马德里动物园的“熊猫姐妹”

Михаило Обренови?
Кнез Михаило Обренови?, дело сликара ?охана Боша
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-07)16. септембар 1823.
Место ро?е?а	Крагу?евац, Кнежевина Срби?а
Датум смрти	29. ма? 1868.(2025-08-07)?(44 год.)
Место смрти	Београд, Кнежевина Срби?а
Узрок смрти	атентат
Гроб	Саборна црква у Београду
Породица
Супружник	?ули?а Ху?ади
Потомство	Велимир Михаило Теодорови? (ванбрачни) Милан Обренови? (усво?ени)
Родите?и	Милош Обренови? ?убица Обренови?
Династи?а	Обренови?и
Кнез Срби?е
Период	8. ?ул 1839 — 14. септембар 1842.
Претходник	Милан Обренови?
Наследник	Александар Кара?ор?еви?
Регент	Прво намесништво (1839—1840)
Период	26. септембар 1860 — 10. ?ун 1868.
Претходник	Милош Обренови?
Наследник	Милан Обренови?
Чин	генерал
Потпис
Монограм кнеза Михаила Обренови?а Грб кнеза Михаила Обренови?а

百度 目前，大连中级法院已中止执行相关仲裁。

Михаило Милошеви? Обренови? III (4/16. септембар 1823 — 29. ма?/10. ?ун 1868) био ?е кнез Срби?е од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године. ?егова прва владавина се завршила збацива?ем 1842, а друга атентатом.

Михаило ?е био седмо дете и тре?и син кнеза Милоша и ?убице Обренови?, и на?мла?и син ко?и ?е преживео дети?ство. По очево? абдикаци?и, ко?у ?е Михаило потписао и печатирао у ?егово име, пошто му ?е отац био неписмен, пошао ?е са ?им у изгнанство, али убрзо ?е по смрти свог стари?ег брата Милана, ступио на престо Срби?е. Пошто ?е био малолетан, неко време ?е уместо ?ега владало намесништво ко?и су чинили ?егов стриц ?еврем Обренови?, Тома Вучи? Периши? и Аврам Петрони?еви?. Збачен ?е у буни ко?у ?е водио Тома Вучи? Периши?. После збацива?а ?е путовао Европом и оженио се грофицом ?ули?ом Ху?ади.

Након што ?е на Светоандре?ско? скупштини збачен кнез Александар Кара?ор?еви?, Михаило се вратио у Срби?у. По очево? смрти 1860. године по други пут je постао кнез Срби?е. Овога пута ?е имао више искуства у дипломати?и и управ?а?у државом. ?едан од великих успеха кнеза Михаила било ?е укла?а?е османли?ских твр?ава, посада и флоте из Срби?е. Кнез Михаило ?е први имао иде?у за ствара?е Балканског савеза, али због неповере?а према Црно? Гори и Бугарско?, до тог савеза ни?е ?ош дошло.

У унутраш?о? политици кнез Михаило ?е владао аутократски. Уби?ен ?е 1868. године као жртва атентата на Кошут?аку. Пошто ни?е оставио брачног наследника, а ни познати тестамент, привремено намесништво на челу са ?ованом Маринови?ем ?е сазвало Велику народну скупштину како би се изабрао нови кнез. Ме?утим, избор кнеза ?е пресрео министар во?ске Миливо?е Петрови? Блазнавац, ко?и ?е за новог кнеза прогласио Михаиловог синовца Милана, ко?и ?е био унук Милошевог брата ?еврема и ?едини преостали брачни потомак династи?е по мушко? лини?и. За време прве владавине ?е вратио престоницу из Крагу?евца у Београд.

Биографи?а

Дети?ство

Михаило Обренови? ?е био на?мла?е дете к?аза Милоша и кнеги?е ?убице. Родио се 4. септембра 1823. у Шареном конаку у Крагу?евцу. Дети?ство ?е провео у Крагу?евцу, па затим Пожаревцу и Београду. Осим Михаила, Милош и ?убица су имали ?ош Милана, Тодора, Мари?у, Габри?елу, Савку (?елисавету) и Петри?у. Године 1826. након што су Петар, Мари?а и Велика умрли од великих боги?а, к?аз Милош ?е наложио дворском лекару Виту Ромити да вакцинише трогодиш?ег Михаила против ове болести. Ово ?е први забележени случа? вакцинаци?е у Срби?и.

Петри?а ?е била удата за барона Теодора пл. Ха?и-Ба?и?а од Варади?е. Друга к?и, Савка, била ?е удата за барона ?ована пл. Николи?а од Рудне у Темишвару.`

Михаило ?е завршио школова?е у Пожаревцу, да би се затим са сво?ом ма?ком преселио у Беч. ?егов стари?и брат, Милан I Обренови?, добио ?е престо по праву наследства 1. ?уна 1839. Ме?утим, био ?е слабог здравственог ста?а и често ?е побо?евао. Владао ?е свега месец дана и умро 8. ?ула 1839. у Београду. Након ?егове смрти у Београду су се скупили народне старешине и одлучиле да се на престо доведе други Милошев син, Михаило Обренови?.

Прва владавина

Кнез се током 8 месеци владавине Првог намесништва налазио на очевом има?у у Букурешту. Посланство у коме се налазила и ?егова ма?ка ?убица позвало га ?е да се врати у Срби?у. Пре доласка у Београд, Михаило ?е посетио Цариград где га ?е султан Абдулме?ид дочекао са великим почастима. У Срби?у ?е стигао почетком марта 1840. године. ?егова владавина представ?а наставак борби обренови?евца и уставобраните?а за власт. По кнежевом доласку у Срби?у, сазвана ?е марта 1840. године Скупштина у Београду (на Топчидеру) где ?е прочитан султанов берат. Ве? ту се видео колико су уставобраните?и били утица?ни на Порти. Наиме, успели су да изде?ству?у да Михаило буде проглашен за изборног, али не и за наследног (како ?е предви?ено хатишерифима из 1830. и 1833. године и Турским уставом) кнеза. Посебним султановим актом, малолетном Михаилу (имао ?е тада 17 година) одре?ени су за саветнике Вучи? и Петрони?еви?.

Конак Михаила Обренови?а у Крагу?евцу

У такво? ситуаци?и, истакнути обренови?евци покренули су народни покрет ко?и ?е показао да Обренови?и и да?е има?у много присталица у зем?и. Организатори су били кнеги?а ?убица и начелник ужичког округа, ?ован Ми?и?, а радио ?е и господар ?еврем. ?еврем ?е ма?а 1840. године одржао састанак са групом се?ака, након чега ?е дошло до општег покрета против уставобраните?а, на?пре у колубарском срезу, а затим и у осталим кра?евима Шумади?е, околини Смедерева и чачанском и подринском округу. Се?аци су масовно долазили у Топчидер да из?аве подршку младом кнезу. Под притиском народа, Петрони?еви? и Вучи? дали су оставке на положа?е саветника, а уставобраните?ски прваци беже у Београдску твр?аву и став?а?у се под пашину заштиту. Се?аци траже да се престоница врати у Крагу?евац што ?е и учи?ено 27. ма?а 1840. године.

Уставобраните?и су 7. ма?а 1841. године успели да изде?ству?у да се престоница врати у Београд.

Током Михаилове прве владавине одржане су две скупштине: прва марта 1840. године, а друга на Светог Или?у, 2. августа 1840. године. Повод ?е био долазак Портиног емисара Муса-ефенди?е у Срби?у (?ул) да рашчисти новонасталу сложену ситуаци?у. На Скупштини на Светог Или?у у Београду поново ?е прочитан царски берат, а народни покрети су осу?ени. Народни депутати захтевали су протерива?е уставобраните?ских првака. Због тога ?е Муса-ефенди?а повео Вучи?а, Петрони?еви?а и Милутина Гарашанина у Цариград, а остале ма?е важне прваке у Видин. Сто?ан Сими? ?е побегао у Аустри?у. ?убица и Ми?и? покушали су да врате Милоша на власт, те ?е августа 1840. године дошло до побуне Петра Или?а Пекете. Побу?еници су похватани и осу?ени. Одласком уставобраните?а из зем?е завршен ?е први период Михаилове владавине.

Говор младог кнеза на прво? седници Друштва србске словесности (претеча САНУ) 8. ?уна 1842. године. Акварел Анастаса ?ованови?а.

?ош на проле?е 1840. године кнез ?е саставио владу ?ор?а Проти?а (1840—1842), рани?е жестоког Милошевог непри?ате?а, али и обренови?евца. Знача?ну улогу у влади играо ?е Цветко Ра?ови?, министар унутраш?их послова. Михаило протеру?е уставобраните?е, али и Милошеве присталице. Истовремено спроводи мере ко?има би унапредио тада веома заосталу зем?у. Поново ?е подигао порез на 6 талира, увео новчану казну за бесправну сечу државних шума, уредба о издржава?у школа на рачун општина и уредба ко?ом ?е износ за?ма из државне касе пове?ан са 50 на 300 дуката (онемогу?ила се?ацима да користе за?мове). Сма?ио ?е вредност дуката са 24 на 23 гроша и пове?ао таксу за верске услуге (верници су морали поди?и ку?у своме пароху и обезбедити му 8 ?утара зем?е). Све ове одлуке утицале су на велико незадово?ство широких народних маса Михаиловом владавином и пресудно су утицале на ?егов пад. Мере су добродошле уставобраните?има за напад на режим. Михаилова влада (за разлику од Милоша ко?и се суздржавао према револуционарним покретима) ?е период бу?е?а националне политике. Кнез ?е био спреман да помогне покрет против Турака ?ужно од тадаш?е Срби?е (у историографи?и позната као Нишка буна). Завереници су прелазили у Срби?у, из ?е набав?али барут, а после слома су многи избегли на просторе Кнежевине. Турци су због тога ?ош више стали на страну уставобраните?а.

Ненакло?ена Михаиловом режиму, Порта ?е допустила уставобраните?ским првацима да се врате у Срби?у, на шта су ?е притискале руска и аустри?ска влада. Допуштен ?е повратак свима сем Периши?у, Сто?ану Сими?у и Милутину Гарашанину (кнез их ?е сматрао на?опасни?им противницима). Током лета се остатак уставобраните?а вра?а у Срби?у и притиска?у кнеза да врати и преосталу тро?ицу, ко?и у Срби?у долазе у проле?е 1842. године. Средином 1841. године откривена ?е ?ош ?една завера (Га?е Вукоманови?а, брата ?убице) да се Милош врати на престо. Порта ?е на лето 1842. године послала Шекиб-ефенди?у у Београд да тражи демиси?у тро?ице министара. Кнез ?е то одбио, а у народу ?е истовремено избила буна позната као ?Вучи?ева“.

Уставобраните?и су жалбе против кнеза и владе изнели у 8 тачака. Оне су, ве?ином, биле у корист широких маса, те ?е покрет имао велику бро?ност. Петрони?еви? и ?ош неки уставобраните?и склонили су се код турског паше, док ?е главни задатак имао Вучи?; да стигне у Крагу?евац пре кнеза и прихвати топове и регуларну во?ску ко?у су предводили официри привржени уставобраните?има. Периши? ?е августа из Смедерева кренуо ка Крагу?евцу. Тамо му се предала регуларна во?ска са топовима. Михаилова регуларна во?ска сукобила се са Периши?евом 4. септембра код Крагу?евца. Арти?ери?ом, Периши?ева во?ска присилила ?е Михаилову на повлаче?е код Жабара где су му стигла по?ача?а. Када се Периши? по?авио са сво?им присталицама, командант Михаилове во?ске, Милутин Петрови? Ера, прешао ?е на супротну страну. Михаило ?е побегао у Београд где ?е тражио заштиту од руског конзула ко?и му ?е ни?е могао дати. Зато ?е пребегао у Земун. Периши?ева во?ска победоносно ?е стигла у Београд где ?е основано ?Привремено правление“ од уставобраните?ских првака Периши?а и Петрони?еви?а. Порта (Шекиб-ефенди?а) ?е прихватила нову владу. Периши? ?е сазвао Скупштину (састав?ена од уставобраните?ских присталица) ко?а ?е изабрала за новог кнеза Александра Кара?ор?еви?а. Тома Вучи? Периши? био ?е на врху сво?е политичке кари?ере.

Реакци?а страних конзула београдском паши првобитно ?е била негативна, али су касни?е променили држа?е. Француска и енглеска дипломати?а ста?ала ?е уз Порту, док су аустри?ска и руска биле промен?иве. На?важни?и ?е био став Порте ко?а ?е без резерве стала уз уставобраните?е и новембра послала берат ко?им ?е Александар потвр?ен за кнеза. Томе се енергично успротивила Руси?а. Сам цар Никола упутио ?е октобра протестно писмо султану ко?им ?е осудио преврат. Руска влада тражила ?е да се поништи Александров избор за кнеза и сазове нова скупштина. Александар ?е морао поднети оставку. Извршен ?е нов избор; Скупштина ?е поново одабрала Александра за кнеза. Руска влада прихватила ?е та? чин, али ?е влада приморана да Вучи?а и Петрони?еви?а прогна из зем?е. Ни после тога, Руси?а ни?е показивала при?ате?ско расположе?е према новом поретку.

Михаило Обренови? у изгнанству

Кнез Михаило у ентери?еру, око 1856. год. Сликано на?вероватни?е у Милошево? ку?и у Бечу. Техника ?мокри колоди?ум“. Дело Анастаса ?ованови?а, пионира српске и светске фотографи?е.

Принцеза Мари?а ?озефа од Лихтеншта?на (1835–1905), несре?на ?убав кнеза Михаила

Након буне Томе-Вучи?а Периши?а, кнез Михаило се повукао из зем?е за?едно са ?ош хи?аду сво?их присталица преко Саве и Дунава. О ?егово? судбини одлучили су Аустри?а и Турска. Кнез Михаило ?е упу?ен за?едно са сво?ом ма?ком и онима ко?и су кренули за ?им у Банат, на има?е сво?е сестре Савке Николи?, док ?е кнеги?а ?убица послата у Нови Сад, где су пошли ?ени девери ?еврем и ?ован.

Ту ?е и умрла 14. ма?а 1843. Кнез Михаило ?е све организовао око сахране сво?е ма?ке у фрушкогорском манастиру Крушедолу.

Кнез Михаило ?е бриж?иво чекао када ?е се поново вратити у Срби?у. Упутио ?е писмо Вучи?у и Кни?анину 2. ?ула 1853, у коме их обавештава да не?е насилно опет кренути на Срби?у ?ер не жели да гази преко српских лешева.

Након Баната, кнез Михаило ?е отишао у Беч са сво?им оцем, и свим онима ко?и су га познавали. Ту ?е располагао великим очевим има?ем. Путовао ?е по Европи, не као беспослен човек, ве? у потрази за сво?ом животном сапутницом.

У то време ?е написао текст песме Што се боре мисли мо?е, ко?а ?е била посве?ена ?егово? прво? несре?но? ?убави. У пита?у ?е била принцеза Мари?а ?озефа од Лихтеншта?на (1835-1905), ?ерка принца Карла Франца од Лихтеншта?на (1790-1865) и ?егове жене, грофице Франциске од Вирбена и Фро?дентала (1799-1863). Михаило ?е на све начине покушавао да одоброво?и ?еног оца да да сво? пристанак, али ?е он сматрао брак католичке принцезе беспрекорног племенитог порекла и свргнутог православног вазалног кнеза ко?и потиче од сви?ског трговца немогу?им. Увре?ен и разочаран, прекинуо ?е сваки контакт са том фамили?ом.

Он се 1853. године оженио у Бечу грофицом ?ули?ом Ху?ади де Кете?и (1831—1919), ?ерком ма?арског грофа Ференца Ху?ади?а (1804–1882) и ?егове жене, грофице ?ули?е Зичи де Зич ет Васонке (1808–1873), из породице Ху?ади де Кете?и, ко?а нема документовано и признато сродство са ?аношем Ху?ади?ем - Сиби?анин ?анком, чи?и ?е син Мати?а Корвин био ма?арски кра?. У Бечу ?е научио савршено да говори француски и немачки ?език.

Друга владавина кнеза Михаила Обренови?а

Кнез Михаило (уочи сусрета са Наполеоном III 1859.?) Аутор фотографи?е Андре-Адолфе-Еугени Дисдери.

Кнез Михаило на платну Стевана Тодорови?а.

Династи?а Обренови?а се поново вратила на власт у Срби?и после Светоандре?ске скупштине кра?ем 1858. године. То ?е била друга владавина кнеза Милоша. Кнез Михаило ?е дошао по други пут на престо после смрти свога оца, кнеза Милоша, 14/26. септембра 1860. године.

Указ кнеза Михаила Обренови?а и Попечите?ства унутраш?их дела у Београду о постав?е?у Петра О. Сави?а за извршите?а у срезу Kра?инском 1861.

За разлику од прве владавине, кнез Михаило се вратио као образован и зрео државник. За разлику од кнеза Александра, кнез Михаило ни?е дозволио да утица? Државног савета превлада. Ступивши на престо Срби?е по други пут у зрелом добу, кнез Михаило ?е покушао да влада сам, осла?а?у?и се искусне и утица?не политичаре из протеклог режима. Кнез ?е делио убе?е?е бивших чланова Државног савета да би народом требало да влада ?ака и образована влада. На почетку ?егове друге владавине учи?ене су знача?не промене у политици Срби?е. Због меша?а Порте у унутраш?а пита?е Срби?е и ?еног одби?а?а да призна Михаила за кнеза Срби?е упркос Закону о насле?ива?у, кнез Михаило ?е специ?алним законима укинуо ?Турски устав“. На Преображенско? скупштини 1861. усво?ен ?е Закон о Државном савету ко?им ?е одре?ено да су чланови Државног савета одговорни кнезу, а не порти. Усво?ен ?е Закон о Народно? скупштини ко?а ?е и да?е остала само саветодавно тело, затим закони о порезима и Закон о народно? во?сци, ко?им ?е уведена во?на служба за мушкарце од 20 до 50 година и ко?и су обучавани у сво?им местима. Законом о народно? во?сци Срби?а ?е могла да мобилише во?ску од око 90.000 во?ника, али ?е она ?ош увек била лоше обучена и опрем?ена. Законом о државно? управи из 1862. установ?ен ?е министарски савет као влада Срби?е. Кнез ?е поставио Или?у Гарашанина за председника министарског савета, и чврсто ?е контролисао чиновништво од ког ?е очекивао беспоговорну послушност. Апсолутизам кнеза Михаила се, осим у политици, испо?авао и у ?еговом односу према просветним и правосудним установама, као и према омладинском покрету ко?и ?е у то време попримио знача?не размере. Тако ?е 1864. наредио да се укине Друштво српске словесности. Током Михаилове друге владавине повучена ?е ?асна разлика изме?у бивших уставобраните?а, ко?и су сада називани конзервативцима, и либерала, углавном младих и образованих ?уди. Опозициони либерали су често подлегали репресивним полици?ским акци?ама и често су из иностранства нападали кнеза Михаила.

Кнез Михаило ?е развио сво? велики рад на по?у унутраш?е и спо?аш?е политике, с девизом: ?Закон ?е на?виша во?а у Срби?и“. Од самог почетка сво?е друге владавине, кнез Михаило ?е водио активну политику према Османском царству. Искористио ?е инцидент на Чукур чесми од 3. ?уна 1862. када ?е турски во?ник ранио српског дечака и пото?е турско бомбардова?е Београда да захтева потпуно турско повлаче?е. За време тих дога?а?а кнез Михаило ?е био на путова?у у Лозницу и припремао ?е рат са Турском за ослобо?е?е српских градова. У Београду ?е 23. ?ула 1862. на министарско? седници позвао све Србе да се одупру Турским претензи?ама. Тада ?е на сцену дошла мудра Михаилова спо?на политика. Прво ?е на енглески двор послао Филипа Христи?а, да се код Енглеза протесту?е због турских претензи?а и да се дипломатским путем избори независност Срби?е.

50 година Таковског устанка

Ве? 23. септембра 1862. кнез Михаило ?е ?авио народу да ?е успео добити да се Турци иселе из Срби?е, осим градова Београда, Шапца, Смедерева и Кладова, у ко?има ?е остати само турске во?не посаде, а да се градови Ужице и Соко поруше.

На празник Духови, 23. ма?а 1865, кнез Михаило ?е свим борцима из Милошевог устанка, ко?и су доживели прославу педесетогодиш?ице обнов?ене слободе, подарио споменицу ко?а ?е била саливена од првога топа кнеза Милоша и називала се Таковски крст. Централна прослава 50 година устанка била ?е на Топчидеру.

Са бугарским емигрантима у Букурешту 14. ?ануара 1867. зак?учио ?е Букурештански уговор о за?едничко? држави Срба и Бугара.

После Милошеве смрти, ?егов син Михаило ?е радо посе?ивао родни град. У непосредно? близини Шареног конака саградио ?е за оно доба велику и масивну зграду ко?а се по ?ему назва Михаилов конак.

Примопреда?а градова Срби?и

У ?есен 1866. године кнез Михаило ?е захтевао писмено да Порта повуче сво?е посаде ко?е држи у српским градовима. Велики турски везир Али паша ?е ?авио 19. фебруара 1867. да султан уступа Срби?и све градове у ко?има се налази турска посада, али да се у истим градовима поред српске разви?е и турска застава.

Кнез Михаило добио ?е писмо од султана да до?е и прими ферман, ко?им се препушта?у Срби?и поменути градови. Кнез ?е отишао бродом у Цариград 18. марта 1867. Прво ?е свратио код румунског кнеза у Букурешту, а затим продужио за Цариград. По доласку у Цариград га ?е дочекао ?амил бе?, поздравио га добродошлицом и одвео до султана. Дана 30. марта 1867. кнез Михаило ?е имао опрошта?ну ауди?енци?у код султана Абдул Азиза. При растанку султан ?е предао кнезу Михаилу сво?еручно ферман, ко?им му ?е поверио градове у Срби?и.

Кнез Михаило вратио се 4. априла исте године у Београд где га ?е поздравио одушев?ени народ. Са ?им ?е дошао и Али Риза паша, заповедник београдског града, ко?и га ?е пратио у Цариград. Увече су Београ?ани у част кнеза Михаила приредили бак?аду какву Београд ни?е дотад видео.

Михаило Обренови?

Дана 6. априла 1867. на Калемегдану ?е прочитан султански ферман од 29. марта и Али Риза паша, послед?и београдски мухафис, предао ?е кнезу Михаилу к?учеве Београда, а затим се на београдским твр?авама истакла српска и турска застава. Затим ?е кнез на ко?у свечано ушао у град, а за ?им и ?една стре?ачка чета ко?а ?е сменила турске страже. Исте вечери кнез Михаило ?е у згради Београдске општине организовао велики бал. За потребе овог бала Анка Константинови? ?е наручила у Бечу камели?е и ?има ?е закитила све даме на балу. После преузима?а Београда, наредних дана су преузети и остали градови. Тако ?е 10. априла пешади?ски капетан Лазар Цуки? примио Шабац, 12. априла пешади?ски ма?ор ?убомир Узун-Миркови? Смедерево и 14. априла арти?ери?ски капетан Милутин ?ованови? Кладово. Турска застава на Београдско? твр?ави и годиш?и порез ко?и ?е Срби?а пла?ала Османском царству били су ?едини знаци да ?е Срби?а номинално поданик Османског царства.

У спо?но? политици, кнез Михаило ?е зак?учио уговоре са Грчком, Црном Гором и Румуни?ом за за?едничку акци?у на Балкану. Кнез Михаило ?е први схватио задатак Срби?е, означивши ?е ?угословенским Пи?емонтом. Против Михаиловог апсолутизма на?више се борила српска омладина кроз организаци?у У?еди?ене омладине српске, ко?а ?е организована у Новом Саду. Исто ово удруже?е ?е покренуло часопис ?Велика Србади?а“.

Кнез Михаило ?е владао осам година као просве?ени апсолутиста, унапредивши Срби?у, уз промену само три владе, ко?е су предводили Филип Христи?, Никола Христи? и Или?а Гарашанин (шест година, 1861—1867).

Године 1868. иницирао ?е оснива?е Народног позоришта у Београду. Годину дана након ?егове погиби?е у Срби?и ?е пуштен у оптица?у 1869. године бакарни новац са ?еговим ликом ко?и представ?а први српски новац после сред?овековних кованица.

Окумио се са породицом црногорског кнеза Николе I Петрови?а тако што ?е био кум на крште?у ?еговог првог детета, кнеги?е Зорке 1864. године, заступао га ?е државни саветник ?ор?е ?оша Милованови?.

Наводи о усва?а?у Петра Кара?ор?еви?а

Петар Кара?ор?еви? (лево) ?е по наводима немачких и аустри?ских меди?а требао бити усво?ен од стране кнеза Михаила током 1864. године. Руси?а се по то? вести противила усва?а?у Петра, и предлагала ?е усва?а?е кнеза Црне Горе Николе I Петрови?а ?егоша (десно)

У аустри?ским и немачким новинама се 1864. по?авио податак да, због тога што после вишегодиш?ег брака са кнеги?ом ?ули?ом нема наследника, кнез Михаило жели да усво?и Петра Кара?ор?еви?а, у то време двадесетогодиш?ег сина кнеза Александра Кара?ор?еви?а, и да га постави за престолонаследника. Ме?у првим об?авама те намере ?е била вест из Tagespost-а од 24. (12) ?уна 1864, у ко?о? ?е наведено да ?е Михаило 20. (8) ?уна изразио намеру да изведе то усва?а?е. По то? вести, осим Руси?е ни?една велика европска сила ни?е имала ништа против тога, али да би уз посредова?е Пруси?е то против?е?е могло да се премости.

Четири дана касни?е ?е Linzer Abendbote (нем. Вечер?и курир Линца) пренео сличну вест из Келнских новина, уз наводе да, поред тога што би кнез Михаило решио пита?е насле?а, тиме би била и решена завада изме?у Обренови?а и Кара?ор?еви?а, и тиме би се практично спо?или. Према тим вестима, Руси?а ?е била ?едина европска велика сила ко?а се противила усва?а?у Петра Кара?ор?еви?а, и уместо тога ?е предлагала да Михаило усво?и тада 23-годиш?ег кнеза Црне Горе Николу I Петрови?а ?егоша. Петар Кара?ор?еви? ?е у то време поха?ао Сен Сир у Паризу.

Нешто касни?е ?е 6. ?ула (24. ?уна) 1864. године Die Presse об?авила вест из Беча да ?е кнез Михаило пре пар дана послао Димитри?а Црнобарца, ко?и ?е изме?у осталих послова ?едно време био министар правде код кнеза Александра Кара?ор?еви?а, у дипломатску миси?у у Париз на састанак са царом Наполеоном III. Према тим новинама, главни задатак Црнобарца ?е био да обезбеди Наполеонову подршку у случа?у немира у Босни, а друга ?е била да сазна миш?е?е Француске о усва?а?у Петра Кара?ор?еви?а, и да види какве су могу?ности за спа?а?е Обренови?а и Кара?ор?еви?а. У Gemeinde-Zeitung-у ?е 19. (7) ?ула 1684. ?ав?ено да су све велике силе осим Француске сложиле да се усва?а?е обави. Цар Наполеон III ?е навео да то пита?е треба да се уз друга европска пита?а реши на неком конгресу.

До овог усва?а?а напослетку ни?е дошло, а кнез Михаило ?е на кра?у усво?ио Милана Обренови?а, сина свог брата од стрица Милоша.

Убиство кнеза Михаила Обренови?а на Кошут?аку

Главни чланак: Атентат на кнеза Михаила Обренови?а

Телеграфска депеша Начелству к?учком у Kладову о убиству кнеза Михаила Обренови?а.

Док ?е кнез Михаило Обренови? заводио апсолутизам у зем?и, против ?ега ?е склоп?ена завера са ци?ем да се он уби?е. Главни организатори и извршиоци завере су били бра?а Радованови?и, ко?и су се светили због роби?е свога брата ?убомира Радованови?а. Коста Радованови?, главни извршилац убиства ?е био иму?ан и угледан трговац. ?егов брат Павле Радованови? ?е био с ?им за време атентата, а тре?и од бра?е ?е био ?ор?е Радованови?. Непосредни помагачи у убиству су били Лазар Мари?, бивши председник београдског окружног суда и Стано?е Роги?, бивши трговац.

У среду, 29. ма?а 1868. око 5 часова поподне кнез Михаило ?е кренуо кочи?ама да се превезе до Кошут?ака. Са ?им ?е ишао ?егов а?утант Светозар Гарашанин, син Или?е Гарашанина, а у кочи?ама су до кнеза седеле Томани?а Обренови?, ?егова стрина, Анка Константинови?, ?егова сестра од стрица и Катарина, Анкина ?ерка са ко?ом ?е кнез желео да се ожени.

У парку на Кошут?аку по?авили су се Павле и Коста Радованови? у свечаним црним оделима, цилиндрима на главама и упереним пишто?има у правцу кнежеве кочи?е. Први ?е пред кочи?у излетео Коста. ?ега ?е кнез Михаило Обренови? препознао због спора око ?еговог брата ?убомира. Послед?е речи кнеза ко?е ?е сам признао Коста на су?е?у су биле: ?Дакле, истина ?е“. Кнез их ?е говорио на француском ?езику ?ер су даме до ?ега знале француски.

Катарина ?е покушала да се наслони на кнеза и да не да Радованови?у да пуца. На су?е?у ?е Коста из?авио да ни?е желео убити никог другог ве? само кнеза. Лаке? ко?и ?е возио кочи?у ?е прекли?ао бра?у да не чине лудост. Први ?е почео пуцати Коста, придружио му се Павле. Кнез Михаило ?е уби?ен са три хица, а тако?е ?е страдала и Анка Константинови? ко?а ?е сво?им телом покушала да заштити кнеза за време пуц?аве, док ?е Светозар Гарашанин ра?ен пао са ко?а и онесвестио се. Катарина ?е лакше ра?ена и дозивала ?е помо? на француском и придржавала мртвог кнеза. Бра?а су почела да беже низ Кошут?ак према Топчидеру где су их чекали остали завереници.

Ту их ?е спазила и ?една во?на патрола и ухапсила их. Неки су били и ра?ени приликом бекства.

Постхумно

Избор кнеза и два намесништва

Насловна страна службених Српских новина дан након атентата, 30. ма?а 1868. године

Слика Милана Обренови?а око 1870. године.

Пошто син кнеза Михаила Велимир ни?е могао да наследи престо ?ер ?е био ванбрачан, по важе?ем Уставу Срби?е се за избор кнеза морала сазвати Велика народна скупштина, ?ер Михаило ни?е имао брачне синове, а ни?е ни одредио наследника. Од мушких брачних чланова Обренови?а ко?и потичу од кнеза Милоша ни?е преостао нико, ?егов мла?и брат ?ован ?е имао две ?ерке, па ?е ?едини преостао само кнежев усво?ени син Милан, ко?и се у тренутку атентата имао 14 година, и ко?и се налазио у Паризу где ?е поха?ао школу. Милан ?е био унук ?еврема Обренови?а и ?едини син ?евремовог сина Милоша, а кнез Михаило га ?е усво?ио нешто након што ?е Француска била против тога да ван неког европског конгреса дозволи усво?а?е Петра Кара?ор?еви?а. Упркос томе, Велика народна скупштина законски ни?е морала да ?ега одабере за новог кнеза.

Док се не реши пита?е избора кнеза, Срби?ом ?е управ?ало привремено намесништво ко?е су чинили председник државног савета ?ован Маринови?, министар правде Ра?ко Леш?анин и председник касациононог суда ?ор?е Петрови?. Они су одмах сутрадан на насловно? страни службених новина об?авили вест о атентату на кнеза, и започели су поступак за избор Велике народне скупштине ко?а би одабрала кнеза. Поред тога ?е организовано и започето су?е?е бра?и Радованови? и ?иховим помагачима. И пре избора кнеза се у званичним новинама Кнежевине Срби?е позивало да Милан треба да буде нови кнез, а као додатну подршку том избору Миливо?е Петрови? Блазнавац ?е сазвао ?едан део во?ске ко?и би га подржао. Блазнавац ?е по неким тадаш?им гласинама потенци?ално био брат по оцу кнезу Михаилу, односно ?едан од 8 или 9 ванбрачне деце кнеза Милоша. Скупштина ?е званично одабрала Милана Обренови?а као новог кнеза, а по ?ега у Париз ?е пошао ?ован Ристи?. Пошто ?е Милан имао непуних 14 година, државом ?е до ?еговог пунолетства управ?ало намесништво ко?е су чинили ?ован Ристи?, ?ован Белимаркови? и Миливо?е Петрови? Блазнавац.

Судски процес у Срби?и

Бра?а Радованови? и ?ихови помагачи су убрзо после атентата ухапшени, и организовано им ?е су?е?е. На ?ему су из?авили да им ?е бивши кнез Срби?е Александар Кара?ор?еви? дао новац за изврше?е атентата, а да су им помогли и Ненадови?и, ко?и су били у родбинским везама и са кнезом Александром, пошто му ?е супруга Персида одатле, а и ?едан од Радованови?а ?е био удат за Ненадови?ку. Суд ?е зак?учио да ?е завера за ци? имала да доведе Петра Кара?ор?еви?а на чело Срби?е као новог кнеза. Атентатори су осу?ени на смрт, а кнез Александар, ко?и ?е имао 62 године и од Светоандре?ске скупштине живео као приватни гра?анин у Пешти и Темишвару, био ?е осу?ен у одсуству на 20 година затвора.

Приликом изврше?а смртне казне над атентаторима ?е дошло до несре?ног случа?а: командант стре?ачког вода Васили?е Ми?атови? ?е сто?ао преблизу осу?еника, па га ?е ?едан рикошет од храстовог коца за ко?и ?е ?едан осу?еник био везан погодио, услед чега ?е и он преминуо. Док српске новине нису покриле ова? дога?а?, он се ?авио у неколико аустри?ских новина.

Због повер?ивих докумената о апсолутистичком режиму кнеза Михаила и пресуде на смрт ?убе Радованови?а, влада ?е сакрила документа са саслуша?а и узроке атентата. ?авности ?е само речено да су страни пла?еници убили кнеза Михаила и да су каж?ени смр?у. Национална жалост ?е тра?ала три дана.

Судски процес против Александра Кара?ор?еви?а у Аустроугарско?

Кнез Александар Кара?ор?еви? у старости. Док ?е у Срби?и осу?ен на 20 година због атентата на кнеза Михаила, у Пешти ?е проглашен невиним због недостатка доказа.

Кнез Александар Кара?ор?еви? ?е 8. августа (27. ?ула) 1868. био ухапшен у Пешти, и тамо му ?е организовано су?е?е за?едно са сарадницима Павлом Трифкови?ем и Филипом Станкови?ем. Тужилаштво ?е тражило смртну казну за кнеза Александра, уз об?аш?е?е да ?е организовао атентат, за Трифкови?а се тражило 15 година тешког рада, а за Станкови?а 20 година тешког рада. После дугог судског процеса, суд у Пешти ?е 6. октобра (24. септембра) 1870. сву тро?ицу прогласио невиним услед недостатка доказа, и у складу са тим су пуштени на слободу.

Непосредна породица

?егова жена кнеги?а ?ули?а се преудала, и живела ?е нешто преко 50 година после ?егове смрти. Ни са другим супругом ни?е имала деце. Ро?ена сестра Петри?а ?е преминула 6. фебруара (25. ?ануара) 1871. у Напу?у, а две сестре од стрица ?ована, Анастаси?а и Ермила, живеле су по Аустроугарско? и биле су послед?и директни потомци династи?е Обренови?. Ермила ?е преминула 1916, а Анастаси?а 28. фебруара 1933. у Грацу са око 95 година. Анастаси?а ?е са Теодором Алекси?ем фон Ма?ном имала 3 ?ерке.

Ванбрачни син Велимир ?е тако?е доведен у Београд, и он ?е после поравна?а са сво?им теткама, односно Михаиловим сестрама, наследио Михаилово има?е Него?е у Румуни?и и румунске руралне обвезнице у вредности од 30.000 дуката. У години очевог атентата ?е вра?ен из иностранства у Срби?у, а пошто ?е био малолетан била су му одре?ена три стараоца: митрополит Михаило, председник Касационог суда и члан привременог намесништва ?ор?е Петрови? и председник Велике народне скупштине Живко Карабиберови?. Тим избором старате?а ?е Намесништво Велимиру показало велики знача? и паж?у, а службено ?е називан и питомцем кнеза Михаила. Велимир ?е са доктором Пацеком обишао насле?ено има?е у Румуни?и, а старате?и су одредили да га упишу у по?опривредну академи?у у Хохенха?му како би се оспособио за управ?а?е има?ем. Он ?е доста матери?ално помагао Срби?у, а након што ?е преминуо 1898, држави Срби?и ?е припала ?егова имовина, и по ?егово? же?и ?е основана задужбина Велимирани?ум.

Обележава?а у Михаилову част

Место погиби?е кнеза Миха?ла у Кошут?аку налази се недалеко од Ха?дучке чесме. На пропланку на ко?ем ?е 29. ма?а 1868. године уби?ен, налази се подзидана зараван са ниским каменим стубовима изме?у ко?их ?е разапет масивни украсни ланац. Место уоквиру?е ограда од кованог гвож?а. ?егов гроб се налази у Саборно? цркви у Београду.

Споменик кнезу Михаилу

Нешто након ?егове смрти ?е главна улица у престоници Београду названа по ?ему. Српски народ подигао ?е у средини престонице споменик кнезу Михаилу на коме су с две стране забележена имена градова: Београд, Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице и Соко, градова ко?е ?е кнез Михаило добио за Срби?у. На заче?у споменика ?е уклесан српски грб, а са заче?а ?е написано:

"Кнезу Михаилу М. Обренови?у III Благодарна Срби?а".

После нешто више од 16 година после смрти кнеза Михаила, кра? Милан Обренови? ?е на сво? 30. ро?ендан 22. (10) августа 1884. донео об?аву да се први пешади?ски бата?он и активни пешади?ски пук назове пук кнеза Милоша, други пук ?е добио назив II-ги активни пешади?ски пук К?аза Миха?ла, а пети пук ?е кра? Милан назвао по себи. Тако?е, од дана об?аве ?е на траци првог бата?она био приказам монограм кнеза Милоша, а на траци другог бата?она монограм кнеза Михаила.

Поводом 200 година од ро?е?а кнеза Михаила одржан ?е научни скуп 2023. године.

Тако?е ?е сним?ен и филм Што се боре мисли мо?е у режи?и Милорада Милинкови?а, чи?а преми?ера ?е одржана 15. септембра 2023. у Крагу?евцу, на дан ро?ендана кнеза Михаила.

Титуле и призна?а

• 16. септембар 1823-8. ?ул 1839: ?егово Светло Височанство кнез Михаило Обренови?
• 8. ?ул 1839-25. август 1842: ?егово Светло Височанство Михаило Обренови? од Срби?е
• 25. август 1842-13. децембар 1858: ?егово Височанство Михаило Обренови?, кнез Срби?е
  • • 26. септембар 1860-10. ?ун. 1868: ?егово Светло Височанство Михаило Обренови? од Срби?е, друга владавина

Одликова?а

• Орден свете Ане (Руско царство)
• Орден белог орла (Руско царство)
• Орден Светог Александра Невског (Руско царство)
• Орден Спасите?а (Кра?евина Грчка)
• Орден Османли?е (Отоманско царство)
• Орден славе (Отоманско царство)
• Орден Леополда (Аустри?ско царство)
• Орден светих Маврики?а и Лазара (Кра?евина Итали?а)
• Орден к?аза Данила I (К?ажевина Црна Гора)

Породично стабло

Преци Михаило Обренови?
4. Теодор Михаилови? 2. Милош Обренови? 5. Баба Виш?а 1. Михаило Обренови? 6. Радосав Вукоманови? 3. ?убица Обренови? 7. Мари?а Вукоманови?

Породица

Супружник

име	слика	датум ро?е?а	датум смрти
?ули?а Ху?ади		26. август 1831.	19. фебруар 1919.

Син из ванбрачне везе са Мари?ом Бергхаус

име	слика	датум ро?е?а	датум смрти
Велимир Михаило Теодорови?		8. ма? 1849.	31. ?ануар 1898.

Заним?ивости

• Био ?е кум Зорки Кара?ор?еви?, ?ерци кра?а Николе и жени Петра I Кара?ор?еви?а.
• Антисрпска пропаганда у Црно? Гори ?е за потребе расрб?ава?а Црногораца у ?авност пласирала наводне одломке писама кнеги?е Даринке Обренови? (ко?а ?е наводно живела у време владавине кнеза Михаила) Милану Пиро?анцу у ко?има она говори о томе да треба у Београду васпитати Црногорце као ?а?ичаре, да би при повратку у Црну Гору били спремни заклати и ро?ену ма?ку. Наводни одломци ?ених писама су заправо текст Или?е Гарашанина Милану Пиро?анцу, а део ко?и говори о ?а?ичарима и кла?у сопствених ма?ки се у "цитирано?" к?изи не налази као ни помен Даринке Обренови?. О ?ено? вези са кнезом Михаилом се зна толико да га ?е веома уважавала. Даринка Петрови? ?е могу?а особа ко?у представ?а?у као Даринку Обренови? ?ер ?е она и к?еги?а, истога имена, живи у то време, била ?е блиска са к?азом Николом па протерана, када су погоршани односи изме?у ?их.
• Осим песме ?Што се боре мисли мо?е” сачуване су ?ош две ?егове песме: ?Светски путник” и ?Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском”, обе из 1844. године.
• ?егова жена ?ули?а Ху?ади ?е живела 51 годину после ?егове смрти, а владавину династи?е Обренови? ?е надживела за око 16 година.
• По наводима аустри?ских и немачких новина из 1864. године, пошто кнез Михаило после вишегодиш?ег брака са кнеги?ом ?ули?ом ни?е имао деце, планирао ?е да усво?и Петра Кара?ор?еви?а и да га постави за престолонаследника. Петар ?е тада имао 20 година и живео у Паризу. По писа?у новина, тиме би решио и пита?е наследства, и заваду изме?у Обренови?а и Кара?ор?еви?а. До тог усва?а?а на кра?у ни?е дошло пошто се Француска противила усва?а?у без неког европског конгреса, а кнез Михаило ?е усво?ио Милана Обренови?а, сина свог брата од стрица Милоша.
• ?егов дугогодиш?и министар одбране, а касни?е и гра?евине, Иполит Монден, био ?е Француз.

Галери?а

• 
  Седло кнеза Михаила Обренови?а
• 
  Након ?авно прочитаног султановог фермана, 18. априла 1867. године, послед?и београдски мухафиз, Али Риза-паша симболично кнезу Михаилу преда?е к?учеве градова на Калемегдану. Илустраци?а Адама Стефанови?а.
• 
  Кнез Михаило Обренови? 1859-60. У?е на платну 125,5 х 169 cm ?охана Беса, Музе? града Београда.
• 
  Урош Кнежеви? - кнеги?а ?ули?а Обренови?, око 1885.
• 
  Печат Кнеза Михаила.
• 
  Кнез Михаило на платну Стевана Тодорови?а.
• 
  Окрвав?ена кнежева оде?а и луксузна четвороцевна спреднепуне?а ?биберница" калибра 9mm за ко?у се данас сум?а да ?е припадала ?едном од тро?ице атентатора на кнеза Михаила. Истори?ски музе? Срби?е.
• 
  Уметничка илустраци?а атентата на кнеза Михаила у Кошут?аку 1868.
• 
  Споменик на Калемегдану.
• 
  Споменик кнезу Михаилу, Софи?а
• 
  Кнез Михаило Обренови?, дело Анастаса Сто?анови?а, фото-папир, картон, позитив, сме?, 24,2×18,5 цм, Београд, око 1865.
• 
  К?аз српски Михаило III Обренови?, живописао В. Бекови?, фотографи?а ?ура (?), фото-папир, картон, фотографи?а, штампа, 28×22 цм, 1871.

Види ?ош

• Повлаче?е турског гарнизона из Београда 1867.

Литература

• Александар Маруши? и Ана Болови? (2013—2019). Обренови?и у музе?ским и другим збиркама Срби?е и Европе (I-V том). Музе? рудничко-таковског кра?а. Архивирано из оригинала 27. 09. 2019. г. Приступ?ено 27. 09. 2019. 
• Бери?, Душан (2000). Српско пита?е и политика Аустругарске и Руси?е 1848 - 1878. Београд: Гутенбергова галакси?а. стр. 636. ISBN 978-86-7058-143-2. 
• Blavatsky, Helena P. (2013). Nightmare Tales. CreateSpace Independent Publishing Platform. стр. 108. ISBN 978-14-9445-875-1. 
• Др Милутин Д. Неши?, Кнез Михаило, Београд, 1920.
• ?ор?еви?, Живота (1984). Српска народна во?ска: студи?а о уре?е?у народне во?ске Срби?е: 1861-1864 (1. изд.). Београд: Народна к?ига. стр. 273. 
• ?уканови?, Или?а (2020). Убиство кнеза Михаила: Топчидерска катастрофа, К?. 1. Ниш: Тали?а издаваштво. стр. 351. ISBN 978-86-81800-13-3. 
• ?уканови?, Или?а (2020). Убиство кнеза Михаила: Неколико првака либералних и завера, К?. 2. Ниш: Тали?а издаваштво. стр. 482. ISBN 978-86-81800-13-3. 
• ?агоди?, Милош (2004). Насе?ава?е Кнежевине Срби?е (1861-1880). Београд: Истори?ски институт. стр. 204. ISBN 86-7743-046-6. 
• ?анкови?, Драгослав (1997). Ра?а?е парламентарне демократи?е: политичке странке у Срби?е XIX века. Београд: Марго-арт и Правни факултет. стр. 454. ISBN 86-80763-42-X. 
• ?аванови?, Небо?ша (2025). Двор кнеза Михаила Обренови?а 1860 - 1868. Београд: Лагуна. стр. 376. ISBN 978-86-521-5507-1. 
• ?ованови?, Слободан (2005). Друга влада Милоша и Михаила, том VI. Београд: Просвета [Фототипско изда?е штампари?е ИКП "Геце Кона" од 1932. до 1935.] стр. 527. ISBN 978-86-07-01630-3. 
• ?ованови?, Слободан (2005). Уставобраните?и и ?ихова влада (1838-1858), том V. Београд: Просвета [Фототипско изда?е штампари?е ИКП "Геце Кона" од 1932. до 1935.] стр. 480. ISBN 978-86-07-01630-3. 
• Кривоше?ев, Владимир. (1998) Од ког ?е топа изливен Таковски крст из 1865. – прилог изучава?у арти?ери?е у Другом српском устанку, Зборник Истори?ског музе?а Срби?е, бр. 29/30, Београд, Истори?ски музе? Срби?е. 
• Леовац, Данко; Ра?и?, Сузана (2018). Истори?а српског народа у 19. и почетком 20. века. Београд: Завод за у?бенике. стр. 412. ISBN 978-86-519-1921-6. 
• Леовац, Данко (2023). Кнез Михаило Обренови? (1823-1868). Београд: Хук. стр. 751. ISBN 978-86-82232-12-4. 
• Леовац, Данко (2015). Срби?а и Руси?а за време друге владавине кнеза Михаила (1860 - 1868). Београд: Службени гласник. стр. 338. ISBN 978-86-519-1921-6. 
• ?уши?, Радош (2004). Кнежевина Срби?а (1830-1839). Београд: Завод за у?бенике. стр. 543. ISBN 978-86-17-19819-8. 
• ?уши?, Радош (2004). К?ига о начертани?у. Београд: Белетра. стр. 240. ISBN 978-86-7469-096-3. 
• ?уши?, Радош (1995). Прво намесништво 1839-1840. Београд: Просвета. стр. 179. ISBN 978-86-0700-869-8. 
• ?уши?, Радош (2022). Српска државност 19. века. Нови Сад: Промете?. стр. 504. ISBN 978-86-515-2040-5. 
• Мили?еви?, Милан ?. (2023). Кнез Михаило у успоменама некадаш?ег свог секретара. Ниш: Тали?а издаваштво. стр. 164. ISBN 978-86-6140-061-2. 
• Мирослав Тимоти?еви?, Мит о херо?у спасите?у и подиза?е споменика кнезу Михаилу М. Обренови?у III, Насле?е IV (2002). стр. 45.–78.
• Павлови?, Драго?уб (2009). Срби?а и српски покрет у ?ужно? Угарско? 1848. и 1849. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 175. ISBN 978-86-379-1075-6. 
• Попови?, Драго?уб М. (2003). Прапочетак српског парламентаризма: клице и преура?ен плод. Београд: Правни факултет. стр. 124. ISBN 86-80763-28-4. 
• Попов, Чедомир (2022). Велика Срби?а - мит или стварност. Београд: Catena Mundi. стр. 215. ISBN 978-86-6343-170-6. 
• Проданови?, ?аша (2021). Истори?а политичких странака и стру?а у Срби?и. Београд: ПортаЛибрис. стр. 428. ISBN 978-86-7818-591-5. 
• Проданови?, ?аша (2021). Уставни развитак и уставне борбе у Срби?и. Београд: ПортаЛибрис. стр. 536. ISBN 978-86-7818-575-5. 
• Ристи?, ?ован (2022). Бомбарда?е Београда. Београд: ПортаЛибрис. стр. 120. ISBN 978-86-7818-712-4. 
• Ристи?, ?ован (2025). После бомбарда?а Београда. Београд: ПортаЛибрис. стр. 236. ISBN 978-86-7818-994-4. 
• Ристи?, ?ован (2025). Из времена кнеза Михаила. Београд: ПортаЛибрис. стр. 172. ISBN 978-86-7818-993-7. 
• Ристи?, ?ован (2021). Спо?аш?и одноша?и Срби?е, К?. 2. Ниш: Тали?а издаваштво. стр. 431. ISBN 978-86-81800-91-1. 
• Сави?, Александар М. (2025). Изме?у у?еди?ене Европе и усам?ене Руси?е: Кнежевина Срби?а и Османско царство (1839-1858). Београд: Архипелаг. стр. 560. ISBN 978-86-523-0446-2. 
• Сто?анчеви?, Владимир (2008). Кнежевина Срби?а средином XIX века. Београд: Центар за политичке студи?е. стр. 190. ISBN 978-86-7419-164-4. 
• Стра?акови?, Драгослав (1932). Влада уставобраните?а 1842-1853: унутраш?а и спо?аш?а политика. Београд: За Народну штампари?у М. Дробац. стр. 328. 
• Стра?акови?, Драгослав (1936). Вучи?ева буна 1842 г. Београд: Српска кра?евска академи?а и Изда?е Задужбине д-ра ?ована ?ованови?а. стр. 136. 
• Стра?акови?, Драгослав (1940). Михаило и ?ули?а. Београд: Геца Кон А. Д. стр. 238. 
• Терзи?, Славенко (2021). На капи?ама Константинопо?а: Руси?а и балканско пита?е у 19. веку. Београд: Истори?ски институт; Нови Сад: Православна реч. стр. 742. ISBN 978-86-81648-13-1. 
• ?иркови?, Симо Ц. (2011). К?аз Михаило Обренови? - Живот и владавина. Београд: Дерета. стр. 265. ISBN 978-86-7346-814-3. 
• Херман, Вендел (2004). Бизмарк и Срби?а током 1866. године. Нови Сад: Архив Во?водине и Издавачка ку?а Промете?. стр. 163. ISBN 978-86-515-2188-4. 
• Христи?, Коста Н. (2021). Записи старог Београ?анина (2. доп. изда?е. Београд: ПортаЛибрис. стр. 564. ISBN 978-86-7818-586-1. 
• Цетнарович, Анто?и; Приредио: Бу?ак, Петар (2017). Та?на дипломати?а Адама ?ежи?а Чарториског на Балкану: Отел Ламбер и српска криза 1840-1844. Београд: Славистичко друштво Срби?е. стр. 351. ISBN 978-86-7391-037-6. 

Спо?аш?е везе

• Кнез Михаило (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
• Зашто су убили к?аза (Политикин забавник бр. 3065, Душко Лопанди?, 2010)
• Кнеза Михаила сви желели мртвог (Вечер?е новости, Борис Субаши?, 7. ?ун 2015)
• Чи?а ?е ?биберница (Политика, 2. октобар 2011)
• Загонетна ?биберница” (?Политика”, 10. фебруар 2019)
• Кнез без капе (Политика, Бранко Богданови?, 11. децембар 2019)
• Фе?тон: Кнез Михаило - чувар балканске капи?е (Вечер?е новости , Иван Ловри?, 2. октобар 2011)
• Како ?е трговала Кнежевина Срби?а (Политика, Б. Ломови?, 10. септембар 2008)
• Потвр?ено да су на Тргу републике откопани остаци Стамбол-капи?е (Политика, 25. октобар 2018)
• Истори?ска читанка: Оцена владавине кнеза Михаила Обренови?а
• Живот кнеза Михаила Обренови?а III
• ?Крваво вече у Кошут?аку“ Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (2. ма? 2018), Влада Арси?, Пресс магазин, 11. новембар 2007.
• Дан ко?и ?е Обренови?е увио у црно (?Прес“, 29. ма? 2011) Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (30. ма? 2011)
• Кнез Михаило - чувар балканске капи?е (?Вечер?е новости“, фе?тон, октобар 2011) Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (5. октобар 2011)
• Истори?ска читанка: Што су се бориле мисли кнеза Михаила Обренови?а?
• Мирослав Тимоти?еви?: ?убиле? као колективна репрезентаци?а - прослава 50-годиш?ице таковског устанка у Топчидеру 1865. године, Насле?е, бро? 9, 2008. године
• Су?е?е Михаиловим убицама
• Кнез Михаило и Шапчани
• Срби?а и Руси?а за време друге владавине кнеза Михаила (1860-1868), докторска дисертаци?а (2014)
• Tрибина ?Убиство кнеза Михаила Обренови?а – атентат ко?и ?е променио судбину Срби?е“
• Трибина ?Кнез Михаило Обренови? – трагични заточеник српске државотворне мисли“