Uber又失去一名高管:负责全球汽车项目副总裁离职
Франс Халс | |
---|---|
![]() Копи?а аутопортрета Франса Халса | |
Лични подаци | |
Датум ро?е?а | 1582 |
Место ро?е?а | Антверпен, Шпанска Холанди?а |
Датум смрти | 26. август 1666.83/84 год.) ?( |
Место смрти | Харлем, Низоземска република |

Франс Халс (хол. Frans Hals; ро?ен изме?у 1580. и 1585. у Антверпену, умро 29. августа 1666. у Харлему) био ?е ?едан од познати?их фламанских портретиста прве половине 17. века.
По ?ему ?е назван Музе? Франса Халса.
Биографи?а
[уреди | уреди извор]Франс Халс син од Франхо?са Халса (Franchoys Hals) из Мехелна (Mecheln) и ма?ке Адриентген ван Гертенрик (Adriaentgen van Geertenryck). Отац му ?е био произво?ач тканина (Ткач). 1585. град Антверпен ?е био преузет од стране Шпанско-Хабзбургске во?ске, гра?ани ко?и нису хтели да се покатоличе, били су ?едноставно приморани да напусте сво? родни град. Ве?ина тих избеглица били су занатли?е, ко?и су се настанили на подруч?у данаш?е Холанди?е. Ве? од 1585. Халсови родите?и нису били уведени у к?игу гра?ана Антверпена. Дана 19. марта 1591. родио се Халсов мла?и брат Дирк Халс (Dirck Hals 1591. – 1656). 1603. за само ?едно кратко време био ?е Халс ученик код Карела ван Мандера (Carel van Mander) ко?и ?е тако?е потицао из Фламани?е.
Халсу ?е прве часове црта?а давао Хендрик Голци?ус, изузетан цртач и графичар. Изме?у 1600. и 1603. године учио ?е код Карела ван Мандера стари?ег; осим што ?е упознао венеци?ански манир, Халс ни?е ништа преузео од стваралаштва овог романисте. Халсова младалачка дела нису сачувана; на?рани?а позната датирана слика — групни портрет Гозба официра чете св. ?ориса — потиче из 1616. године. Исте године ?е посетио Антверпен и тамо се вероватно сусрео са Рубенсовим делима. Отада у непрекинутом низу наста?у портрети угледних гра?ана Харлема и ?ихових супруга, групни портрети официра стре?ачких одреда и представника ?авних институци?а, жанр-сцена са градских улица и кафана.
?егова слава превазилази границе Харлема; око 1636 позван ?е у Амстердам да наслика групни портрет градске страже, ме?утим, због проблема са пла?а?ем и са моделима одустао ?е од овог посла а дело ?е завршио осред?и сликар П. Коде. Педесетих година 17. века остарелог уметника све више притиска?у само?а, нево?е и неимаштина; нару?би ?е све ма?е и ма?е — а ипак се ?егова уметност тада приближава врхунцу. У сво?о? девето? децени?и живота (1664), он се одужу?е граду за подршку слика?ем групних портрета управите?а и управите?ица дома за сироти?у у Харлему. У истори?и сликарства ретка су таква дела високог хуманог духа, а у?едно и на?ве?и домет Халсовог стваралачког гени?а. Две године касни?е умире у потпуно? беди и сахра?ен ?е о трошку града у хору харлемске цркве св. Бавона (Гроте Керк).
Породица
[уреди | уреди извор]Породица Халс настанила се у Харлему током Франсовог дети?ства. Он ?е цео сво? дуги живот провео у том граду. Био ?е то буран живот боема ко?и воли независност, смех, весело друштво и алкохол, ко?и ?е стално у финанси?ским тешко?ама и дуговима — иако нару?бе не ма?ка?у — ко?и ?е у сукобу са законом и стално под притиском брига ко?е му зада?е породица са бро?ном децом — око дванаесторо деце из два брака. Ипак, све тешко?е и неда?е на личном плану не гасе ?егов осмех — смех ?е Халсова животна мудрост — нити прекида?у или гуше разво? ?еговог талента: с?а?ан пут Халсове уметности ?е у непрестаном успону.
Године 1610. поста?е Франс члан удруже?а сликара у Харлему ко?е се звало Лукас удруже?е. Те исте године жени се Франс Халс са Анет?е Хармансдр. (Annetje Harmansdr). Дана 2. септембра 1611. родио се први син Хармен Халс (1611—1669). Почетком ?уна 1615. умире му супруга, након ро?е?а другог сина. Анет?е ?е сахра?ена на ?едном гроб?у где су се сахра?ивали само сиромашни. Током читавог свог живота Франс Халс ?е патио од хроничне беспарице, увек ?е био у заостатку пла?а?а дугова, како код пекара, тако и код месара, и у сликарском друштву где ?е био члан, морали су да га судски опомену да би добили сво?у чланарину.
Године 1616. изме?у октобра и новембра борави Халс поново у Антверпену, а децу ?е у ме?увремену оставио код дади?е да се о ?има брине. Дади?а га ?е касни?е морала да тужи да би добила сво? хонорар. Дана 12. фебруара 1617. жени се поново Халс са Лизбет Ре?ни?ерс (Lysbeth Reyniers) са ко?ом ?е имао осморо деце.
Пет синова ко?и су постали сликари
[уреди | уреди извор]- Хармен Халс (Harmen Hals 1611 — 1669)
- Франс Халс мла?и II. (Frans Hals mla?i II 1618 — 1669)
- ?ан Халс (Jan Hals 1620 — 1674)
- Ре?ниер Халс (Reynier Hals 1627 — 1671)
- Николас Халс (Nicolaes Hals 1628 — 1687)
Важни?е пору?бине почи?у тек 1616. са групним сликама од стре?ачког друштва. Сваке три године су се официри градске милици?е опраштали од те во?ничке службе, са ?едном великом свечанош?у. За успомену са тог за?едничког служе?а, ти официри су на ?едном групном банкету усликавани од стране разних сликара. У то време посто?але су две групе милици?ске во?ске: Св. Хадри?ан (St. Hadrians) и Св. ?ор?е (St. Georg), код зад?ег ?е Халс доброво?но служио као одборник и од ?их добива прву велику нару?бину.
Делo
[уреди | уреди извор]
Халс ?е ма?стор композици?е, бо?е и вештог рада четкицом. По?авио се у време када ?е у Холанди?и изумирао манир итали?анске провени?енци?е, а сликари су с усхи?е?ем откривали свакодневницу и природу дома?е средине, посебно се усмерава?у?и на приказ човека. Херо?ска нота и барокни динамизам у Халсово? реалистичко? уметности оста?у уравнотежени и хармонични. Изражава се директно и ?едноставно, уме да ухвати живот у самом ?еговом току и да на лицу прикаже одраз унутраш?ег расположе?а трена, посебно осмех: са истим ентузи?азмом слика наборе крагне или ресе шалова, блистав осмех ?едне служавке, блесак радости плавог млади?а или препланула лица официра гра?анске страже. Ради много и с лако?ом.
?егова композици?а ?е ?едноставна и затворена: светлост обично долази са леве стране, модел ?е постав?ен у први план, ?егова сенка продуб?у?е простор. Ни?е му потребан припремни цртеж. Четкицом, смело сигуран и брз, истовремено црта и слика: да?е облик, бо?у, светлост и матери?у. Потез ?е течан и широк а бо?е чисте; наслу?у?е се теж?а ка разрешава?у локалног тона. Временом, Халсови потези поста?у све виртуозни?и и бржи, па слика поприма изглед скице док само платно трепери од живота.
Франс Халс у сво?е доба ни?е био тако славан, али ?е зато био поштован. Портрети су били уско повезане пору?бине, ко?е су се надалеко пружале чак и изван граница Харлема, за кли?ентелу ко?у ?е он временом стекао.
Пуно ?егових модела били су ?ако познате личности из свакодневног живота, културе и уметности. Сликани су само чланови из високог друштва, као и представници из к?ижевности, уче?аци, сликари, проповедачи и свештеници, а да не заборавимо да ?е имао част да портретира славног филозофа Рене Декарта 1649. Пред саму ?егову смрт.
?егови важни?и портрети су слике из Харлемског стре?ачког удруже?а ко?е ?е он сликао након 1616. па све до 1637. када су напрасно престале да буду актуелне у цело? Холанди?и. Халс се тада ори?ентише на мотиве као што су пи?анци, цигани и жене у свакодневном послу а тако?е и многобро?ни деч?и мотиви.
Након смрти Петера Паула Рубенса, 1640. године и Антониса ван Да?ка (Anthonis van Dyck), 1641. године, Франс Халс поста?е ?едан од важни?их сликара портрета у цело? Холанди?и и са тиме осигурава сво?е интернационално призна?е.
Ученици
[уреди | уреди извор]Ме?у ?еговим славним ученицима припада?у следе?и сликари:
- Адриен Брувер (Adriaen Brouwer 1605. ili 1606 — 1638)
- Адриен ван Остаде (Adriaen van Ostade 1610 — 1685)
- Филип Вуверман (Philips Wouwerman 1619 — 1668)
- ?удит Ле?стер (Judith Leyster 1600. ili 1610 — 1660)
- ?ан Минзе Моленер (Jan Miense Molenaer 1610 — 1668)
Позната дела
[уреди | уреди извор]Ме?у ?еговим сликама посебно су познате:
- ?Банкет официра Св. ?ор?а-стре?ачко друштво“ из 1616. године
- ?Банкет официра Св. Хадри?ана-стре?ачко друштво“ из 1626. године
- ?Ромелпот свирач“ из 1618. и 1622. ко?и ?е изведен у две вари?анте, прва ?е са петоро деце а друга са шесторо деце.
Многи касни?и импресионистички сликари су у Франс Халсу видели претечу импресионизма. Франс Халс ?е умро 29. августа 1666. у Харлему а сахра?ен ?е 1. септембра у цркви Св. Баво уз велике почасти.
Галери?а
[уреди | уреди извор]-
Свети ?ован Крстите?
-
Дечак са флаутом
-
Портрет Вилема Ко?манса
-
В?ештица из Харлема
-
Портрет сликара ?ана Аселена
-
Свирач фрикционог буб?а
Литература
[уреди | уреди извор]- E. Fromentin, Les ma?tres d’autrefois, Paris 1876.
- E. W. Moes, Frans Hals, sa vie et son oeuvre, Bruxelles 1909.
- C. Hofstede de Groot, Beschreibendes und kritisches Verzeichnis der Werke der hervorragendsten holl?ndischen Maler des XVII Jahrhunderts, Esslingen—Paris 1910, svez. 3.
- A. Bredius, Archiefstrokkels, Oud Holland, 1913, 1914, 1917, 1921, 1923–24.
- W. von Bode и J. Binder, Frans Hals, sein Leben und seine Werke, Berlin 1914. (на archive.org ::: том 1 и том 2)
- F. Dülberg, Das holl?ndische Portr?t des 17. Jahrhunderts, Leipzig 1923.
- W. R. Valentiner, Frans Hals, Stuttgart—Berlin—Leipzig 1923.
- M. J. Friedl?nder, Die niederl?ndischen Maler des XVII Jahrhunderts, Berlin 1923.
- F. Dülberg, Frans Hals, ein Leben und ein Werk, Stuttgart 1930.
- A. Riegl, Das holl?ndische Gruppenportr?t, Wien 1931.
- P. Claudel, Introduction à la Peinture hollandaise, Paris 1935.
- W. R. Valentiner, Frans Hals’s Paintings in America, Westport 1936.
- M. M. van Dantzig, Frans Hals, Echt och Onecht, Amsterdam 1937.
- N. S. Trivas, Frans Hals, New York 1941.
- W. Martin, De Hollandsche schilderkunst in de 17de eeuw, I, Amsterdam 1942.
- Th. Luns, Frans Hals, Amsterdam 1946.
- G. Bazin, Les grands ma?tres hollandais, Paris 1950.
- H. P. Baard, Frans Hals, Portraits de groupes de la Garde Civique, Paris 1950.
- J. Leymarie, La peinture hollandaise, Genève—Paris—New York 1956.
- S. Slive, Frans Hals, London 1989.