“獨角獸”“四新”企業A股上市處論證階段

Абасидски калифат 850. године

百度 她还指出，重症药疹的发生多与体质有关，过敏体质的人更容易出现。

Абасидски калифат (арап. ??????? ?????????) тре?и ?е од исламских калифата након исламског пророка Мухамеда. Абасидска династи?а ?е водила пори?екло од на?мла?ег Мухамедовог стрица, Абаса, по коме ?е и узела име. Владали су као калифи, ве?и дио времена из ?ихове при?естонице Багдада у данаш?ем Ираку, након преузима?а власти над муслиманским зем?ама од Оме?ада 750. године.

Прва при?естоница Абасидског калифата ?е била у Куфи, али ?е 762. године калиф Ел Мансур основао град Багдад, с?еверно од сасанидске при?естонице Ктесифона. Избор при?естонице тако близу Перси?и одражава све ве?а осла?а?а на перси?ске бирократе, од ко?их су на?познати?и били из породице Бармакида, да управ?а?у територи?ама ко?е су осво?или арапски муслимани, као и све ве?е ук?учива?е неарапских муслимана у умет. Упркос ово? почетно? сарад?и, Абасиди из касног 8. ви?ека су се оту?или и од арапских мавла и перси?ских бирократа, и били су прину?ени да препусте управу над Ел Андалузом и Магребом Ома?адима, Мароко Идрисидима, Ифрики?у Аглабидима и Египат и шиитски калифат Фатимидима. Политичка мо? калифа се углавном окончала са успоном Бу?ида и Турака Сел?ука. Иако ?е абадиско во?ство над великим исламским царством постепено сма?ено на церемони?алну в?ерску фунци?у, династи?а ?е задржала контролу на сво?им месопотами?ским доменом. При?естоница Багдад ?е постала средиште науке, културе, филозофи?е и проналазака током Златног доба ислама.

Период културног процвата се окончао 1258. када су Монголи под Хулагу-каном оп?ачкали Багдад. Абасидска лини?а калифата, и генерално муслиманска култура, ново средиште ?е нашла у мамелучко? при?естоници Каиру 1261. Иако без политичке мо?и, династи?а ?е наставила да се позива на ауторитет у в?ерским пита?има све до османског осва?а?а Египта 1517. године.

Истори?а

Абасидска револуци?а (750–751)

Главни чланак: Абасидска револуци?а

Абасидски калифати су арапски потомци Абаса, ?едног од мла?их стричева Мухамеда и из истог клана Бану Хашим. Абасиди су тврдили да су прави наследници пророка Мухамеда при сме?ива?у оме?адских наследника Бану Оме?ада по основи ?ихове блиске крвне лини?е са Мухамедом.

Абасиди су тако?е наглашавали разлику од Оме?ада напада?ем ?иховог моралног карактера и администраци?е уопште. Према Ири Лапидусу, ?Абасидски револт су у велико? мери подржавали Арапи, углавном оште?ени досе?еници Мерва, као и ?еменске фракци?е и ?ихови Мавали“. Абасиде су исто тако подржавали неарапски муслимани, познати као мавали, ко?и су остали изван арапског друштва заснованог на сродству, и на ко?е се гледало као нижу класу у Оме?адском калифату. Мухамед ибн Али, праунук Абаса, започео ?е кампа?у за повратак мо?и породици пророка Мухамеда, Хашемитима, у Перси?и током владавине Омара II.

Током владавине Марвана II, ова опозици?а ?е кулминирала у побуни имама Ибрахима, четвртог наследника Абаса. Подржан провинци?ом Хорасан, Иран, иако се гувернер супротставио ?има, и шиитским арапима, он ?е остварио знатан успех, али ?е зароб?ен 747. године и умро ?е у затвору.

Дана 9. ?уна 747. ?е Абу Муслим, подижу?и се из Хорасан, успешно ?е иницирао побуну против Оме?адске владавине, ко?а ?е извршена под црном заставом. Скоро 10.000 во?ника ?е било под Абу Муслимовом командом кад су непри?ате?ства званично почела у Мерву. Генерал Кахтаба ?е пратио пораженог гувернера Наср ибн Са?ара западно поражава?у?и Оме?аде у биткама код Нишапура, Горгана, Нахаванда и коначно Карбала, од ко?их су се све одвиле 748.

Илустраци?а из Тарикнаме ко?а приказу?е Ас-Сафаха како прима обе?а?а ло?алности у Куфи.

Дошло ?е до сва?е са Ибрахимовим братом Абдулахом, познатим под именом Ас-Сафах, ко?и ?е поразио Оме?иде 750. године у бици на Забу и накнадно се прогласио калифом. Након тог пораза, Марван ?е побегао у Египат, где ?е касни?е био уби?ен. Остатак ?егове фамили?е, осим ?едног мушкарца, ?е тако?е био елиминисан.

Непосредно након ове победе, Ас-Сафах ?е послао сво?е снаге у централну Ази?у, где су се борили против Танг експанзи?е у бици за Талас. Племи?ка иранска породица Бармакида, ко?а ?е била инструментална у изград?и Багдада; увела ?е прву у свету забележену фабрику папира у Багдаду, чиме ?е почела нова ера интелектуалног препорода у Абисидском домену. Ас-Сафах се фокусирао на гуше?е бро?них побуна у Сири?и и Месопотами?и. Византи?ци су спроводили препаде током ових раних дистракци?а.

Мо? (752–775)

Град Багдад изме?у 767 и 912.

Прва промена направ?ена под Абисидима, под Ал-Мансуром, ?е била да се премести царска престоница из Дамаска у Сири?и, у Багдад у Ираку. То ?е ура?ено ради умирива?а и приближава?а перси?ско? ?мавалско?“ бази подршке ко?а ?е посто?ала у том региону, ко?и ?е иначе био под утица?ем перси?ске истори?е и културе, и делом због захтева перси?ских мавала за ма?е израженом арапском доминаци?ом у царству. Багдад ?е основан на реци Тигру 762. године. Тако?е ?е успостав?ен нови везирски положа? с ци?ем делегира?а централне власти, а ?ош ве?а овлаш?е?а су дата локалним емирима.

Ово ?е на кра?у значило да су многи Абасидски калифи били сведени на више церемони?алну улогу него што ?е то било под Оме?адима, пошто су визири почели да врше све ве?и утица?, а улога старе арапске аристократи?е полако ?е заме?ена перси?ском бирократи?ом. У Ал-Мансурово време контрола над Ал Андалузом ?е изгуб?ена, и шиити су се побунили али су поражени годину дана касни?е у бици код Бахамра.

Абасиди су у велико? мери зависили од подршке Перси?аца у ?иховом збацива?у Оме?ада. Ас Абасов наследник, Ал-Мансур ?е примио неарапске муслимане на сво? двор. Иако ?е ово помогло у интеграци?и арапске и перси?ске културе, тиме су оту?ене многе арапске присталице Абасида, а посебно Хорасански Арапи ко?и су их подржавали у биткама против Оме?ада.

Ови расцепи у Абасидско? подршци довели су до непосредних проблема. Оме?ади, мада ван власти, нису били уништени. ?едини преживели члан кра?евске породице Оме?ада, ко?а ?е била скоро потпуно уништена, на кра?у ?е доспео до Шпани?е, где се успоставио као независни емир (Абдурахман I, 756). Године 929, Абдурахман III се прогласио калифом, успостав?а?у?и Ал Андалуз из Кордобе као ривала Багдада за легитимну престоницу Исламског царства.

Битка код Таласа

Године 756, Абасидски калиф Ал-Мансур ?е послао преко 4.000 арапских пла?еника да помогну кинеско? династи?и Танг у сузби?а?у побуне Ан Лушана. Абасиди или ?Црне заставе“, како су обично називани, били су познати у хроникама династи?е Танг као hēiyī Dàshí, ?Тази обучени у црно“, (кин: 黑衣大食) (реч ?Тази“ ?е поза?м?ена из перси?ског Tāzī, са значе?ем ?Арапин“).{{refn| group = nb1|Маршал Брумхол пише, ?Са успоном Абасида улазимо у нешто другачи?у фазу муслиманске истори?е и приступамо периоду када ?е у Кинеско царство ушло и насе?ено знача?но тело муслиманских трупа. Док су Абасиди инаугурирали ту еру к?ижевности и науке везану за двор у Багдаду, дотадаш?и предоминантни арапски елемент почео ?е да уступа место Турцима, ко?и су убрзо постали телохраните?и калифа ?док на кра?у калифи нису постали беспомо?ни алати у рукама ?ихових сирових заштитника.“

Неколико амбасада Абасидских калифа на кинеском двору ?е уписано ?е у Танг аналима, на?важни?и од ко?их су они од Абул Абаса, оснивача нове династи?е, од Абу Гиафара, градите?а Багдада и од Харуна ал Расчида, вероватно на?познати?ег у данаш?е врем по популарном делу, Арапске но?и. Абасиди или ?црне заставе“, како се обично назива?у, познати су у кинеско? истори?и као Heh-i Ta-shih, ?Арапи обучени у црно“.

Пет година након успона Абасида, у време када ?е Ел Мансур, други калиф, био заузет планира?ем атентата на свог великог и способног конкурента Абу Муслима, ко?и се сматра ?воде?ом фигуром тог доба“ и де факто оснивачем ку?е Абаса, што се тиче во?не славе, у Кини ?е дошло до изби?а?а страшне побуна. Ово ?е било у 755. године, а лидер био Турчин или Тартар по имену Ан Лушан. Та? човек, ко?и ?е имао велику наклоност цара Суан Цуана, и ко?и ?е био постав?ен на челу огромне во?ске ко?а ?е деловала против Турака и Тартара на северозападно? граници, прогласио ?е независности и об?авио рат свом сада остарелом царском покровите?у. Цар, ко?и ?е истеран из главног града, абдицирао се у корист ?еговог сина Су Цунга (756—763), ко?и ?е одмах апеловао Арапима за помо?.

Калиф Ел Мансур, чи?а арми?а ?е по причи сер Вили?ама М?ур, ?била ?е у потпуности опрем?ена са побо?шаним оруж?ем и оклопом“, одговорио на ова? захтев и послао контингент од око 4000 ?уди ко?и су цару 757. омогу?или да поврати сво?е две престонице, С?анфу и Хонанфу. Ови арапски во?ници, ко?и су вероватно долазили из неког гарнизона на границама Туркестана, никада се нису вратили у сво? бивши логор, него су остали у Кини, где су се оженили Кинески?ама, и стога су, према за?едничком извешта?у, постали право ?езгро натурализованих кинеских Мохамедана данаш?ег дана.

Иако ова прича има подршку званичне истори?е династи?е Танг, нажалост, нема ауторизованог исказа о томе колико ?е трупа заиста послао калиф. Ову тврд?у подржава?у кинески мухамедски натписи и к?ижевност. Иако се насе?ава?е великог бро?а Арапа у Кини може прихватити као знача?ан дога?а? забележен у вези са по?авом ислама, у исто време ?е неопходно да не занемару?у чи?енице ве? наведене у претходном поглав?у, ко?е доказу?у да ?е велики бро? странаца ушао у Кину пре тог датума.“ Ал-Рашид ?е послао дипломатске представнике у кинеску династи?у Танг и успоставио ?е добре односе са ?има. Након рата су ти представници остали у Кини и калиф Харун ел Рашид ?е успоставио савез са Кином. Забележено ?е неколико амбасада Абасидских калифа на кинеском двору у Танг аналима, на?важни?и од ко?их су били Ас-Сафахови.

Види ?ош

• Абасиди

Литература

• Hoiberg, Dale H., ур. (2010). ?Abbasid Dynasty”. Encyclopedia Britannica. I: A-Ak – Bayes (15th изд.). Chicago, IL. ISBN 978-1-59339-837-8. 
• Holt, Peter M. (1984). ?Some Observations on the 'Abbāsid Caliphate of Cairo”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. University of London. 47 (3): 501—507. doi:10.1017/s0041977x00113710. 
• Abbas, Tahir (2011). Islamic Radicalism and Multicultural Politics: The British Experience. London, UK: Routledge. ISBN 978-0-415-57225-5. LCCN 2009050163. 
• Al-Abbasi, A. M. M. (1986). Nader al-Bayan fi Dhikr Ansab Baniabbassian (на ?езику: Persian). Doha. CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• al-Hassan, Ahmad Y. (2002). ?Gunpowder Composition for Rockets and Cannon in Arabic Military Treatises in Thirteenth and Fourteenth Centuries: A Gap in the History of Gunpowder and Cannon”. History of Science and Technology in Islam. Архивирано из оригинала 20. 9. 2015. г. Приступ?ено 3. 5. 2015. 
• al-Hassan, Ahmad Y. (2002a). ?Transfer of Islamic Technology To The West: Part II: Transmission of Islamic Engineering”. History of Science and Technology in Islam. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступ?ено 3. 5. 2015. 
• al-Hassan, Ahmad Y. (2002b). ?Transfer of Islamic Technology To The West: Part I: Avenues of Technology Transfer”. History of Science and Technology in Islam. Архивирано из оригинала 7. 5. 2014. г. Приступ?ено 3. 5. 2015. 
• Abbott, Nabia (1946). Two queens of Baghdad: mother and wife of Hārūn al Rashīd. University of Chicago Press. 
• Al-Khalili, Jim (4. 1. 2009). ?The "First True Scientist"”. BBC.co.uk. Архивирано из оригинала 26. 4. 2015. г. Приступ?ено 3. 5. 2015. 
• ?The Islamic World to 1600”. Applied History Research Group, University of Calgary. 2008. Архивирано из оригинала 5. 10. 2008. г. Приступ?ено 30. 10. 2008. 
• Anon (1928). ?Deutsche Literaturzeitung für Kritik der Internationalen Wissenschaft” [German Weekly Literary Journal for Criticism of the International Science] (на ?езику: немачки). 49 (27–52). Weidmannsche Buchhandlung. 
• Baker, Hugh D. R. (1990). Hong Kong Images: People and Animals. Hong Kong University Press. ISBN 978-962-209-255-6. 
• Baniabbassian, M. (1960). Tarikh-e Jahangiriyeh va Baniabbassian-e Bastak (на ?езику: Persian). Tehran. CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• Bloodworth, Ching Ping; Bloodworth, Dennis (2004) [1976]. The Chinese Machiavelli: 3,000 Years of Chinese Statecraft. Transaction Publishers. ISBN 978-0-7658-0568-3. LCCN 2003059346. 
• Bonner, Michael (2010). ?The Waning of Empire: 861–945”. Ур.: Robinson, Charles F. The New Cambridge History of Islam. I: The Formation of the Islamic World: Sixth to Eleventh Centuries. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 305—359. ISBN 978-0-521-83823-8. 
• Bonner, Michael; Ener, Mine; Singer, Amy, ур. (2003). Poverty and Charity in Middle Eastern Contexts. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-5737-5. LCCN 2002042629. 
• Bosworth, C.; Van Donzel, E.; Lewis, B.; Pellat, Ch. (1983). Encyclopeì die de l’Islam [The Encyclopedia of Islam] (на ?езику: француски). V (New изд.). Leiden, Netherlands: E.J. Brill. 
• Brague, Rémi (2009). The Legend of the Middle Ages: Philosophical Explorations of Medieval Christianity, Judaism, and Islam. Chicago, IL: University of Chicago Press. ISBN 978-0-2260-7080-3. LCCN 2008028720. 
• Brauer, Ralph W. (1995). Boundaries and Frontiers in Medieval Muslim Geography. Philadelphia, PA: American Philosophical Society. стр. 7—10. ISBN 978-0-87169-856-8. LCCN 94078513. 
• Brinkley, Frank (1902). Trübner, ур. China: Its History, Arts and Literature. Oriental. X. Boston, MA: J. B. Millet Company. 
• Broomhall, Marshall (1910). ?II: China and the Arabs From the Rise of the Abbaside Caliphate”. Islam in China: A Neglected Problem. Philadelphia, PA: London, Morgan & Scott Ltd. LCCN 11003281. 
• Carné, Louis de (1872). Travels in Indo-China and the Chinese Empire. London, UK: Chapman and Hall. 
• Chapuis, Oscar (1995). A History of Vietnam: From Hong Bang to Tu Duc. Westport, CT: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-29622-2. LCCN 94048169. 
• Clinton, Jerome W. (2000). Talattof, Kamran; Clinton, Jerome W., ур. The Poetry of Nizami Ganjavi: Knowledge, Love, and Rhetoric. Houndmills, UK: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-22810-1. LCCN 99056710. 
• Cooper, William Wager; Yue, Piyu (2008). Challenges of the Muslim World: Present, Future and Past. International Symposia in Economic Theory and Econometrics. Emerald Group Publishing Limited. ISBN 978-0-4445-3243-5. 
• Cotter, Holland (29. 12. 2001). ?The Story of Islam's Gift of Paper to the West”. New York Times. New York Times. Архивирано из оригинала 3. 5. 2015. г. Приступ?ено 3. 5. 2015. 
• de Camp, L. Sprague (1976). Literary Swordsmen and Sorcerers: The Makers of Heroic Fantasy. Sauk City, WI: Arkham House. ISBN 978-0-87054-076-9. LCCN 76017991. 
• Derewenda, Zygmunt S. (2007). ?On Wine, Chirality and Crystallography”. Acta Crystallographica A. 64. 
• Dimand, Maurice S. (1969). ?Islamic Glass and Crystal”. Ур.: Myers, Bernard S.; Myers, Shirley D. McGraw-Hill Dictionary of Art. 3: Greece to Master F. V. B. New York, NY: McGraw-Hill Book Company. LCCN 68026314. 
• Dimand, Maurice S. (1969a). ?Islamic Painting”. Ур.: Myers, Bernard S.; Myers, Shirley D. McGraw-Hill Dictionary of Art. 3: Greece to Master F. V. B. New York, NY: McGraw-Hill Book Company. стр. 205—211. LCCN 68026314. 
• Dimand, Maurice S. (1969b). ?Islamic Pottery and Tiles”. Ур.: Myers, Bernard S.; Myers, Shirley D. McGraw-Hill Dictionary of Art. 3: Greece to Master F. V. B. New York, NY: McGraw-Hill Book Company. стр. 211—216. LCCN 68026314. 
• Dimand, Maurice S. (1969c). ?Islamic Textiles”. Ур.: Myers, Bernard S.; Myers, Shirley D. McGraw-Hill Dictionary of Art. 3: Greece to Master F. V. B. New York, NY: McGraw-Hill Book Company. стр. 216—220. LCCN 68026314. 
• Dunn, Kevin M. (2003). Caveman Chemistry: 28 Projects, from the Creation of Fire to the Production of Plastics. Universal Publishers. ISBN 978-1-5811-2566-5. 
• Dupuy, R. Ernest; Dupuy, Trevor N. (1986). The Encyclopedia of Military History from 3500 B.C. to the Present (2nd изд.). New York, NY: Harper & Row Publishers. ISBN 978-0-06-181235-4. 
• Eglash, Ron (1999). African Fractals: Modern Computing and Indigenous Design. New Brunswick, NJ: Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-2614-0. LCCN 98026043. 
• El-Hibri, Tayeb (2011). ?The empire in Iraq: 763–861”. Ур.: Robinson, Chase F. The New Cambridge History of Islam. 1: The Formation of the Islamic World: Sixth to Eleventh Centuries. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 269—304. ISBN 978-0-521-83823-8. 
• Fitzgerald, Charles Patrick (1961) [1950]. China: A Short Cultural History. Praeger. 
• Floor, W. (2011). The Persian Gulf: Bandar Abbas: The Natural Trade Gateway of Southeast Iran. ISBN 978-1-933823-43-0. 
• Floor, W. (2010). The Persian Gulf: The Rise and Fall of Bandar-e Lengeh: The Distribution Center for the Arabian Coast: 1750-1930. ISBN 978-1-933823-39-3. 
• Frazier, Ian (25. 4. 2005). ?Invaders: Destroying Baghdad”. The New Yorker. 81 (10): 48—55. ISSN 0028-792X. 
• Ghosh, Stanley (1961). Embers in Cathay. Garden City, NY: Doubleday. LCCN 61010347. 
• Gibb, Hamilton Alexander Rosskeen (1982) [1962]. Shaw, Stanford J.; Polk, William R., ур. Studies on the Civilization of Islam. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05354-7. 
• Giles, Herbert Allen (1915). Confucianism and its Rivals. New York, NY: C. Scribner's Sons. LCCN 15017669. 
• Giles, Herbert Allen (1886). A glossary of Reference on Subjects Connected with the Far East (2nd изд.). Hong Kong: Messrs. Lane, Craswford and Co. LCCN 16016428. 
• Glassé, Cyril; Smith, Huston (2002). The New Encyclopedia of Islam. Walnut Creek, CA: AltaMira Press. ISBN 978-0-7591-0190-6. 
• Gordon, Matthew (2001). The breaking of a thousand swords: A History of the Turkish Military of Samarra: A.H. 200–275/815–889°CE. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-4795-6. 
• Grant, John; Clute, John (1999). ?The Encyclopedia of Fantasy”. Arabian fantasy. New York, NY: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-19869-5. LCCN 96037472. 
• Gregorian, Vartan (2003). Islam: A Mosaic, Not a Monolith. Washington, DC: Brookings Institution Press. стр. 26–38. ISBN 978-0-8157-3282-2. LCCN 2003006189. 
• Hermann, Heinrich (1912). Chinesische Geschichte [Chinese History] (на ?езику: German). D. Gundert. CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• Hill, Donald Routledge (1993). Islamic Science and Engineering. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-0455-5. LCCN 94139614. 
• Hoiberg, Dale H., ур. (2010a). ?Nestorian”. Encyclopedia Britannica. VIII : Menage – Ottawa (15th изд.). Chicago, IL. ISBN 978-1-59339-837-8. 
• Huff, Toby E. (2003). The Rise of Early Modern Science: Islam, China, and the West (2nd изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82302-9. LCCN 2002035017. 
• Isichei, Elizabeth (1997). A History of African Societies to 1870. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-5214-5599-2. LCCN 97159218. 
• Jenkins, Everett Allo (1999). The Muslim Diaspora: A Comprehensive Reference to the Spread of Islam in Asia, Africa, Europe, and the Americas. 1. Jefferson, NC: McFarland. ISBN 978-0-7864-0431-5. LCCN 98049332. 
• Kennedy, Hugh N. (2004). The Prophet and the Age of the Caliphates: The Islamic Near East from the 6th to the 11th Century (2nd изд.). Harlow, UK: Pearson Education Ltd. ISBN 978-0-582-40525-7. LCCN 85016597. 
• Kitagawa, Joseph Mitsuo (1989). The Religious Traditions of Asia: Religion, History, and Culture. New York, NY: Macmillan Publishing Co. ISBN 978-0-02-897211-4. LCCN 89008129. 
• Labib, Subhi Y. (1969). ?Capitalism in Medieval Islam”. The Journal of Economic History. 29 (1): 79—96. doi:10.1017/S0022050700097837. 
• Lapidus, Ira (2002). A History of Islamic Societies. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77056-9. 
• Leaman, Oliver (1998). ?Islamic Philosophy”. Routledge Encyclopedia of Philosophy. Routledge. Архивирано из оригинала 3. 5. 2015. г. Приступ?ено 3. 5. 2015. 
• Lewis, Bernard (1995). ?The Middle East”. Ур.: Holt, Peter M.; Lambton, Ann K. S.; Lewis, Bernard. The Cambridge History of Iran. 1A. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-5212-9135-4. 
• Lucas, Adam Robert (2005). ?Industrial Milling in the Ancient and Medieval Worlds: A Survey of the Evidence for an Industrial Revolution in Medieval Europe”. Technology and Culture. 46 (1): 1—30. doi:10.1353/tech.2005.0026. 
• Magnusson, Magnus; Goring, Rosemary, ур. (1990). ?'Abbasids”. Cambridge Biographical Dictionary. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-39518-2. LCCN 90001542. 
• Meisami, Julie Scott (1999). Persian Historiography: To the End of the Twelfth Century. Edinburgh, UK: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-1276-5. LCCN 2012494440. 
• Mikaberidze, Alexander (2004). ?The Georgian Mameluks in Egypt”. The Napoleon Series. Архивирано из оригинала 29. 12. 2014. г. Приступ?ено 3. 5. 2015. 
• Ahmed, Leila (1992). Women and Gender in Islam: Historical Roots of a Modern Debate. Yale University Press. ISBN 978-0-300-05583-2. 
• Mottahedeh, Roy (1975). ?The ?Abbāsid Caliphate in Iran”. Ур.: Frye, R. N. The Cambridge History of Iran. 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 57—90. ISBN 978-0-521-20093-6. 
• Moule, Arthur Evans (1914). The Chinese People: A Handbook on China. New York, NY: London Society for Promoting Christian Knowledge. LCCN 14001359. 
• Ochsenwald, William; Fisher, Sydney Nettleton (2004). The Middle East: A History (6th изд.). Boston, MA: McGraw Hill. ISBN 978-0-07-244233-5. LCCN 2003041213. 
• Pavlidis, T. (2010). ?11: Turks and Byzantine Decline”. Ур.: Goldschmidt Jr., Arthur; Davidson, Lawrence. A Concise History of the Middle East (9th изд.). Boulder, CO: Westview Press. ISBN 978-0-8133-4388-4. LCCN 2009005664. 
• Perry, J. (1979). Karim Khan Zand: A History of Iran: 1747-1779. ISBN 978-0-226-66098-1. 
• Rabin, Sheila (15. 8. 2015). ?Nicolaus Copernicus”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Stanford. Архивирано из оригинала 11. 12. 2016. г. Приступ?ено 27. 11. 2016. 
• Ruano, Eloy Benito; Burgos, Manuel Espadas (1992). 17e Congrès international des sciences historiques: Madrid, du 26 ao?t au 2 septembre 1990 [17th International Congress of Historical Sciences: Madrid, From August 26 to September 2, 1990] (на ?езику: француски). 1. Comité international des sciences historiques [International Committee of Historical Sciences]. ISBN 978-84-600-8154-8. 
• Schwarz, George R. (2013). ?History of the Caravel”. Nautical Arcaheology. Texas A & M University. Архивирано из оригинала 6. 5. 2015. г. Приступ?ено 3. 5. 2015. 
• Smith, Bradley; Weng, Wango H. C. (1973). China: A History in Art. New York, NY: Harper & Row. ISBN 978-0-06-013932-2. LCCN 72076978. 
• Sourdel, D. (1970). ?The ?Abbasid Caliphate”. Ур.: Holt, P. M.; Lambton, Ann K. S.; Lewis, Bernard. The Cambridge History of Islam. 1A: The Central Islamic Lands from Pre-Islamic Times to the First World War. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 104—139. ISBN 978-0-521-21946-4. 
• S?ylemez, Mehmet Mahfuz (2005). ?The Jundishapur School: Its History, Structure, and Functions”. The American Journal of Islamic Social Sciences. 22 (2): 1—27. 
• Spuler, Bertold (1960). The Muslim World: A Historical Survey. I: The Age of the Caliphs. Translated by Bagley, F. R. C. Leiden, Netherlands: E. J. Brill. ISBN 978-0-685-23328-3. LCCN 61001030. 
• Toomer, G. J. (децембар 1964). ?Book Review: Ibn al-Haythams Weg zur Physik by Matthias Schramm”. Isis. Chicago, IL: University of Chicago Press. 55 (4): 463—465. doi:10.1086/349914. 
• Vallely, Paul (11. 3. 2006). ?How Islamic Inventors Changed the World”. The Independent. London, UK. Архивирано из оригинала 3. 5. 2015. г. 
• Vásáry, István (2005). Cumans and Tatars: Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans: 1185-1365. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83756-9. LCCN 2005296238. 
• Verma, R. L. (1969). Al-Hazen: Father of Modern Optics. 
• Visser, Reidar (2005). Basra, the Failed Gulf State: Separatism and Nationalism in Southern Iraq. New Brunswick, NJ: Transaction Publisher. ISBN 978-3-8258-8799-5. 
• Wade, Geoffrey (2012). ?Southeast Asian Islam and Southern China in the Fourteenth Century”. Ур.: Wade, Geoff; Tana, Li. Anthony Reid and the Study of the Southeast Asian Past. Singapore: Institute of Southeast Asian Studies. 
• Warren, John (2005). ?War and the Cultural Heritage of Iraq: A Sadly Mismanaged Affair”. Third World Quarterly. 26 (4-5): 815—30. doi:10.1080/01436590500128048. 
• Wilber, Donald N. (1969). ?Abbasid Architecture”. Ур.: Myers, Bernard S.; Myers, Shirley D. McGraw-Hill Dictionary of Art. 1: Aa-Ceylon. New York, NY: McGraw-Hill Book Company. LCCN 68026314. 

Спо?аш?е везе

•  ?Abbassides, The”. New International Encyclopedia. 1905. 
• ?Abbasid Caliphs” (streaming RealAudio), In Our Time, UK: BBC Radio 4, 2. 2. 2006 .
• ?Abbasid Caliphate”, Encyclopaedia Iranica (entry), Архивирано из оригинала 16. 04. 2019. г., Приступ?ено 06. 09. 2017 .
• ?Abbasids”, Judaica, Jewish virtual library, Архивирано из оригинала 23. 06. 2017. г., Приступ?ено 06. 09. 2017 .
• ?The Abassid Caliphate (758–1258)”, History, Jewish virtual library .