво?у страну придобио ?е и Наполеона ко?и ?е убедио велике силе да и оне пристану. За узврат, Француском царству припо?ене су Ница и Саво?а. Ме?у на?незадово?ни?има овим споразумом био ?е ?узепе Гарибалди ко?и ?е ро?ен у Ници.

Главни чланак: У?еди?е?е Итали?е

Рат са Аустри?ом избио ?е у склопу Аустри?ско-пруског рата 1866. године. Итали?ани дожив?ава?у поразе, али ?е коначан исход рата довео до тога да Венеци?а ипак припадне Итали?и. Преко Наполеона, Аустри?анци су ?е уступили непри?ате?у. Након заузе?а Венеци?е поново се поставило пита?е Рима. Гарибалди се успео ослободити и окупити одред од 8000 доброво?аца ко?и ?е поново поражен од француске во?ске ко?а ?е у бици код Ментане користила пушке новог типа — шаспо. Рим ?е заузет од трупа Кра?евине Итали?е 20. септембра 1870. године. Постао ?е нова престоница Итали?е. На?незадово?ни?и ?е био папа Пи?е IX ко?и се повукао у Ватикан у доброво?но ропство и ко?и ни?е признао итали?анску државу. Спор папе и Итали?е тра?а?е до 1929. године, а реши?е га папа Пи?е XII и Бенито Мусолини.

Сукоб са Пруском

Главни чланак: Аустри?ско-пруски рат

Ото фон Бизмарк

Након гуше?а револуци?а 1848/9. године, Аустри?а ?е успоставила превласт у немачком свету. Обнов?ен ?е Немачки савез, а поново ?е прорадила и Савезна скупштина свих немачких држава, каква ?е посто?ала и након Бечког конгреса. Превласт Аустри?е била ?е привремена. Пруска ?е ?е прести?и економском снагом. Она ?е 1851. године обновила Царински савез. Политички покуша?и Аустри?е да у два маха (1857. и 1860.) разби?е Царински савез, завршени су неуспехом. Пруска железница разви?а се огромном брзином чиме ?е Пруска дефинитивно стекла предност над Аустри?ом. Почетком 1860.тих година у Пруско? ?е 11.000 km железнице, док ?е са Аустри?ом повезан ?едино Минхен. Разво? рударства други ?е чинилац пруског економског успона. У Ра?нско? области наста?у неки од на?ве?их рударских центара Европе. У политичко? мисли Немачке и да?е су посто?але две концепци?е: Велика и Мала Немачка. Ме?утим, иде?а Велике Немачке слаби, а превагу постепено стиче друга иде?а, иде?а Мале Немачке, односно иде?а о ствара?у ?единствене немачке државе без Аустри?е, по уре?е?у парламентарне монархи?е, у ко?о? ?е бити поштоване личне и гра?анске слободе. Конзервативни кругови Пруске залагали су се тако?е за немачку државу ко?а би била окуп?ена око династи?е Хоенцолерн.

Пруска ?е по доласку Бизмарка на власт била зава?ена са свим европским државама, сем са Руси?ом. У таквим условима ?е 1863. године избио рат са Данском (Други шлезвички рат). Након смрти данског кра?а Фредерика VII, во?водства Шлезвиг и Холшта?н, позната по рату из 1848/9. године, нису за новог кра?а прихватила Кристи?ана IX коме ?е престо припадао по женско? лини?и, ве? су за свог кра?а прокламовали Фридриха од Аугустенбурга. Аустри?а и Пруска решиле су да из овог сукоба извуку корист. Швезвиг и Холшта?н налазили су се на необично знача?ном стратешком положа?у ?ер су излазили на два мора (Северно и Балтичко). Пруска и Аустри?а признале су Кристи?ана за кра?а, али су захтевале да се дански устав не користи у спорним во?водствима. Данска ?е захтев одбила те ?е дошло до рата ко?и ?е во?ен током 1864. године. У Другом шлезвичком рату, Данска ?е поражена и приморана да се одрекне Шлезвига, Холшта?на и Лауенбурга. Изме?у Аустри?е и Пруске дошло ?е до сукоба око поделе плена. Реше?е ?е прона?ено на Гашта?нско? конференци?и (1865) по ко?о? ?е Холшта?н припао Аустри?и, а Лауенбург и Шлезвиг Пруско?.

Аустри?ско-пруски рат

Битка код Садове

Постигнут споразум за обе стране био ?е само доби?а?е времена ради припрема за коначан рат. Бизмарк ?е на сво?у страну привукао Француску. У купалишту Би?арицу он се октобра 1865. године састао са царем Наполеоном и успео га ?е изиграти околиша?ем не обавезу?у?и се ни на шта, а обезбе?у?у?и неутралност Француске у предсто?е?ем рату и француску помо? у врбова?у Итали?е за рат против Аустри?е. Бизмарк ?е коначно 8. ?уна 1866. године успео да изазове прекид односа изме?у две државе и почетак рата. На страни Пруске била ?е Итали?а, а на страни Аустри?е ве?ина немачких држава. Аустри?а ?е изгледала надмо?ни?а. Пруска ?е рат повела великом брзином. Она ни?е допустила да Аустри?анци спо?е трупе са трупама немачких државица, ве? их ?е тукла по?единачно. Во?ске Хановера и Баварске избачене су из рата до 4. ?ула. На?способни?и аустри?ски во?сково?а Алберт ратовао ?е у Итали?и, док се у Чешко? (где су во?ене главне операци?е рата) способном пруском генералу Молткеу супротставио неодлучни генерал Бенедеку. До одлучне битке дошло ?е код Садове (Кенигрец) у ко?о? се Бенедекове трупе тешко поражене, изгубивши 40.000 во?ника. Био ?е то кра? рата.

Прашким мировним уговором Аустри?а ?е предала Холшта?н Пруско?, прихватила распад Немачког савеза и право Пруске да северно од Ма?не образу?е нови савез под сво?им во?ством. Услови су били благи по Аустри?у. Бизмарк се задово?ио преузима?ем хегемони?е у немачком свету.

Заво?е?е дуализма у Хабзбуршко? монархи?и

Главни чланак: Аустро-угарска нагодба

Порази у Итали?и 1859. године отворили су дубоку кризу апсолутизма у Хабзбуршко? монархи?и. Цар Франц-?озеф приморан ?е да Лаксенбуршким манифестом из 1859. године обе?а спрово?е?е административних реформи уставног карактера. Први вид?иви знак попушта?а Ма?арима ?есте одлука о повлаче?у Царског указа из 1849. године о подели Угарске на пет округа и вра?а?е на старе жупани?ске организаци?е. Цар ?е об?авио и указ о сазива?у ?по?ачаног“ Царевинског ве?а (Ра?хсрата) чи?и ?е задатак био да састави предлоге реформи. У Царевинском ве?у ?е, и поред многобро?них супротности различитих наци?а, превласт однела иде?а федералистичке концепци?е 1860. године. Осла?а?у?и се на предлоге Царевинског ве?а, Франц-?озеф ?е октобра 1860. године об?авио сво?е уставне одлуке познате као ?Октобарска диплома“. У читаво? држави уведено ?е за?едничко законодавно тело (Ра?хсрат) ко?е ?е контролисало спо?ну политику, спо?ну трговину, одбрану (во?ску) и финанси?е. Октобарском дипломом били су незадово?ни готово сви. Ма?арско? ?е она донела многе уступке (обнову жупани?ског система, признава?е ма?арског као званичног ?езика, припа?а?е Во?водства Срби?е и Тамишког Баната), али Ма?ари нису били задово?ни. Кошут ?е у то време врло активно делова из Париза где ?е основао ?Ма?арски национални директори?ум“. Ма?арски народ диже се на устанак у Пешти одбацу?у?и Октобарску диплому. Ново уставно реше?е цара био ?е ?Фебруарски патент“ ко?им ?е Царевинско ве?е претворено у дводомни Парламент. У Гор?ем дому седели су од цара именовани чланови из редова крупне аристокарти?е, док су у До?ем седели делегати покра?инских (зема?ских) сабора. Сви ненемачки делови Хабзбуршке монархи?е устали су против Фебруарских патената. Ма?ари су били на?одлучни?и. Угарски сабор одбацио ?е Фебруарски патент. У доноше?у оваквих одлука, Ма?аре ?е предводила ?Странка одлуке“ под Ференцом Деаком. Деак ?е био привржен начелима Устава из 1848. године.

На предлог владе Антона Шмерлинга (Шмерлингов провизори?ум — период хабзбуршке истори?е од 1861. до 1865.), цар ?е 1861. године распустио Угарски сабор, укинуо жупани?ску поделу и подвргао Угарску во?но? управи (нешто блажо? него до 1859. године). Порези се прикуп?а?у силом, а сваки отпор сурово ?е гушен. Шмерлингова влада изазвала ?е ствара?е широке опозици?е у Угарско?. Сме?ена ?е 1865. године владом Рикарда Белкреди?а. Белкреди преговара са Ма?арима и укида репресивне мере из 1861. године. Поново ?е сазван Угарски сабор, а септембра 1865. године укинут ?е Фебруарски патент. Белкреди води преговоре са Ференцом Деаком. Аустро-угарска нагодба била ?е на видику 1866. године.

Аустро-угарска нагодба

Круниса?е Франца-?озефа круном Светог Стефана за угарског кра?а.

Пораз код Садове убрзао ?е реорганизаци?у Царства. Деак ни?е желео да уце?у?е Аустри?у, али ?е понав?ао сво?е становиште да уни?а Ма?арске са Аустри?ом може бити само персонална, никако реална. У дога?а?е се умешало и словенско становништво Царства ко?е се 1866. године састало у Бечу на Словенконгресу. Белкреди се супротстав?ао меша?у Словена у пита?е уво?е?а дуализма. Он ?е 1866. године поднео оставку, а следе?е године цар ?е за председника владе довео грофа Ба?ста. Ба?ст ?е отворио завршне преговоре са ?улом Андраши?ем, представником Деакове странке. Ве? 17. фебруара 1867. године постигнут ?е споразум и об?ав?ен у виду Царског рескрипта ко?и ?е 18. фебруара изнет пред Угарски сабор. Ова? ?е га усво?ити 29. ма?а као посебни закон — Законски члан XII, познати?и као Аустро-угарска нагодба.

Аустро-угарском нагодбом ?е, до тада ?единствена Аустри?ска царевина, конституисана као персонална уни?а, односно двочлана федераци?а две самосталне државе, Аустри?е и Угарске. За?еднички владар, Франц-?озеф, крунисан ?е у Пешти круном Светог Стефана 8. ?уна 1867. године за угарског кра?а. У Аустри?и, он ?е носио царску титулу. Свака држава имала ?е сопствену владу, сво?е законодавство, парламент, управу и судство. За?еднички послови били су одбрана зем?е, односи са иностранством и финанси?е за за?едничке послове. За те послове посто?ала су три за?едничка министарства на челу са тро?ицом за?едничких министара. Одлуке од општег знача?а доношене су на за?едничким министарским саветима ко?има ?е председавао на?чеш?е министар спо?них послова Царевине, али ?е могао председавати и сам цар-кра?.

Након заво?е?а дуалистичке монархи?е, у аустри?ском делу донесен ?е Устав ко?им ?е Аустри?а претворена у парламентарну монархи?у. У угарском делу (Трансла?тани?и), у Парламенту ?е ве?ину имала Деакова парти?а крупних великопоседника. На челу владе ?е до 1871. године ?ула Андраши.

Проблем са Хрватима решен ?е Хрватско-угарском нагодбом. Хрватско? ?е призната ?зем?ишна ц?елокупност“ што ?е значило да ?о? треба припо?ити и Далмаци?у и Во?ну кра?ину на чему ?е радити и угарска влада. Службени ?език у Хрватско? ?е ?хрватски ?език“. На челу ?Кра?евине Хрватске, Славони?е и Далмаци?е“, односно на челу хрватске владе ?е бан, одговоран Хрватском сабору, кога имену?е владар, на предлог председника угарске владе. Хрвати има?у сво?е представнике у Угарском сабору и пет места у делегаци?и Угарске ко?а расправ?а за?едничке послове Монархи?е. Укинута ?е непосредна веза Хрватске са Бечом. Хрватска ?е подре?ена непосредно угарско? влади.

Литература

• Крести?, Васили?е (1981). ?Срби у Хабсбуршко? Монархи?и 1849-1868”. Истори?а српског народа. к?. 5, св. 2. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 107—150. 
• Крести?, Васили?е (1991). Истори?а Срба у Хрватско? и Славони?и 1848-1914. Београд: Политика. 
• Те?лор, Ален (2001). Хабзбуршка монархи?а 1809-1918: Истори?а Аустри?ске царевине и Аустроугарске. Београд: Clio. 
• Haas, Arthur G. (1963). Metternich, Reorganization and Nationality, 1813-1818: A Story of Foresight and Frustration in the Rebuilding of the Austrian Empire. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. 
• Ф. Форд, Европа у доба револуци?а (1780—1830), Клио (2005)
• Алберт Собоул; Француска револуци?а, Напри?ед, Загреб (1966)
• ?. В. Тарле, Истори?а новог века, Научна КМД, Београд (2008)
• Чедомир Попов; Гра?анска Европа (1770—1914), Завод за у?бенике (2010)
• Жак Годшо, Револуци?е 1848, Београд, Нолит (1971)