单手持球胯下后撤步！老卡特三分帅爆(小牛vs灰熊)

Бухари Алим Хан (1880—1943). Фотографи?а С. М. Прокудина-Горског из 1911 године.

百度 非法集资与技术结合，使得其危害更广、传播更快，受害者也不再局限于原来的人际关系网络。

Емир (????) ?е арапски израз ко?им се изворно значавао командант, генерал, или принц, а понекад се изговара и као амир, али има исто значе?е.

Ова? израз временом ?е постао назив за високу племи?ку титулу, или титулу ко?у су доби?али државни функционери ко?и су се налазили на високим положа?има, на?чеш?е у арапском свету, а од 19. века и у Авганистану. Ова титула се врло брзо раширила у сред?овековном муслиманском свету. Емири су у исламским монархи?ама, обично били високо позиционирани шеици. У случа?евима кад се та титула односила на монархову децу, емир ?е тад значио принц (кнежеви?), а уз ?егову титулу ишао ?е и емират (кнежевина) - територи?а ко?им ?е он управ?ао. Емирати су дакле били пандан европским кнежевинама.

Емир ?е и врло популарно и често лично име (не и титула) у Босни и Турско?. Реч емир ушла ?е у енглески ?език 1593. године преко француске речи емир. Емир ?е било ?едно од имена или наслова муслиманског пророка Мухамеда.

Катар и Кува?т су ?едине независне зем?е ко?е су задржале титулу ?емир” за сво?е монархе. Послед?их година, савремени наследни владари ко?и желе да нагласе сво?у секуларну власт под владавином права, титулу су постепено заме?ивали са ?кра?”. Знача?ан пример ?е Бахреин, чи?и ?е монарх променио титулу из емира у кра?а 2002. године.

Порекло

Амир Мухамед Абул Абас са Сицили?е осва?а итали?анску Меси?ану.

Двор авганистанског Емирата Дурани 1839. године.

Емир од Каноа, Сануси Ламидо Сануси.

Амир, што значи ?господар” или ?главни командант”, изведено ?е из арапског корена a-m-r, ?команда”. Првобитно са ?едноставним значе?ем ?командант”, почела ?е да се користи као титула во?а, гувернера или владара ма?их држава. У савременом арапском ?езику ова реч ?е аналогна титули ?принц”. Реч ?е ушла у енглески 1593. године, од француске речи émir. То ?е била ?една од титула или имена исламског пророка Мухамеда.

Кнежевске, министарске и племи?ке титуле

• Монарси Катара и Кува?та тренутно носе титулу емира.
• Сви чланови ку?е Сауд има?у титулу емира (принца).
• Авганистан под владом Талибана ?е званично емират де факто, са во?ом талибана ко?и носи титулу Amir al-Mu'minin.
• Калифи су прво користиле титулу Амир ел-Муминин или ?командант верних”, наглашава?у?и сво?е во?ство над исламским царством, посебно над милици?ом. Ту титулу су преузели разни други муслимански владари, ук?учу?у?и султане и емире. За шиитске муслимане, они и да?е да?у ову титулу калифу Али?и као Амир ел-Муминин.
• Абасидски (у теори?и ?ош увек универзални) калиф Ел-Ради ?е створио место Амира ел-Умара (?амир амира“) за Ибн Ре?ка; титула се користила у разним исламским монархи?ама, као и у во?ном контекстру. У Ираку, директни потомци претходних емира из на?ве?их племена, као што су племена Шамар и Куза, ко?и су владали кра?евствима пре модерне државности, користе титулу шеика или принца као потомци кра?евске породице.
• Амир ел-Бахр (???? ?????, ?морски заповедник“) сматра се етимолошким местом порекла енглеског адмирала, француског amiral и сличних термина у другим европским ?езицима.

Во?ни чинови и зва?а

Од почетка ?е емир била во?на титула. У 9. веку термин ?е кориш?ен да означи владара ?едне државе, односно итали?анског Емирата Сицили?е.

У одре?еним децимално организованим муслиманским во?скама, Амир ?е био официрски чин. На пример, у мугулског Инди?и, Амири су командовали са 1000 ко?аника (поде?ених у десет ?единица, свака под сипах саларом), десет од ?их под ?едним маликом. У царско? во?сци ка?арске Перси?е:

• Амир-и-Ну?ан
• Амир Пан?, ?Командант 5.000”
• Амир-и-Туман, ?Командант 10.000”

Следе?а зва?а ко?а се поми?у као ?амир” посто?ала су сред?овековним муслиманским државама:

• Амир ел-умара, ?амир амира“ (уп. супра) или ?командант команданта“
• Амир ел-ха?, ?командант ха?а [каравана]”
• Амир ел-араб, ?командант Арапа [бедуинских племена]”

Друге употребе

• Амир ?е мушко име на перзи?ском ?езику и име префикса за многа мушка имена као што су Амир Али, Амир Абас.
• Амир-и-Иел означава поглавара Ил (племена) у царско? Перси?и.
• Мушки Амир и женско Амира су имена на арапском ?езику уобича?ена ме?у Арапима, без обзира на веру и муслиманима без обзира на етничку припадност, баш као што су латински Рекс и Регина (?кра?“ и ?кра?ица“) уобича?ени у западном свету. У Босни и Херцеговини женско име Емира, ко?е се често тумачи као ?принцеза”, изведеница ?е од мушког имена Емир.
• Мушки Амир и женско Амира су имена на хебре?ском ?езику ко?а су релативно честа у Израелу. На хебре?ском та реч тако?е може значити ?сноп жита” или ?крош?а дрвета” у зависности од правописа.

Види ?ош

• Везир
• Шеик
• Султан
• Калиф
• Ра?а

Литература

• Arnold, T. W. (1993). ?Khalīfa”. Ур.: Houtsma, M. Th. E.J. Brill's First Encyclopaedia of Islam, 1913–1936. IV. Leiden: BRILL. стр. 881—885. ISBN 978-90-04-09790-2. Приступ?ено 23. 7. 2010. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Crone, Patricia; Hinds, Martin (1986), God's Caliph: Religious Authority in the First Centuries of Islam, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-32185-3 
• Donner, Fred McGraw (1981), The Early Islamic Conquests, Princeton, N.J: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-05327-1, hdl:2027/heb.00877 
• Fitzpatrick, Coeli; Walker, Adam Hani (2014). Muhammad in History, Thought, and Culture: An Encyclopedia of the Prophet of God. ISBN 9781610691789. 
• Goeje, Michael Jan de (1911). ?Caliphate”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески). 5 (11 изд.). Cambridge University Press. 
• Weeramantry, Judge Christopher G. (1997). Justice Without Frontiers: Furthering Human Rights. Brill Publishers. ISBN 90-411-0241-8. 
• Wright, Lawrence (2007) [2006], The Looming Tower: Al Qaeda and the Road to 9/11, London: Vintage, ISBN 978-1-4000-3084-2 
• Holt, Peter M. (1984). ?Some Observations on the 'Abbāsid Caliphate of Cairo”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 47 (3): 501—507. S2CID 161092185. doi:10.1017/s0041977x00113710. 
• ?zo?lu, Hakan (2011). From Caliphate to Secular State: Power Struggle in the Early Turkish Republic (на ?езику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9780313379567. 
• Wood, Graeme (2017). The Way of the Strangers : Encounters with the Islamic State. New York: Random House. стр. 128—9. ISBN 978-0-8129-8875-8. Приступ?ено 22. 3. 2022. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• The theory of government in Islam, by The Internet Islamic University
• The History of Al-Khilafah Ar-Rashidah (The Rightly Guided Caliphates) School Textbook, By Dr. 'Abdullah al-Ahsan, `Abdullah Ahsan
• The Crisis of the Early Caliphate By Richard Stephen Humphreys, Stephen (EDT) Humphreys from The History of al-Tabari
• The Reunification of the Abbasid Caliphate By Clifford Edmund (TRN) Bosworth, from The History of al-Tabari
• Return of the Caliphate to Baghdad By Franz Rosenthal from The History of al-Tabari
• Pan-Islamism: Indian Muslims, the Ottomans and Britain (1877–1924) By Azmi ?zcan
• Baghdad during the Abbasid Caliphate from Contemporary Arabic and Persian Sources By Guy Le Strange
• The Fall of the Caliphate of Cordoba: Berbers and Andalusis in conflict By Peter C. Scales
• Khilafat and Caliphate, By Mubasher Ahmad
• The abolition of the Caliphate, From The Economist 8 March 1924
• The Clash of the Caliphates: Understanding the real war of ideas, by Tony Corn, Small Wars Journal, March 2011
• Hüseyin Y?lmaz. Caliphate Redefined: The Mystical Turn in Ottoman Political Thought. Princeton University Press, 2018. ISBN 978-1-4008-8804-7.
• Cole, Juan R. I. (1987). ?Rival Empires of Trade and Imami Shiism in Eastern Arabia, 1300–1800”. International Journal of Middle East Studies. 19 (2): 177—203. JSTOR 163353. S2CID 162702326. doi:10.1017/s0020743800031834. 
• Holdich, Thomas Hungerford (1911), ?Bahrein Islands”, Ур.: Chisholm, Hugh, Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески), 3 (11 изд.), Cambridge University Press, стр. 212 
• Larsen, Curtis (1983). Life and Land Use on the Bahrain Islands: The Geoarcheology of an Ancient Society. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-46906-5. 
• Mojtahed-Zadeh, Pirouz (1999). Security and Territoriality in the Persian Gulf: A Maritime Political Geography. Routledge. ISBN 978-0-7007-1098-0. 
• Cole Bunzel (март 2015). ?From Paper State to Caliphate: The Ideology of the Islamic State” (PDF). The Brookings Project on U.S. Relations with the Islamic World. Washington, D.C.: Center for Middle East Policy, Brookings Institution (Analysis Paper No. 19). CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Thomas Joscelyn; Bill Roggio (2025-08-07). ?The Taliban's new leadership is allied with al Qaeda”. FDD's Long War Journal. 
• Evan Kohlmann (2025-08-07). ?Controversy Grows Over Supposed Unity of Iraqi Mujahideen as Al-Qaida Announces Founding of Sunni Islamic State”. Counterterrorism Blog. Архивирано из оригинала 2025-08-07. г. 
• Nazif Shahrani (1986). ?State Building and Social Fragmentation in Afghanistan: A Historical Perspective”. Ур.: Ali Banuazizi; Myron Weiner. The State, Religion, and Ethnic Politics: Afghanistan, Iran, and Pakistan. Syracuse University Press. стр. 35. ISBN 9780815624486. 
• Leonid Nikolaevich Sobolev (1876). Latest History of the Khanates of Bokhara and Kokand. Foreign Department Press. 
• Shah Muhammad Waseem (2003): ???????? ??? ????? ????? ?????: ????? ??? ?? ???? ??? ?? ????? ??? ?? ???? ??? ?? ????? ????? ????? ?? ??????, Kanishka Publishing, original source from the University of Michigan ISBN 9788173915376
• Donner, Fred M. (2012). Muhammad and the Believers: At the Origins of Islam. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-06414-0. 
• Gibb, H. A. R. (1960). ?Amīr al-Mu?minīn (search results)”. Ур.: Gibb, H. A. R.; Kramers, J. H.; Lévi-Proven?al, E.; Schacht, J.; Lewis, B.; Pellat, Ch. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume I: A–B. Leiden: E. J. Brill. стр. 445. OCLC 495469456. 
• Pennell, Richard (2016). ?What is the significance of the title 'Amīr al-mu'minīn'?”. The Journal of North African Studies. 21 (4): 623—644. S2CID 148543546. doi:10.1080/13629387.2016.1157482. 

Спо?аш?е везе

• Меди?и везани за чланак Емир на Викимеди?ино? остави