药流、人流、都有害 那个更轻一点?药流流产人流
Холандска Инди?а (хол. Nederlands-Indi?) бивша ?е холандска колони?а из ко?е ?е настала данаш?а Република Индонези?а.[1]
Об?еди?ена Холандска источноинди?ска компани?а (ВОЦ) je била ?е доминира?у?а снага на архипелагу од почетка 17. века. Основана 1602. године, врло брзо ?е потискивала Португали?у ко?а ?е до тада владала тим подруч?ем. У то време, Португали?а ?е била део Шпани?е с ко?ом ?е Холанди?а била у рату. Холан?ани су 1605. од Португалаца узели Амбон на Молуцима и у ?ему основали сво?е прво упориште у подруч?у.
Године 1619. основали су Батави?у, како се у то време називала данаш?а ?акарта, као главно седиште Компани?е, а ?ихова власт првобитно ?е обухватала само уже подруч?е око Батави?е. Нада?е, током 17. века, заузели су постепено све важни?е луке архипелага: 1641. Малаку (Мала?ско полуострво), 1667. А?ех (север Суматре), 1669. Макасар (Борнео) и, на кра?у, 1682. до тада британски Бантен (?ава).[2][3]
Привреда колони?е заснивала се на зачинима ко?и су на различитим острвима узга?ани као монокултура: Амбон ?е био специ?ализован за клинчи?е, Тимор за сандаловину, Бандска острва за мушкатне орашчи?е. Са тако?е холандског Це?лона долазио ?е цимет, а веома важан зачин ко?и ?е тако?е узга?ан био ?е и црни бибер. Бибер су разме?ивали за памук из Инди?е и сребро из Америке. ?едан од важних извора богатства Компани?е била ?е и трговина унутар архипелага.
Становништво ?е бро?ало 1900. око 37 милиона. Од тога ?е 29 милиона живело на ?ави и Мадури. У колони?и ?е живело око 80.000 Европ?ана и 550.000 етничких Кинеза[4].
Преузима?е од стране холандске владе након 1799.
[уреди | уреди извор]
Кра?ем 18. века ВОЦ ?е ве? дуго био држава у држави. Након 1799. кад ?е ВОЦ распуштен и ме?уфазе у време наполеонских ратова архипелагом ?е управ?ала Британи?а, да би потом холандска држава преузела управ?а?е.[5] При томе су Британци вратили читаво подруч?е као ?единствену Холандску колони?у. Ова? процес довршен ?е 1824. споразумом ко?им су и заме?ени британско упориште Бенгкулен (данас Бенгкулу) на Суматри за Малаку до тада холандско упориште на Мала?ском полуострву. Тако су колони?алне силе рационално заокружиле сво?а подруч?а утица?а.
Холандска влада наставила ?е ВОЦ-ов оми?ени начин влада?а овим подруч?има, индиректно, преко индонежанских кнежева.
Током 19. века унутраш?ост многих острва, на ко?има ?е до тада ВОЦ имао само упоришта, се колонизу?у. Тако ?е од 1908. читава територи?а касни?е Индонези?е припадала Холандско? источно? Инди?и. Граница с Португалским Тимором, ко?а се углавном поклапа с данаш?ом границом изме?у Индонези?е и Источног Тимора, коначно ?е дефинисана 1916. године.
Колони?алне трупе
[уреди | уреди извор]
?ош у време посто?а?а Источноинди?ске компани?е ве?и део ангажованих во?ника био ?е регрутован из редова немачких доброво?аца. Иста пракса настав?ена ?е и касни?е. До 1900. удео нехолан?ана у европском особ?у био ?е знача?но изнад 50%, док се та? удео касни?е кретао око ?едне тре?ине. Од локалног становништва, врбовани су углавном ?аванци ко?е се сматрало ратоборнима, и претежно хриш?ански Амбонежани. За стражарске службе и сузби?а?е герилаца у А?еху ?ош 1890-их образоване су помо?не ?единице.[4]
Други светски рат и независност
[уреди | уреди извор]Након ?апанског напада на Перл Харбор, холандска влада у егзилу, за?едно с САД-ом и Великом Британи?ом и другим зем?ама, об?авила ?е рат ?апану. Од 16. ?ануара 1941. до 8. марта 1942. ?апан ?е осво?ио читаво подруч?е Холандске Инди?е,[6][7][8] а 9. марта об?ав?ена ?е нападачима безусловна преда?а[9]. Подруч?е ?е све до кра?а рата 1945. остало у ?апанским рукама. ?апанци су за то време подржавали индонежански национални покрет предво?ен Сукарном и Мохамедом Хатом.
Након ?апанске капитулаци?е 15. августа 1945. републиканац Сукарно об?авио ?е независност Холандске Инди?е. Холанди?а то ни?е прихватила, него ?е покушала да обнови сво?у власт. У прелазном раздоб?у, према договору ?апанске трупе су, надзиране Британцима, и да?е бринуле за ред и мир. У том времену републиканци су успели да овлада?у великим деловима ?аве и неким другим подруч?има. У две во?не акци?е, еуфемистички назване полици?скима, Холан?ани су вратили велике делове тих подруч?а под сво?у контролу. Но, светска ?авност, ме?у осталима и САД од чи?е финанси?ске подршке ?е Холанди?а зависила, осудиле су акци?е.
Холанди?а ?е признала независност Индонези?е 27. децембра 1949.[10] но задржала ?е суверенитет над Холандском Новом Гвине?ом до 1962. када ?е, под притиском САД, прихватила преда?у и тог подруч?а Индонези?и.[11][12] При томе, као ?едан од услова Холанди?а ?е захтевала прово?е?е референдума у Папуи о припа?а?у Индонези?и. Индонези?а ?е манипулисала референдумом у сво?у корист, но У?еди?ене наци?е су га службено признале.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hart, Jonathan (26. 2. 2008). Empires and Colonies. Polity. ISBN 9780745626130.
- ^ Witton 2003, стр. 23-25
- ^ Schwarz 1994, стр. 3-4
- ^ а б Hack, Karl; Rettig, Tobias (izdava?): Colonial Armies in Southeast Asia, Abingdon. 2006. ISBN 978-0-415-33413-6.; Teitler, Gerke: The Mixed Company (glava 6)
- ^ Kumar 1997, стр. 44
- ^ Online, Encyclop?dia Britannica (2007). ?Indonesia :: Japanese occupation”. Приступ?ено 21. 1. 2007. ?Though initially welcomed as liberators, the Japanese gradually established themselves as harsh overlords. Their policies fluctuated according to the exigencies of the war, but in general their primary object was to make the Indies serve Japanese war needs.”
- ^ Oostindie, Gert; Paasman, Bert (1998). ?Dutch Attitudes towards Colonial Empires, Indigenous Cultures, and Slaves”. Eighteenth-Century Studies. 31 (3): 349—355. S2CID 161921454. doi:10.1353/ecs.1998.0021. hdl:20.500.11755/c467167b-2084-413c-a3c7-f390f9b3a092.
- ^ Ricklefs, M.C. (1993). History of Modern Indonesia Since c.1300 (2nd изд.). London: MacMillan. ISBN 978-0-333-57689-2.
- ^ ?Истори?а уме?а ратова?а, зад?а измена 19. 7. 2008.”. 12. 3. 2022. Архивирано из оригинала 23. 09. 2009. г. Приступ?ено 31. 05. 2013.
- ^ ?The United Nations and Decolonization - Trust and Non-Self-Governing Territories (1945—1999)”. United Nations. Приступ?ено 10. 12. 2018.
- ^ Dick, Howard W. (2002). Surabaya City Of Work: A Socioeconomic History, 1900–2000 (Ohio RIS Southeast Asia Series): Howard Dick: 9780896802216: Amazon.com: Books. Ohio University Center for International Studies/Ohio University Press. ISBN 978-0896802216.
- ^ ?Page:The New International Encyclop?dia 1st ed. v. 18.djvu/816 - Wikisource, the free online library”. en.wikisource.org. Приступ?ено 27. 12. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ricklefs, M.C. (1993). History of Modern Indonesia Since c.1300 (2nd изд.). London: MacMillan. ISBN 978-0-333-57689-2.
- Hart, Jonathan (26. 2. 2008). Empires and Colonies. Polity. ISBN 9780745626130.
- Biran, Misbach Yusa (2009). Sejarah Film 1900–1950: Bikin Film di Jawa [History of Film 1900–1950: Making Films in Java] (на ?езику: Indonesian). Jakarta: Komunitas Bamboo working with the Jakarta Art Council. ISBN 978-979-3731-58-2.
- Cribb, R.B., Kahin, A (2004). Historical dictionary of Indonesia. Scarecrow Press.
- Dick, Howard; et al. (2002). The Emergence of a National Economy: An Economic History of Indonesia, 1800-2000. University of Hawaii Press. Архивирано из оригинала 25. 12. 2019. г.
- Friend, T. (2003). Indonesian Destinies. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01137-3.
- Heider, Karl G. (1991). Indonesian Cinema: National Culture on Screen. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1367-3.
- Nieuwenhuys, Rob (1999). Mirror of the Indies: A History of Dutch Colonial Literature. Превод: E. M. Beekman. Periplus. ISBN 9780870233685.
- Reid, Anthony (1974). The Indonesian National Revolution 1945–1950. Melbourne: Longman Pty Ltd. ISBN 978-0-582-71046-7.
- Prayogo, Wisnu Agung (2009). ?Sekilas Perkembangan Perfilman di Indonesia” [An Overview of the Development of Film in Indonesia]. Kebijakan Pemerintahan Orde Baru Terhadap Perfilman Indonesia Tahun 1966–1980 [New Order Policy Towards Indonesian Films (1966–1980)] (Bachelor's of History Thesis) (на ?езику: Indonesian). University of Indonesia.
- Ricklefs, M.C. (1991). A Modern History of Indonesia (2nd изд.). MacMillan. chapters 10—15. ISBN 978-0-333-57690-8.
- Taylor, Jean Gelman (2003). Indonesia: Peoples and Histories. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10518-6.
- Vickers, Adrian (2005). A History of Modern Indonesia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-54262-3.
- Booth, Anne; et al. (1990). Indonesian Economic History in the Dutch Colonial Era.
- Borschberg, Peter (2016). ?Dutch Empire: 4. East Indies”. The Encyclopedia of Empire. стр. 1—11. ISBN 9781118440643. doi:10.1002/9781118455074.wbeoe276..
- Bosma, U.; Raben, R. (2008). Being "Dutch" in the Indies: a history of creolisation and empire, 1500–1920. University of Michigan, NUS Press. ISBN 978-2025-08-063-2.
- Bosma, Ulbe. Emigration: Colonial circuits between Europe and Asia in the 19th and early 20th century, European History Online, Mainz: Institute of European History, 2011, retrieved: 23 May 2011.
- Colombijn, Freek; Thomas Lindblad; eds (2002). Roots of violence in Indonesia: Contemporary violence in historical perspective. Leiden: KITLV Press.
- Dick, Howard; et al. (2002). The Emergence of a National Economy: An Economic History of Indonesia, 1800-2000. University of Hawaii Press. Архивирано из оригинала 25. 12. 2019. г. ?online edition”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2019. г. Приступ?ено 07. 02. 2019.
- Elson, Robert (2008). The idea of Indonesia: A history. Cambridge University Press.
- Kumar, Ann (1997). Java. Hong Kong: Periplus Editions. стр. 44. ISBN 978-962-593-244-6.
- Schwarz, A. (1994). A Nation in Waiting: Indonesia in the 1990s. Westview Press. стр. 3-4. ISBN 978-1-86373-635-0.
- Witton, Patrick (2003). Indonesia. Melbourne: Lonely Planet. стр. 23-25. ISBN 978-1-74059-154-6.
- Braudel, Fernand, The perspective of the World, vol III in Civilization and Capitalism, 1984
- Furnivall, J. S. (1944). Netherlands India: A Study of Plural Economy. Cambridge U.P. стр. viii. ISBN 9781108011273., comprehensive coverage
- Gouda, Frances (1996). Dutch Culture Overseas: Colonial Practice in the Netherlands Indies, 1900-1942..
- Nagtegaal, Luc (1996). Riding the Dutch Tiger: The Dutch East Indies Company and the Northeast Coast of Java, 1680–1743.. 250pp
- Robins, Nick (2006). The Corporation that Changed the World: How the East India Company Shaped the Modern Multinational. ISBN 0745325238..
- Taylor, Jean Gelman (1983). The Social World of Batavia: Europeans and Eurasians in Colonial Indonesia. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-09470-6.
- Lindblad, J. Thomas (1989). ?The Petroleum Industry in Indonesia before the Second World War”. Bulletin of Indonesian Economic Studies. 25 (2): 53—77. doi:10.1080/00074918812331335569.
- Panikkar, K. M. (1953). Asia and Western dominance, 1498-1945, by K.M. Panikkar. London: G. Allen and Unwin.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- 11 Dutch Indies objects in 'The European Library Harvest'
- Cribb, Robert. Digital Atlas of Indonesian History.. [1]
- Historical Documents of the Dutch Parliament 1814–1995
- Parallel and Divergent Aspects of British Rule in the Raj, French Rule in Indochina, Dutch Rule in the Netherlands East Indies (Indonesia), and American Rule in the Philippines
- Yasuo Uemura. ?The Sugar Estates in Besuki and the Depression” (PDF). Hiroshima Interdisciplinary Studies in the Humanities. 4: 30—78. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 7. 2011. г.
- Yasuo Uemura. ?The Depression and the Sugar Industry in Surabaya” (PDF). Hiroshima Interdisciplinary Studies in the Humanities. 3: 1—54. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 7. 2011. г.
?Surabaya”. Collier's New Encyclopedia. 1921.
?Surabaya or Soerabaya. The largest city in Java”. New International Encyclopedia. 1905.