福建永安:“竹海桃花”成山村“聚宝盆”
Морис Есхер | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Пуно име | Морис Корнелис Есхер |
Датум ро?е?а | 17. ?ун 1898. |
Место ро?е?а | Леуварден, Холанди?а |
Датум смрти | 27. март 1972.73 год.) ?( |
Место смрти | Хилверсум, |
Морис Корнелис Есхер, поми?е се и као Мориц, Мауриц (хол. Maurits Cornelis Escher; Леуварден, 17. ?ун 1898 — Хилверсум, 27. март 1972) био ?е холандски уметник и графичар, посебно познат по сво?им представама парадоксалних и немогу?их призора.[1]
?егове приказе парадоксалних и немогу?их призора, искористио ?е Даглас Хофштатер за приказива?е сво?е филозофи?е у к?изи ?Гедел, Есхер, Бах - вечна златна плетеница“.
Рани живот
[уреди | уреди извор]
Морис Корнелис[а] Есхер ?е ро?ен 17. ?уна 1898. у Леувардену, Фризи?а, Холанди?а, у ку?и ко?а данас чини део Музе?а керамике Принцесехоф. Он ?е био на?мла?и син гра?евинског инже?ера Георга Арнолда Есхера и ?егове друге жене Саре Гле?хман. Године 1903, породица се преселила у Арнем, где ?е поха?ао основну и сред?у школу до 1918. године.[2][3] ?еговим при?ате?има и породици познат као ?Маук”, био ?е болеш?иво дете и смештен ?е у специ?алну школу са седам година; пао ?е у другом разреду.[4] Иако ?е бри?ирао у црта?у, ?егове оцене су углавном биле лоше. Поха?ао ?е часове столари?е и часове клавира до сво?е тринаесте године.[2][3]
Године 1918, отишао ?е на Техничку школу у Делфту.[2][3] Од 1919. до 1922. Есхер ?е поха?ао Харлемску школу за архитектуру и декоративну уметност, уче?и црта?е и уметност израде дрвореза.[2] Кратко ?е студирао архитектуру, али ?е пао на низу предмета (делимично због упорне инфекци?е коже) и пребацио се на декоративну уметност,[4] студира?у?и код графичара Сам?уела ?есуруна де Меските.[5]
Студи?ска путова?а
[уреди | уреди извор]
Године 1922, важне године ?еговог живота, Есхер ?е путовао кроз Итали?у, посе?у?у?и Фиренцу, Сан ?ими?ано, Волтеру, Си?ену и Равело. Исте године ?е путовао по Шпани?и, посетио Мадрид, Толедо и Гранаду.[2] Био ?е импресиониран итали?анском природом и, у Гранади, маварском архитектуром Алхамбре из четрнаестог века. Замршени декоративни диза?ни Алхамбре, засновани на геометри?ским симетри?ама са испреплетеним понав?а?у?им шарама у обо?еним плочицама или изва?аним у зидовима и плафонима, покренули су ?егово интересова?е за математику теселаци?е и снажно утицали на ?егов рад.[7][8]

Есхер се вратио у Итали?у и живео у Риму од 1923. до 1935. Док ?е био у Итали?и, Есхер ?е упознао ?ету Умикер – Шва?царки?у, ко?у ?е Итали?а привукла као и ?ега, и ко?ом се оженио 1924. Пар се настанио у Риму где ?е ро?ен ?ихов први син ?ор?о (?ор?) Арналдо Есхер, назван по свом деди. Есхер и ?ета су касни?е добили ?ош два сина – Артура и ?ана.[2][3]
Он ?е често путовао, посе?у?у?и (изме?у осталог) Витербо 1926. године, Абруцу 1927. и 1929. године, Корзику 1928. и 1933. године, Калабри?у 1930. године, обалу Амалфи?е 1931. и 1934. године, и Гаргано и Сицили?у 1932 и 1935. Пе?зажи ових места заузима?у истакнуто место у ?еговим уметничким делима. У ма?у и ?уну 1936, Есхер се вратио у Шпани?у, поново посе?у?у?и Алхамбру и проводе?и дане праве?и дета?не цртеже ?ених мозаичких шара. Ту ?е постао фасциниран, до тачке опсеси?е, теселаци?ом, об?аш?ава?у?и:[5]
Оста?е изузетно упи?а?у?а активност, права мани?а од ко?е сам постао зависник и од ко?е се понекад тешко отргнем.[9]
Скице ко?е ?е направио у Алхамбри чиниле су главни извор за ?егов рад од тог времена.[9] Тако?е ?е проучавао архитектуру Меските, маварске ?ами?е у Кордоби. Испоставило се да ?е ово било послед?е од ?егових дугих студи?ских путова?а; после 1937. ?егова уметничка дела су настала у ?еговом ате?еу, а не на терену. ?егова уметност се сходно томе нагло променила од углавном посматрачке, са ?аким нагласком на реалистичним дета?има ствари ко?е се виде у природи и архитектури, до производа ?егове геометри?ске анализе и ?егове визуелне маште. Ипак, ве? и ?егов рани рад показу?е интересова?е за природу простора, необичност, перспективу и вишеструке тачке гледишта.[5][9]
Касни?и живот
[уреди | уреди извор]Године 1935, политичка клима у Итали?и под Мусолини?ем постала ?е неприхват?ива за Есхера. Ни?е био заинтересован за политику, ?ер ?е сматрао да ?е немогу?е да се ук?учи у било какве идеале осим изражава?а сопствених концепата кроз сво? посебан меди?, али ?е био несклон фанатизму и лицемер?у. Када ?е ?егов на?стари?и син, ?ор?, са девет година био приморан да носи униформу Балила у школи, породица ?е напустила Итали?у и преселила се у Шато доекс, у Шва?царско?, где су остали две године.[10]
Холандска пошта ?е изна?мила Есхера да диза?нира полупоштанску марку за ?Ваздушни фонд“ (холандски: Het Nationaal Luchtvaartfonds) 1935. године, а поново 1949. диза?нирао ?е холандске марке. Оне су биле за 75. годиш?ицу Универзалног поштанског савеза; Суринам и Холандски Антили су користили другачи?и диза?н за исту комемораци?у.[11]
Есхер, ко?и ?е веома волео пе?заже у Итали?и ко?и су инспирисали, био ?е изразито несре?ан у Шва?царско?. Године 1937. породица се поново преселила у Укел (Укел), предгра?е Брисела, Белги?а.[2][3] Други светски рат их ?е приморао да се преселе у ?ануару 1941, овог пута у Барн, Холанди?а, где ?е Есхер живео до 1970. године.[2] Ве?ина Есхерових на?познати?их дела датира из овог периода. Понекад облачно, хладно и влажно време у Холанди?и омогу?ило му ?е да се паж?иво усредсреди на сво? посао.[2] После 1953, Есхер ?е нашироко држао предава?а. Планирана сери?а предава?а у Северно? Америци 1962. године отказана ?е након болести, и он ?е ?едно време престао да ствара уметничка дела,[2] али су илустраци?е и текст за предава?а касни?е об?ав?ени у оквиру к?иге Есхер о Есхеру.[12] Одликован ?е витешким зва?ем Ордена Оранж-Насау 1955;[2] касни?е ?е постао официр 1967.[13]
У ?улу 1969. завршио ?е сво?е послед?е дело, велики дрворез са троструком ротационом симетри?ом под називом Зми?е,[в] у коме зми?е ви?уга?у кроз шару повезаних прстенова. Они се скуп?а?у у бесконачност и према центру и према ивици круга. Био ?е изузетно разра?ен, штампан помо?у три блока, од ко?их ?е сваки ротиран три пута око центра слике и прецизно поравнат да би се избегле празнине и преклапа?а, за укупно девет операци?а штампа?а за сваки завршени отисак. Слика обухвата Есхерову ?убав према симетри?и; испреплетених образаца; и, на кра?у свог живота, ?еговог приближава?а бесконачности.[14][15][16] Паж?а ко?у ?е Есхер посветио ствара?у и штампа?у овог дубореза може се видети на видео снимку.[17]
Есхер се 1970. преселио у Роса Спиер Хуис у Ларену, пензионерски дом уметника у коме ?е имао сопствени ате?е. Умро ?е у болници у Хилверсуму 27. марта 1972. године у доби од 73 године.[2][3] Сахра?ен ?е на Новом гроб?у у Барну.[18][19]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ "We named him Maurits Cornelis after S.'s [Sara's] beloved uncle Van Hall, and called him 'Mauk' for short ...", Diary of Escher's father, quoted in M. C. Escher: His Life and Complete Graphic Work, Abradale Press, 1981, p. 9.
- ^ Заокружени крст на врху слике може указивати на то да ?е цртеж обрнут, што се може видети у поре?е?у са фотографи?ом; суседна слика има на дну заокружен крст. Вероватно ?е Есхер окренуо блок за црта?е, као што ?е подесно, док га ?е држао у руци у Алхамбри.
- ^ See Snakes (M. C. Escher) article for image.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Идеи на тему ?Художник Морис Корнелис Эшер (Maurits Cornelis Escher)? (50+) | известные художники, художники, картины”. Pinterest (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ а б в г д ? е ж з и ? к ?Chronology”. World of Escher. Архивирано из оригинала 15. 9. 2015. г. Приступ?ено 1. 11. 2015.
- ^ а б в г д ? ?About M.C. Escher”. Escher in het Paleis. Архивирано из оригинала 27. 1. 2016. г. Приступ?ено 11. 2. 2016.
- ^ а б Bryden, Barbara E. (2005). Sundial: Theoretical Relationships Between Psychological Type, Talent, And Disease. Gainesville, Fla: Center for Applications of Psychological Type. ISBN 978-0-935652-46-8.
- ^ а б в Locher, 1974. p. 5
- ^ Locher, 1974. p. 17
- ^ Roza, Greg (2005). An Optical Artist: Exploring Patterns and Symmetry. Rosen Classroom. стр. 20. ISBN 978-1-4042-5117-5.
- ^ Monroe, J. T. (2004). Hispano-Arabic Poetry: A Student Anthology. Gorgias Press LLC. стр. 65. ISBN 978-1-59333-115-3.
- ^ а б в г O'Connor, J. J.; Robertson, E. F. (ма? 2000). ?Maurits Cornelius Escher”. Biographies. University of St Andrews. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступ?ено 2. 11. 2015. which cites Strauss, S. (9. 5. 1996). ?M C Escher”. The Globe and Mail.
- ^ Ernst, Bruno, The Magic Mirror of M.C. Escher, Taschen, 1978; p. 15
- ^ Hathaway, Dale K. (17. 11. 2015). ?Maurits Cornelis Escher (1898–1972)”. Olivet Nazarene University. Архивирано из оригинала 12. 4. 2016. г. Приступ?ено 31. 3. 2016.
- ^ Escher, M. C. (1989). Escher on Escher: Exploring the Infinite. Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-2414-7.
- ^ ?Timeline”. Escher in het Paleis. Архивирано из оригинала 15. 9. 2017. г. Приступ?ено 14. 3. 2018.
- ^ Locher, 1974. p. 151
- ^ ?Snakes”. M. C. Escher. Архивирано из оригинала 14. 11. 2015. г. Приступ?ено 5. 11. 2015.
- ^ Cucker, Felipe (25. 4. 2013). Manifold Mirrors: The Crossing Paths of the Arts and Mathematics. Cambridge University Press. стр. 106—107. ISBN 978-0-521-42963-4.
- ^ ?M.C. Escher – Creating The "Snakes" Woodcut”. YouTube. Архивирано из оригинала 30. 10. 2021. г. Приступ?ено 5. 11. 2015.
- ^ M.C. Escher Архивирано 8 март 2016 на са?ту Wayback Machine, Netherlands Institute for Art History, 2015. Retrieved 6 November 2015.
- ^ M.C. Escher, Vorstelijk Baarn. Retrieved 6 November 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ernst, Bruno; Escher, M. C. (1995). The Magic Mirror of M. C. Escher. Taschen America. ISBN 978-1-886155-00-8.
- Escher, M. C. (1971). The Graphic Work of M. C. Escher. Ballantine.
- Escher, M. C. (1989). Escher on Escher: Exploring the Infinite. Harry N. Abrams. ISBN 0-8109-2414-5.
- Locher, J. L. (1971). The World of M. C. Escher. Abrams. ISBN 978-0-451-79961-6.
- Locher, J. L. (1981). M. C. Escher: His Life and Complete Graphic Work. Abrams. ISBN 978-0-8109-8113-3.
- Locher, J. L. (2006). The Magic of M. C. Escher. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-51289-0.
- Schattschneider, Doris; Walker, Wallace (1987). M. C. Escher Kaleidocycles
. Pomegranate Communications. ISBN 978-0-906212-28-8.
- Schattschneider, Doris (2004). M. C. Escher : Visions of Symmetry
. Abrams. ISBN 978-0-8109-4308-7.
- Schattschneider, Doris; Emmer, Michele, ур. (2003). M. C. Escher's Legacy: a Centennial Celebration. Springer-Verlag. ISBN 978-3-540-42458-1.
- Escher, M. C. The Fantastic World of M. C. Escher, Video collection of examples of the development of his art, and interviews, Director, Michele Emmer.
- Phoenix Films & Video Adventures in Perception (1973)
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-са?т
- Ешеров музе? (хол, ен)
- mcescher.com Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (25. фебруар 2011) (хол, ен)
- Ешер на ?Свету фрактала“
- - Ешер у стварности
- ?Math and the Art of M.C. Escher”. SLU. Архивирано из оригинала 19. 4. 2013. г.
- Artful Mathematics: The Heritage of M. C. Escher (PDF). AMS.
- Escherization problem and its solution. University of Waterloo. Архивирано из оригинала 27. 1. 2016. г. Приступ?ено 24. 7. 2005.
- ?Escher for Real”. Technion. Архивирано из оригинала 20. 1. 2008. г. — physical replicas of some of Escher's "impossible" designs
- ?M.C. Escher: Life and Work”. NGA. Архивирано из оригинала 3. 8. 2009. г.
- ?US Copyright Protection for UK Artists”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2011. г. Приступ?ено 3. 11. 2011. Copyright issue regarding Escher from the Artquest Artlaw archive.
- M. C. Escher Correspondence at the National Gallery of Canada, Ottawa, Ontario.