贵州黄果树瀑布景区对６０周岁以上老人免门票

Ма?арски ?език
magyar nyelv, magyar
Изговор	[?m???r?]
Говори се у	Ма?арска Словачка Срби?а Румуни?а Укра?ина Словени?а Хрватска Аустри?а делом и у Израелу, САД
Бро? говорника	15 милиона (недоста?е датум)
?езичка породица	уралски угро-фински угарски Ма?арски ?език
Писмо	латиница (ма?арска латиница)
Званични статус
Службени ?език у	Ма?арска Во?водина (Срби?а) Европска уни?а
Признати ма?ински ?език у	Словачка Словени?а (Прекомур?е) Аустри?а (Бургенланд) Румуни?а Укра?ина (Закарпатска област) (Берегово, Мукачево, Виноградив, Ужгород) Хрватска
Регулише	Ма?арска академи?е наука (ма?арски: Magyar Tudományos Akadémia)
?езички кодови
ISO 639-1	hu
ISO 639-2	hun
ISO 639-3	hun
Распростра?еност ма?арског ?езика   Ве?ински ?език   Ма?ински ?език
Проценат говорника ма?арског ?езика у Европи

Ма?арски ?език (ма?. magyar nyelv) ?е ?език ко?и припада угарско? подгрупи угро-финских ?езика ко?и су део уралских ?езика. ?едини слични ?езици су ханти?ски и манси?ски. ?име говори 14,5 милиона ?уди.

Ма?арски ?е службени ?език Ма?арске, ?едан од шест службених ?езика Аутономне Покра?ине Во?водине (Срби?а), као и службени ?език на локалном нивоу у деловима Румуни?е (Трансилвани?а) и Републике Словени?е (околина места Лендава, у источно? Словени?и). Поред тога, ма?арски се говори и у деловима Словачке, Укра?ине, Хрватске и Аустри?е, али у ?има не ужива статус службеног ?езика. Пошто ?е ма?арски ?език службени ?език Ма?арске, он ?е истовремено и ?едан од службених ?езика Европске уни?е.

Ма?арски ?език специфичан ?е по томе да има велики бро? падежа (лингвисти се не слажу око тачног бро?а, али сматра се да их има барем 18, остале сматра?у изузецима, ко?их има много), што га чини прилично компликованим за уче?е. Именица ház ко?а значи ку?а поприма облик házból у значе?у из ку?е, házban у значе?у у ку?и, házba у значе?у у ку?у, házról у значе?у са ку?е или ?о ку?и“, házon у значе?у до ку?е, házra у значе?у према ку?и, итд. Ово ?е типично за аглутинативне ?езике, као што ?е и ма?арски. У ма?арском школству се ни не користе падежи, него други системи анализе ?езика.

Комплексности ма?арске граматике доприноси и чи?еница да ма?арски не позна?е глагол имати. ?а имам се на ма?арском ?езику исказу?е са nekem van, што у дословном преводу значи мени посто?и.

Глаголи се кон?угира?у у зависности од тога, да ли има?у комплиментаран об?екат или не. Látok значи ?а видим (нешто), али Látom a k?nyvet значи ?а видим к?игу.

Ма?арски ?език има пуно за?едничких речи са српским, а много речи су и ?едан и други ?език преузели из турског и немачког ?езика. Тако се на ма?арском папуча каже papucs, к?уч ?е kulcs, сто (астал) ?е asztal, итд. Има примера да ?е ма?арски ?език поза?мио словенске речи као kovács, али има и ма?арских речи у српском ?езику, као што ?е то на пример ашов.

Особине

Писмо

Ма?арски се пише прилаго?еном латиницом, у ко?у су додати знакови:

• за кратке самогласнике: ? и ü;
• за дуге самогласнике: á, é, í, ó, ?, ú, и ?;
• слова q, x и w се обично не користе, осим код писа?а страних имена.

Одре?ени двослови (cs, gy, ly, ny, sz, ty и zs) представ?а?у ?едан глас.

Гласови

Ма?арски поседу?е вокалну хармони?у, т?. самогласници у суфиксима се ме?а?у зависно од самогласника у корену.

Граматика

Ма?арски ?е аглутинативни ?език, што значи да се користи великим бро?ем суфикса ко?и се разлику?у од падежа до падежа. Велики бро? падежа (?езикословци се не слажу око тачног бро?а, али сматра се да их има барем 24) чини ма?арски ?език врло сложеним за уче?е. Именица ház ко?а значи ку?а поприма облик házból у значе?у из ку?е, házban у значе?у у ку?и, házba у значе?у у ку?у, házról у значе?у с ку?е или о ку?и, házon у значе?у на ку?и, házra у значе?у на ку?у, итд.

Сложености ма?арске граматике доприноси и чи?еница да ма?арски не позна?е глагол имати. ?а имам се на ма?арском ?езику исказу?е с nekem van, што у дословном преводу значи мени ?е.

Глаголи се кон?угира?у зависно од тога има?у ли одре?ен об?ект или не. Látok значи ?а видим (уопштено)), али Látom a k?nyvet значи ?а видим к?игу.

?ош неке карактеристике ма?арског:

• именице и заменице нема?у рода (? значи он или она)
• личне заменице се обично изостав?а?у
• посто?е одре?ени и неодре?ени члан
• нагласак ?е фиксиран на првом слогу, уз могу?ност секундарног нагласка у дужим речима
• ред речи ?е углавном слободан

Речник

Ма?арски ?език има доста за?едничких речи са српскохрватским, а много ?е и за?едничких турцизама. Тако се на ма?арском папуча каже papucs, к?уч ?е kulcs итд.

Чита?е и фонетика

Самогласници

• a: [?]
• á: [а?]
• e: [?]
• é: [e?]
• i: [i]
• í: [i?]
• o: [o]
• ó: [o?]
• ?: [?]
• ?: [??]
• u: [u]
• ú: [u?]
• ü: [y]
• ?: [y?]

Сугласници

• c: [t?s]
• cs, ts: [t??]
• dzs: [d??]
• gy, dj: [?]
• j, ly, lj: [j]
• ny: [?]
• r, lr: [r]
• s: [?]
• sz: [s]
• ty, tj: [c]
• zs: [?]

Треба ре?и да s и sz да?у различите гласове. Дакле, s да?е глас ш, односно [?], док sz да?е глас с, односно [s].

Звучни гласови пре безвучног сугласника

Гласови пре безвучног сугласника се чита?у као:

• b: [p]
• g: [k]
• d: [t]
• v: [f]
• z: [s]
• zs: [?]
• dzs: [t??]
• dz: [t?s]
• gy, dj: [c]

Безвучни сугласници у ма?арском, али и у српском су: [p], [t], [k], [s], [?], [t??], [f], [h] и [t?s]. Ма?арски тако?е поседу?е безвучни глас [c].

Безвучни гласови пре звучног сугласника

Гласови пре безвучног сугласника се чита?у као:

• p: [b]
• k: [g]
• t: [d]
• f: [v]
• sz: [z]
• s: [?]
• cs: [d??]
• c, ts: [d?z]
• ty, tj: [?]

Звучни сугласници у ма?арском, али и у српском су: [b], [d], [g], [z], [?], [d??] и [d?z]. Ма?арски тако?е поседу?е звучни глас [?].

Остала слова и гласови, сем ових у правилу чита?а, чита?у се као и у српском.

Сличности са српским и другим словенским ?езицима

Сличности са српским и другим словенским ?езицима су знатно високе и приметне.

Ма?арска реч	Превод	Словенски ?език на ко?и та реч личи
gomba	печурка	бугарски, чешки, словачки, словеначки
kovács	ковач	сви
papucs	папуча
kulcs	к?уч
Németország	Немачка	сви (сем руског, белоруског, бугарског и македонског)
német	немачки	сви (сем македонског)
sport	спорт	сви
Magyarország	Ма?арска	српскохрватски, словеначки, чешки, словачки
magyar	ма?арски	српскохрватски, словеначки, чешки, словачки
bicikli	бицикл	сви (сем руског, белоруског, укра?инског и бугарског)
Horvátország	Хрватска
horvát	хрватски
kukorica	кукуруз	сви (сем бугарског и македонског)
kolbász	кобасица	сви (сем бугарског)
kosárlabda	кошарка	српскохрватски, македонски, словеначки
macska	мачка	српскохрватски, македонски, словеначки, словачки
utca	улица	сви
kocka	коцка
paradicsom	парада?з	српскохрватски, словеначки
uborka	краставац	руски, укра?ински, белоруски, по?ски, чешки, словачки
narancs	наран?а, поморан?а	српскохрватски
medve	медвед	сви
káposzta	купус	сви (сем бугарског, македонског, чешког и словеначког)
szerda	среда	сви
csüt?r?k	четвртак	сви
péntek	петак	сви
szürke	сив	сви
cip?	ципела	српскохрватски
dinnye (иако преузета преко турског	ди?а	руски, укра?ински, белоруски, српскохрватски, македонски, чешки

Мапе

• 
  Ма?арски ?език у Во?водини (попис из 1921)
• 
  Ма?арски ?език у Во?водини (попис из 1931)
• 
  Ма?арски ?език у Во?водини (попис из 2002)
• 
  Општине у Во?водини у ко?има ?е ма?арски ?език у службено? употреби (подаци из 2003)
• 
  Подруч?а у Трансилвани?и у ко?има ?е ма?арски ко-службени ?език (у овим подруч?има више од 20% становништва су Ма?ари)

Пример текста

Члан 1 Универзалне деклараци?е о ?удским правима

Minden ember szabad és egyenl? méltósággal válik
született. ésszel és lelkiismerettel vannak felruházva,
és a testvériség szellemében bánjanak egymással.

Види ?ош

• Основе ма?арског правописа и говора

Литература

Курсеви

• Szita, Szilvia; Pelcz, Katalin (2013). MagyarOK.: A1+. K?tet. Pécsi Tudományegyetem. ISBN 978-963-7178-68-9. .
• Rounds, Carol H.; Sólyom, Erika (2002). Colloquial Hungarian: The Complete Course for Beginners. London; New York: Routledge. ISBN 978-0-415-24258-5. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Pontifex, Zsuzsa (1993). Hungarian: A Complete Course for Beginners. Chicago: NTC/Contemporary Publishing. ISBN 978-0-340-56286-4. .
• Hlavacska, Edit (1996). Magyar nyelvk?nyv. Debreceni Nyári Egyetem. ISBN 978-963-472-083-6. 
• Hungarolingua 2 – Magyar nyelvk?nyv. Hlavacska, Edit; et al. Debreceni Nyári Egyetem. Hlavacska, Edit; Hoffmann, István (2001). Hungarolingua 3: Magyar nyelvk?nyv : Haladóknak. Debreceni Nyári Egyetem. ISBN 978-963-03-6698-4. 
• Hungarolingua 3 – Magyar nyelvk?nyv. Hlavacska, Edit; et al. Debreceni Nyári Egyetem. Hlavacska, Edit (1999). Magyar nyelvk?nyv. Debreceni Nyári Egyetem. ISBN 978-963-472-083-6. 
• "NTC's Hungarian and English Dictionary" by Magay and Kiss. ISBN 978-0-8442-4968-1. (You may be able to find a newer edition also. This one is 1996)

Граматике

• Szita, Szilvia; G?rbe, Tamás (2009). Gyakorló magyar nyelvtan / A Practical Hungarian grammar. Akadémia Kiadó. ISBN 978-963-05-8703-7.  (2009, 2010). Szita Szilvia, G?rbe Tamás. Budapest: Akadémiai Kiadó. .
• Keresztes, László (1999). A practical Hungarian grammar. Debreceni Nyári Egyetem. ISBN 978-963-472-300-4. . (3rd, rev. ed.). Keresztes, László Debrecen: Debreceni Nyári Egyetem. .
• Simplified Grammar of the Hungarian Language (1882). Ignatius Singer. London: Trübner & Co.
• T?rkenczy, Miklós (2002). Practical Hungarian grammar: [a compact guide to the basics of Hungarian grammar]. Corvina. ISBN 978-963-13-5131-6. . T?rkenczy, Miklós Budapest: Corvina. .
• Hungarian verbs and essentials of grammar: a practical guide to the mastery of Hungarian Hungarian Verbs and Essentials of Grammar: A Practical Guide to the Mastery of Hungarian (2nd изд.). Passport Books. 1999. ISBN 978-963-13-4778-4. . T?rkenczy, Miklós Budapest: Corvina; Lincolnwood, [Ill.]. .
• Hungarian: an essential grammar Hungarian: An Essential Grammar (2nd изд.). Routledge. 2009. ISBN 978-0-415-77737-7. . Rounds, Carol London; New York. .
• Hungarian: Descriptive grammar. Kenesei, István, Robert M. Vago, and Anna Fenyvesi London; New York. Hungarian. Routledge. 1998. ISBN 978-0-415-02139-5. .
• Hungarian Language Learning References (including the short reviews of three of the above books)
• Noun Declension Tables – HUNGARIAN. Budapest: Pons. Klett. Heged?s, Rita (2006). Nyelvtanulás PONS k?nyvekkel. Klett. ISBN 978-963-9641-04-4. 
• Verb Conjugation Tables – HUNGARIAN. Budapest: Pons. Klett. Heged?s, Rita (2006). Nyelvtanulás PONS k?nyvekkel. Klett. ISBN 978-963-9641-03-7. 

Друго

• Abondolo, Daniel Mario (1988). Hungarian Inflectional Morphology. ISBN 978-963-05-4630-0. . Akadémiai publishing. Budapest.
• Balázs, Géza: The Story of Hungarian. A Guide to the Language. 1997. ISBN 978-963-13-4362-5. . Translated by Thomas J. DeKornfeld. Corvina publishing. Budapest.
• Stephanides, éva H. (ed.): Contrasting English with Hungarian. 1986. ISBN 978-963-05-3950-0. . Akadémiai publishing. Budapest.

Спо?аш?е везе

• Википеди?а:Транскрипци?а са ма?арског ?езика
• Текстуални преводилац са енглеског на ма?арски
• Русско-Венгерский словарь
• Free downloadable Hungarian teaching and learning material Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (28. август 2020)
• Introduction to Hungarian
• Hungarian Profile
• List of formative suffixes in Hungarian
• The relationship between the Finnish and the Hungarian languages
• Hungarian Language Review at How-to-learn-any-language.com
• "The Hungarian Language: A Short Descriptive Grammar" by Beáta Megyesi (PDF document)
• The old site of the Indiana University Institute of Hungarian Studies (various resources) Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (14. април 2020)
• Hungarian Language Learning References on the Hungarian Language Page (short reviews of useful books)
• One of the oldest Hungarian texts – A Halotti Beszéd (The Funeral Oration)
• WikiLang – Hungarian Page (Hungarian grammar / lessons, in English)
• Hungarian Swadesh list of basic vocabulary words (from Wiktionary's Swadesh-list appendix)
• Basic Hungarian language course (book + audio files) USA Foreign Service Institute (FSI)
• Old Hungarian Corpus

Енциклопеди?а Humana Hungarica

• Introduction to the History of the Language; The Pre-Hungarian Period; The Early Hungarian Period; The Old Hungarian Period
• The Linguistic Records of the Early Old Hungarian Period; The Linguistic System of the Age
• The Old Hungarian Period; The System of the Language of the Old Hungarian Period
• The Late Old Hungarian Period; The System of the Language
• The First Half of the Middle Hungarian Period; Turkish Loan Words

Речници

• Hungarian ? English Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (26. ?ун 2011) created by the Hungarian Academy of Sciences – Computer and Automation Research Institute MTA SZTAKI
• bab.la - Online Hungarian-English dictionary and language learning portal
• English-Hungarian-Finnish – three-language freely editable online dictionary
• Collection of Hungarian Technical Dictionaries
• Hungarian bilingual dictionaries
• Hungarian-English dictionary
• English-Hungarian dictionary Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (26. септембар 2011)
• Hungarian Verb Conjugation Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (25. фебруар 2021)