女人为什么比男人长寿
Лимбург Limburg | |
---|---|
![]() | |
Држава | ![]() |
Админ. центар | Мастрихт |
На?ве?и град | Мастрихт |
Површина | 2.153 km2 |
Становништво | 2011. |
— бро? ст. | 1.123.478 |
— густина ст. | 521,82 ст./km2 |
— ISO 3166-2 | NL-LI |
Бро? општина | 40 |
Званични веб-са?т |
Лимбург (хол. Limburg) ?е на??ужни?а од дванаест провинци?а Холанди?е. Лимбург се на североистоку граничи са Хелдерландом а на северозападу са Северним Брабантом. На западу и ?угу се граничи са белги?ском провинци?ом Лимубург а на ?угу тако?е са белги?ском провинци?ом Ли?еж или Ла?к (фр. Liège, хол. Luik) а на истоку са Немачком. Главни и на?ве?и град провинци?е ?е Мастрихт, а други по величини ?е Венло. Често га назива?у холандским Лимбургом када ?е потребно да се направи разлика изме?у ове и истоимене белги?ске провинци?е.
Лимбург ?е углавном равничарска провинци?а, док ?е на ?угу брежу?каста. На?важни?а река ?е река Мас ко?а протиче са ?уга на север.
Истори?а
[уреди | уреди извор]Име Лимбург потиче од имена утвр?еног града Лимбург у Арденима, ко?и се налази у данаш?о? белги?ско? провинци?и Ли?еж. Холандски Лимбург углавном ни?е припадао сред?овековном во?водству Лимбург. Лимбург ?е био ?единствена провинци?а У?еди?еног Кра?евства Низоземске са центром у Мастрихту. Када се Белги?а издво?ила 1830, поставило се пита?е коме ?е припасти ова провинци?а. Уговором из Лондона 1839. провинци?а ?е поде?ена на западни део (белги?ска провинци?а Лимбург) и источни део (холандска провици?а Лимбург).
Религи?а
[уреди | уреди извор]Лимбург ?е католички ?ош од Римског доба, а бискуп ?е редом заседао у Тонгерену, Мастрихту, Ли?ежу и Рурмонду. Ова бискупи?а ?е имала надлежност над на?ве?им делом Лимбурга.
Привреда
[уреди | уреди извор]Поред во?арства, по?опривреде, хеми?ске индустри?е и туризма и производ?а пива ?е изузетно честа делатност у Лимбургу. Привреда провинци?е се налази на 113,1% просека ЕУ.
?език и култура
[уреди | уреди извор]Лимбург се одлику?е сво?ственим идентитетом ко?ег изме?у осталог чини и лимбуршки ?език. Холандске власти су га ?ош 1997. године признале као регионални ?език. Од културних по?единости ту су ?ош и многи црквени хорови, фанфаре, концертни бендови, стре?ачка удруже?а (хол. schutterijen) и кулинарски специ?алитети као што ?е Лимбуршки тарт (хол. Limburgse vlaai).
Религи?а
[уреди | уреди извор]Према попису из 2005. године, католици су чинили 78% становништва, ирелигиозни 15%, протестанти 2% и припадници осталих религи?а (ислам, будизам и друге) 5%. Ово ?е ?една од религиозни?их покра?ина у Холанди?и.