专访埃里克森:没外援比赛将很难踢 徐亮无所不能

Не поистове?ивати са Кра?евина Холанди?а.

За друга значе?а, погледа?те страницу Холанди?а (вишезначна одредница).

Низоземска преусмерава овде. За друга значе?а погледа?те страницу Низоземска (вишезначна одредница).

Холанди?а Nederland  (холандски)
Застава Грб
Крилатица: Издржа?у Je Maintiendrai Ik zal handhaven
Химна: Het Wilhelmus Ви?ем од Насауа
Главни град	Амстердам
Службени ?език	холандски
Владавина
— Кра?	Вилем-Александер
— Председник Владе	Дик Схоф
— Министар надлежан за Арубу	Жилфред Бесарил
— Министар надлежан за Курасао	Ентони Бегина
— Министар надлежан за Сент Мартин	Рене Виоленус
Истори?а
Независност	од Хабзбуршке Шпани?е, 1648.
Географи?а
Површина	?
— укупно	41.865 km2?(134)
— вода (%)	18,41
Становништво	?
— 2014.	17.280.397?(64)
— 2023.	17.948.300
— густина	412,76 ст./km2
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2023
— укупно	$1.297 трилиона?(28)
— по становнику	73,316$?(13)
БДП / номинални	≈ 2023
— укупно	$1.092 трилиона?(17)
— по становнику	61,769$?(11)
ИХР (2021)	0,941?(10) — веома висок
Валута	евро1 амерички долар2
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	?.nl?
Позивни бро?	+31
1 Пре 2002. холандски гулден 2 У специ?алним општинама БЕС острва.

百度 1949～1952年他成功地组织领导了国民经济的恢复工作，到1952年底，全国工农业总产值均达到历史的最高水平。

Холанди?а или Низоземска (хол. Nederland), држава ?е у западно? Европи и ?една од четири конститутивне зем?е Кра?евине Холанди?е (остале три су Аруба, Курасао и Свети Мартин). Према истоку се граничи са Немачком, према ?угу са Белги?ом, према северозападу има излаз на Северно море. Поморску границу дели са Белги?ом, У?еди?еним Кра?евством и Немачком. На?важни?и и на?ве?и градови Низоземске су Амстердам, Хаг и Ротердам. Амстердам ?е у?едно и главни град, док ?е седиште владе и парламента у Хагу. Ротердамска лука ?е на?ве?а у Европи, штавише велика ?е као три наредне луке за?едно, и од 1962. до 2004. била ?е на?ве?а на свету.

Држава Холанди?а се састо?и из 12 покра?ина у Европско? Холанди?и, а након расформира?а бивших Холандских Антила, у ?еном саставу су и три специ?алне општине у Карипско? Холанди?и — Бонер, Саба и Свети Еустахи?е.

Холанди?а ?е низи?ска зем?а, 50% ?еног копна ?е на ма?е од ?едног метра изнад мора. Ова одлика ?е дала Низоземско? ?ено име Nederland, у преводу ?Низи?ска зем?а“.

Ве?и део територи?е Низоземске ко?и ?е испод нивоа мора ?е ?удско дело. Од кра?а 16. века гра?ени су полдери отима?ем зем?е од мора и исушива?ем ?езера. Данас они чине скоро 17% површине зем?е. ?Позната“ ?е као зем?а лала, ветре?ача и дрвених кломпи.

?една од одлика Низоземске ?е велика густина становништва, 407 по квадратном километру. Само Бангладеш, ?ужна Коре?а, и Та?ван има?у бро?ни?е и гуш?е насе?ено становништво. Без обзира на то, Холанди?а ?е после С?еди?ених Држава други извозник хране и по?опривредних производа у свету. Томе ?е изме?у осталог допринела велика плодност тла као и блага клима.

Холанди?а ?е тре?а зем?а у свету у ко?о? су гра?ани на изборима изабрали чланове парламента а од 1848. устро?ена ?е као унитарна држава са парламентарном демократи?ом и уставном монархи?ом. Тако?е, Холанди?а има дугу истори?у друштвене толеранци?е и важи за либералну зем?у. Абортус, проституци?а и еутанази?а су легализовани, док према употреби одре?ених врста наркотика води прогресивну политику. Године 2001. Холанди?а ?е постала прва зем?а у свету ко?а ?е легализовала истополне бракове.

Холанди?а ?е ?едан од оснивача У?еди?ених наци?а, Европске уни?е, Еврозоне, Г-10, НАТО-а, ОЕЦД-а и Светске трговинске организаци?е, поред тога, чланица ?е трилатералне Уни?е зема?а Бенелукса. У Холанди?и се налази Организаци?а за забрану хеми?ског оруж?а и пет ме?ународних судова: Стални арбитражни суд, Ме?ународни суд правде, Ме?ународни кривични суд за бившу ?угослави?у, Ме?ународни кривични суд и Посебни суд за Либан. Прва четири наведена суда су смештена у Хагу, као и седиште Европола и агенци?е за сарад?у у правосу?у Евро?аст. Због овога се Хаг сматра правном престоницом света. Холанди?а ?е тако?е део Шенгенске зоне.

Име

Званично име државе ?есте Koninkrijk der Nederlanden (Кра?евина Холанди?а). У германским ?езицима речи Neder, Nieder, Nether и Nedre значе ?Ниско“, док реч Land значи ?Зем?а“, те би у буквалном преводу име државе било ?Кра?евина Ниских Зема?а“ или ?Кра?евина Низоземска”. У француском се користи Pays-Bas, у итали?анском — Paesi Bassi, а у немачком — Niederlande. У холандском се користе и ?еднински и множински облици (Nederland/Nederlanden), док француски и енглески (Low Countries) користе иск?учиво множину.

За време владавине Кра?евине Бургунди?е во?вода Ниских Зема?а, ко?и углавном пребива у Фландри?и, Ниске Зем?е назива Les pays de par de?a, што у преводу значи ?Зем?е овде преко“. То ?е у опреци са Les pays de par delà, што пак значи ?Зем?е тамо преко“, а односи се на саму Бургунди?у. Назив Ниске зем?е при мору тако?е бива кориштен.

У 15. веку долази у употребу назив Nederlanden (Ниске Зем?е). За разлику од назива суседних држава попут Француске или Енглеске, ова? назив ни?е етничког порекла ве? ?е географски термин ко?и тек назначу?е однос према неком другом вишем терену. Од отприлике 1490. године се тако назива?у и Бургундско-Хабзбуршке провинци?е.

Поред назива Vlaanderen (Фландри?а), Nederlanden (Ниске Зем?е) поста?е на?учестали?е кориш?ени термин половином 16. века. У то време термин Ниске Зем?е ?е ознака ко?а обухвата подруч?е данаш?их држава Низоземске, Белги?е и Луксембурга. Картограф Ортелиус користи 1570. назив Neder-Germani? (Ниска-Немачка). Након Низоземске револуци?е називи Belgium и Nederland оста?у у употреби како за Ниске Зем?е у целости тако и за по?единачне државе.

Након Осамдесетогодиш?ег рата (1568—1648) начи?ена ?е подела на северну независну Републику Низоземску (Belgica Foederata — Федерална Холанди?а), претечу данаш?е Низоземске и на шпански контролисану ?ужну Низоземску (Belgica Regia — Кра?евина Холанди?а), претечу данаш?е Белги?е.

У српском, по?ском, румунском, грчком, ма?арском, турском и ?ош много других ?езика, за државу се скоро иск?учиво користио назив Холанди?а. У неким другим ?езицима, такав назив ?е био често колокви?алан. Изворно, Холанди?а ?е било име покра?ине ко?а ?е данас поде?ена на две западне низоземске покра?ине (од ?их укупно 12), Северну и ?ужну Холанди?у, ко?е за?едно чине само 13,2% укупне територи?е Низоземске. Понекад становници Низоземске ко?и не живе у Холанди?и т?. у Северно? и ?ужно? Холанди?и не воле када ?уди назива?у целу зем?у Холанди?ом.

Географи?а

Главни чланак: Географи?а Холанди?е

Геологи?а и ре?еф

Типичан пе?заж Низоземске

Сам назив државе Холанди?а ?асно указу?е на то да ?е она ?низи?ска зем?а”. Ова низи?а ?е део знатно ве?ег простора ко?и се назива Низозем?е. Низозем?е представ?а продужетак Севернонемачке низи?е ко?а ?е, пак, део континуалних низи?а Евроази?е, за?едно са Низозем?ем на западу и Великопо?ском низи?ом на истоку. Према мору низи?ски простори Низоземске рашчла?ени су токовима Ра?не, Шелде и Маса. Око половине територи?е Низоземске налази се испод ?едног метра надморске висине, а око четвртине ?е испод нивоа мора. Испод нивоа морске површине ?е на?ве?и део западног дела државе изузев приморског дела. Ове површине се од поплава бране системом канала чи?а ?е укупна дужина ве?а од 3.000 km. На?виши врх континенталне Низоземске, Валсерберг (322,5 m) налази се на кра??ем ?угу зем?е, у огранцима Ардена. Од ?ега ?е виши врх на карипском острву Саба, висок 877 m.

Делови Низоземске, као на пример цела провинци?а Флеволанд, настали су исушива?ем делова мора. Ове површине се назива?у полдери. Око петина територи?е Холанди?а ?е под водом, од чега на?ве?и део представ?а ?езеро Е?селмер (IJsselmeer). Е?селмер ?е остатак некадаш?ег залива Северног мора ко?и ?е 1932. одво?ен насипом дугим 29 km.

На низоземским обалама, ко?е су ниске и песковите, радом ветра створен ?е кордон дина ко?е ?е море у прошлости проби?ало претвара?у?и их у низове острва. Пример острва насталих на ова? начин су Фризи?ска острва. Поменуто ?езеро Е?селмер назива се и ?Зо?дерско ?езеро”. Оно ?е формирано тако што ?е море зашло у унутраш?ост кордона дина.

Воде

Холанди?а ?е са севера и са запада оме?ена Северним морем. На северу се налазе низ пешчаних попричних Фризи?ских острва, од ко?их се ?ужно налази плитко Ваденово море. У самом средишту зем?е се налази ?езеро Е?селмер, на месту некадаш?ег Зо?дерског залива ко?е ?е изград?ом бране Асфлуитде?к 1932. године затворено па сада садржи само слану воду. Важни?а уш?а и естуари су Долард и Ла?верс на ?еверу, Низоземски Дихеп, Харингвлигет, Гревелингенмер и Остер и Вестерша?де на ?угозападу. Холанди?а обала пролази кроз дводневну морску мену чи?а амплитуда дуж обалу варира изме?у 1,5 и 2 метра, у зависности од утица?а ветра. Поред вертикалног крета?а воде посто?и и хоризонтално крета?е, плимне трке. Због релативно благих температура (3 °C зими и 16 °C ?ети) Ваденово море и Остершелду су препуни иверком златопег, листом и даг?ама.

На?важни?е реке Холанди?е су Ра?на, ?ен рукавац Вал и река Мас. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле државу на северни и ?ужни део.

Клима

Холанди?а има умерену приморску климу са топлим летима и умереним зимама.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Холанди?е

Праистори?а и стари век

Први археолошки докази живота древних ?уди на територи?и данаш?е Низоземске потичу из мла?ег палеолита. Први жите?и су били ловци и скуп?ачи плодова. Кра?ем леденог доба, територи?а ?е насе?ена разним палеолитским група. Око 8000. п. н. е. овде су живела мезолитска племена. У наредних неколико милени?ума, дошло ?е гвоздено доба са релативно високим животним стандардом. Низоземску су населили Келти, а потом Германи. Током доласка Рим?ана Низоземску су насе?авали германска племена, као што су Тубанти, Канинефати и Фризи, ко?и су се овде населили око 600. п. н. е. Келтска племена, као што су Ебурони и Менапи, населили су се на ?угу зем?е. Германско племе Фризи су ?едан огранак Теутонаца, ко?и су дошли у Низоземску средином 1. милени?ума пре нове ере. На почетку римске колонизаци?е тако?е су била присутна германска племена Токсандри и Батави?ци. Током римске владавине, ?ужни део Низоземске био ?е претворен у провинци?у Белги?ску Гали?у, а касни?е у До?у Германи?у.

Сред?и век

У 8. веку шири се хриш?анство. После се разви?ало занатство, па онда бродска трговина. Често ?е ме?ала господаре. Била ?е важно културно подруч?е поготово у Ренесанси.

Хабзбуршка Холанди?а (1519—1581)

Ви?ем Орански, во?а Низоземске револуци?е

Под Карлом V, владаром Светог римског царства и кра?ем Шпани?е, територи?а данаш?е Низоземске ?е била део Седамнаест провинци?а Ниских Зема?а, ко?е ?е тако?е обухватала данаш?у Белги?у, Луксембург и делове Француске и Немачке.

Осамдесетогодиш?и рат изме?у провинци?а и Шпани?е ?е почео 1568. Северне провинци?е су склопиле Утрехтску уни?у, споразум по ком су се обавезале да ?е подржати ?едни друге у сво?о? одбрани од шпанске во?ске.Утрехтска уни?а се сматра теме?ом модерне Низоземске. Северне провинци?е су 1581. усво?иле Акт о одрица?у верности шпанском кра?у, деклараци?у о независности провинци?а чиме ?е званично збачен Филип II од Шпани?е као владар северних провинци?а. За во?у Уни?е у рату против Шпани?е именован ?е Ви?ем Орански. Холанди?а представ?а први истори?ски пример државе настале буржоаском револуци?ом против апсолутистичке власти. Карактер Низоземске револуци?е у 16. веку ?е био како буржоаски, тако и верски и национални. Узрок револуци?е лежи у намерама шпанског кра?а Филипа II да укине аутономи?у провинци?а, наметне нове порезе и искорени протестантизам

Холанди?а република

Главни чланак: Холанди?а република

Након проглаше?а сво?е независности, провинци?е Холанди?а, Зеланд, Гронинген, Фризи?а, Утрехт, Овере?сел и Хелдерланд су основале конфедераци?у. Све ове провинци?е су биле аутономне и имале сво?е скупштине. Сталешке скупштине Низозем?а, конфедерална скупштина, ?е заседала у Хагу и састо?ала се од представника из сваке од седам провинци?а. Ретко насе?ена област Дренте, ко?а се углавном састо?и од лошег тресетишта, ?е била део републике, иако Дренте ни?е био сматран ?едним од провинци?а. Он ?е имао сво?е представнике, док ?е управника Дрентеа именовала Сталешка скупштина.

Кра?ица Елизабета I ?е подржавала холандску борбу против Шпанаца, и 1585. ?е зак?учила уговор са Холан?анима ко?им ?е обе?ала да ?е послати енглеску во?ску у Низоземску. У децембру 1585. године ?е послато ?е из Енглеске 7.600 во?ника у Низоземску под командом Роберта Дадли?а. Упркос знача?но? величини за то време, енглеска во?ска ни?е била ни од какве стварне користи за Низоземски устанак.

Иако се Роберт Дадли вратио у Низоземску у новембру 1586. са другом во?ском, енглеска во?ска ?е ?ош увек имала мало утица?а у устанку. Филип II ни?е био спреман да леко одустане, а рат се наставио до 1648, када ?е Шпани?а под кра?ем Филипом IV коначно признала независност седам северозападних провинци?а миром у Минстеру, ко?и ?е био део ширег Вестфалског мира ко?им ?е окончан и Тридесетогодиш?и рат. Делови ?ужних провинци?ама су постале de facto колони?е нове републиканско-трговачке импери?е.

Новостворена република имала ?е федералистичко уре?е?е са обележ?има конфедерализма. Почетком 17. века доживела ?е велики напредак (Златно доба Низоземске) и истакла као прворазредна сила у морепловству, трговини и економи?и. Тада ?е настало Низоземско колони?ално царство, заузима?ем неких подруч?а у Инди?и, Источно? Инди?и, ?ужно? Африци и Северно? Америци. Низоземско насе?ава?е у Северно? Америци ?е почело 1614. са оснива?ем Новог Амстердама, на ?ужном Менхетну. У ?ужно? Африци, Холан?ани су 1652. населили колони?у Кап. У то време Холанди?а ?е била на?богати?а зем?а Европе. Уз економски прогрес у Низоземско? дошло ?е и до процвата културе и науке. Од средине 17. века губи сво? знача?. Ратови Лу?а XIV и успон британске економске и поморске импери?е довели су до опада?а низоземске мо?и.

Француски утица?

Главни чланци: Батави?ска република и Кра?евина Холанди?а (1806—1810)

У рату против револуционарне Француске ?е поражена и осво?ена. 19. ?ануара 1795, ?едан дан пошто ?е штатхалтер Ви?ем V Орански побегао у Енглеску Наполеон ?е створио вазалну Батави?ску републику по узору на француско уре?е?е. Била ?е централизована унитарна држава и донесен ?е Закон о правима човека и гра?анина. Републиканско уре?е?е тра?ало ?е до 1806. када ?е Холанди?а постала монархи?а као вазална кра?евина наме?ена Наполеоновоме брату Лу?у Бонапарти као кра?у како би ?е Наполеон лакше контролисао. Именом главне провинци?е Холанди?е ?е названа читаво кра?евство. Кра?евина Холанди?а ?е заузимала површину данаш?е Низоземске, са изузетком Лимбурга и делова Зеланда, ко?и су били део Француске. Пруске Источна Фризи?а и ?евер су придодати овом кра?евству. Ме?утим кра?евство ?е 1809, након неуспешне британске инвази?е, Холанди?а ?е морала да преда Француско? све територи?е ?ужно од Ра?не.

Кра? Лу? Бонапарта ни?е испунио Наполеонова очекива?а, пошто ?е покушао да служи холандским интересима пре него интересима свог брата, па ?е дозволио трговину са Британцима упркос Континенталном систему и чак покушао да научи низоземски (холандски) ?език. Лу? ?е приморан да абдицира 1. ?ула 1810. а наследио га ?е ?егов петогодиш?и син Наполеон Лу? Бонапарта. Наполеон Лу? ?е владао као Лу? II само десет дана пошто ?е Наполеон игнорисао ступа?е свог не?ака на престо. Цар Наполеон ?е послао во?ску да нападне зем?у и распусти Кра?евину Холанди?у. Холанди?а ?е затим потпуно анектирана у састав Француског царства. Остала ?е део Француског царства све до ?есени 1813. када ?е Наполеон поражен у бици код Ла?пцига и приморан да повуче сво?у во?ску из зем?е.

У?еди?ена Кра?евина Холанди?а

Након Бечког конгреса 1815. образована ?е У?еди?ена Кра?евина Холанди?а под влаш?у династи?е Ора?е-Насау. Холанди?а ?е део сво?их колони?а изгубила у корист Британске Импери?е, а то ?е компензирано анекси?ом Белги?е.

Касни?е 1815. створена ?е У?еди?ена Кра?евина Холанди?а на?пре. Провинци?е су постале административни региони, уместо федералних ?единица. Кра?евина У?еди?ене Низоземске ?е поред Кра?евине Холанди?е у сво? састав ук?учила и ?ужну Низоземску (данас Белги?а и Луксембург). Ме?утим, 1830. године Белги?а ?е оружаним устанком изборила независност.

У Првом светском рату Холанди?а ?е била неутрална.

Други светски рат

У Другом светском рату Холанди?у ?е окупирала нацистичка Немачка. Посебно ?е трауматично било бомбардова?е Ротердама 1940, холокауст над ?евре?има, и глад током зиме 1944—1945. ?ене поседе у Индонези?и ?е 1942. окупирао ?апан. Након завршетка рата ти су поседи прогласили независност, што ?е Холанди?а признала након рата ко?и ?е тра?ао до 1949. године. После рата Холанди?а ?е дала независност и Суринаму.

Послератна Холанди?а

Након рата Холанди?а се релативно брзо опоравила, потом постала главни заговорник регионалне сарад?е ко?а ?е ук?учивала ствара?е Бенелукса, а касни?е про?екта европског у?еди?е?а. Тако ?е Холанди?а 1952. била ?една од зема?а оснивача Европске за?еднице за уга? и челик и била ме?у 6 оригиналних потписница Римског уговора ко?им ?е 1957. формирана Европска економска за?едница, а 1991 ?е на ?ено? територи?и потписан Мастрихтски уговор ко?им се ЕЕЗ трансформирала у Европску уни?у. Ме?утим, холандски бирачи су европско у?еди?е?е успорили одбивши на референдуму Устав ЕУ 2005. године.

Административна подела

Главни чланак: Покра?ине Холанди?е

Мапа Низоземске

У почетку, 1579, Холанди?а ?е била уни?а седам провинци?а. Касни?е су се уни?и придружиле провинци?е Северни Брабант и Лимбург. Дренте ?е признат за посебну провинци?у 1839, а доминантна провинци?а Холанди?а ?е 1840. поде?ена на северну и ?ужну. На?мла?а провинци?а Флеволанд формирана ?е 1986.

Од 1. ?ануара 1986, Холанди?а ?е поде?ена на 12 провинци?а.

#	Провинци?а	Главни град	Површина у km2	Становништво
1	Дренте	Асен	2.756,97	493.449
2	Флеволанд (од 1986)	Лелистад	2.338,07	422.202
3	Фризи?а	Леуварден	5.723,95	649.988
4	Хелдерланд	Арнем	5.154,59	2.084.478
5	Гронинген	Гронинген	2.797,48	585.881
6	Лимбург	Мастрихт	2.023,85	1.118.223
7	Северни Брабант	Хертохенбос	5.098,88	2.562.566
8	Северна Холанди?а	Харлем	4.236,67	2.877.909
9	Овере?сел	Зволе	3.438,90	1.162.215
10	?ужна Холанди?а	Хаг	3.478,07	3.705.625
11	Утрехт	Утрехт	1.462,51	1.353.596
12	Зеланд	Миделбург	2.519,27	383.689

Од 10. октобра 2010, у саставу Холанди?а налазе се и три специ?алне општине (БЕС острва).

#	Провинци?а	Главни град	Површина у km2	Становништво (2019)
1	Бонер	Краленда?к	288	20.104
2	Свети Еустахи?е	Ора?естад	21	3.138
3	Саба	Ботом	13	1.915

Становништво

Ветре?аче у околини Киндерди?ка

Са 424 становника по km2, Холанди?а ?е ?една од на?гуш?е насе?ених зема?а на свету (упореди: Срби?а 106, Кина 135, Монако 16.923, Намиби?а 2,4). Априла 2021. бро? становника Низоземске био ?е 17.493.969, од ко?их половина живи у на?гуш?е насе?еном западу зем?е.

Холан?ани су по статистикама ?едан од на?виших народа на свету, са просечном висином од 1,81 m за мушкарце и 1,68 m за жене.

Становништво Низоземске обухвата припаднике наци?а из целог света. Холан?ани чине 74,8% популаци?е. На?више дош?ака потиче из Европе (8,3%), затим из бивших колони?а Индонези?е (2%) и Суринама (2%), и на?зад Марока (2%) и Турске (2,4%).

Бро? деце по жени 2018. износио ?е 1,78. Холанди?а има ?едну од на?стари?их популаци?а на свету, са просечном старош?у 42,7 година.

Процечан животни век тра?е 84,3 године за жене и 79,7 година за мушкарце.

?езици

Холандски ?език ?е званични ?език, иако ово ни?е регулисано законом. У провинци?и Фризи?и користи се и фризи?ски ?език. Локални ди?алекти холандског се често препли?у са сродним ди?алектима немачког ?езика.

У прекоморским територи?ама Низоземске у Карибима, поред холандског, званични су ?езици пап?аменто и енглески.

Холан?ани има?у ?аку традици?у уче?а страних ?езика. 87% становништва говори енглески ?език, 55-60% зна немачки, а 25% француски.

Религи?е

Католичка црква Светог Николе у Амстердаму

По попадицаима из 2020. године, становништво Холанди?е се опреде?у?е:

• 19,8% католици
• 14,4% протестанти
• 5,2% муслимани
• 5,1% остале религи?е
• 55,2% атеисти

Ма?е од 20% ?уди редовно посе?у?е цркву.

До 1960-их, ве?ина становништва ?е припадала протестантско? вероисповести (55-60%), углавном калвинизму. На?ве?и бро? осталих верника ?е припадао католицизму (до 40%). Север и запад зем?е су традиционално накло?ени протестантизму, док ?уг и исток углавном насе?ава?у римокатолици.

На?ве?и градови

Извор: Centraal Bureau voor de Statistiek [1]
	№	Град	провинци?а	Популаци?а
Амстердам Ротердам Хаг Утрехт	1.	Амстердам	Северна Холанди?а	808.032	А?ндховен Тилбург Гронинген Алмере
	2.	Ротердам	?ужна Холанди?а	616.042
	3.	Хаг	?ужна Холанди?а	508.634
	4.	Утрехт	Утрехт	326.516
	5.	А?ндховен	Северни Брабант	220.836
	6.	Тилбург	Северни Брабант	209.788
	7.	Гронинген	Гронинген	198.123
	8.	Алмере	Флеволанд	195.845
	9.	Бреда	Северни Брабант	179.823
	10.	На?меген	Хелдерланд	167.613
	11.	Енсхеде	Овере?сел	158.589
	12.	Апелдорн	Хелдерланд	157.510
	13.	Харлем	Северна Холанди?а	154.600
	14.	Арнем	Хелдерланд	150.673
	15.	Амерсфорт	Утрехт	150.608
	16.	Занстад	Северна Холанди?а	150,510
	17.	Харлемермер	Северна Холанди?а	144.231
	18.	Хертогенбос	Северни Брабант	143.590
	19.	Зутермер	?ужна Холанди?а	123.522
	20.	Зволе	Овере?сел	122.878

Толеранци?а

Холанди?а ?е друштво ко?е ?е веома либерално и толерантно, у шта спада и ?мека“ примена неких закона (хол. Gedoogbeleid). Ово се односи на легализовану проституци?у и еутанази?у, могу?ност кориш?е?а лаких дрога, као и ?еднака права хомосексуалних парова.

У послед?е време о?ачале су политичке снаге ко?е се супротстав?а?у мултикултуралности, утица?у ислама и Европско? уни?и, иако пропагира?у либерализам (види: Парти?а за слободу).

Култура

Главни чланак: Холанди?а култура

Наука

Еразмо Ротердамски (1466-1536)

Од свог настанка, холандско друштво ?е релативно толерантно према различитим религи?ама и миш?е?има. Често ?е служила као уточиште за научнике и филозофе, попут Ренеа Декарта, Габри?ела Фаренха?та и ?она Лока. На?познати?и дома?и филозофи су Еразмо Ротердамски и Барух Спиноза.

На?стари?и низоземски универзитет основан ?е 1575. у Ла?дену.

Физичар, математичар и астроном Кристи?ан Ха?генс открио ?е Сатурнов месец Титан, про?ектовао сат са клатном и развио таласну теори?у светлости. Низоземац Антони ван Левенхук ?е проналазач микроскопа. У 19. веку Хендрик Лоренц ?е развио електромагнетну теори?у светлости.

Уметност

Сунцокрети, слика Винсента ван Гога

Доба на?ве?ег благоста?а Низоземске републике у 17. веку пратила су изузетна достигну?а у култури, нарочито сликарству. Ово доба се назива ?Златно доба Низоземске“. На?знача?ни?и сликари тог периода су Рембрант ван Ри?н, ?оханес Вермер и Франс Халс. У сликарству се ?ав?а?у теме карактеристичне за холандско гра?анско друштво: по?единачни и групни портрети, мртва природа, пе?зажи, истори?ске композици?е и жанр сцене.

У граду Делфту у то време ?е почела производ?а плаво-белог Делфтског порцелана ко?и ?е стекао велику популарност у Европи.

Златном добу припада и драмски к?ижевник ?ост ван ден Вондел. Знаменити низоземски уметници у 19. и 20. веку били су сликар Винсент ван Гог, сликар и диза?нер Пит Мондри?ан и графичар Морис Есхер.

Празници

Оми?ени празници у Низоземско? су 30. април - Дан кра?ице (када се обележава ро?ендан Кра?ице ?ули?ане) и 6. децембар - Свети Никола.

Политика

Кра?евина Холанди?а ?е држава парламентарне демократи?е и уставна монархи?а. Кра? ?е владар државе и представ?а државу. Извршну власт има Савет министара Кра?евине Низоземске, ко?и ?е одговоран Другом дому за послове владе. Председника и преми?ера имену?е кра?. Држава ?е поде?ена на 12 провинци?а, а границе ме?у ?има одре?у?е парламент. Извршни орган провинци?е ?е кра?ев намесник. Судску власт има врховни суд. Бирачко право има?у сви низоземски држав?ани стари?и од 18 година, а пасивно стари?и од 21 године. Од 30. априла 1980. на престолу ?е кра?ица Беатрикс Армгард из ку?е Ора?е?Насау. Престо се равноправно насле?у?е по мушко? и женско? лини?и према наследном реду. Холанди?а има дводомни парламент: гор?и дом има 75 а до?и 150 чланова. Седиште парламента ?е у Хагу. Законски предлози мора?у бити усво?ени у оба дома и мора их прихватити кра?ица.

Кра?евина се састо?и од држава Холанди?а, Арубе, Курасаа и Светог Мартина — при чему су све четири равноправне.

Главни град

Холанди?а нема ?единствен главни град. Седиште владе и кра?а се налазе у Хагу, као и ве?ина амбасада, али по уставу владар полаже заклетву у Амстердаму.

Привреда

У Холанди?и, ве?ина индустри?е се налази у лучким градовима. До раних 1960-их, индустри?ске и услужне активности биле су концентрисане у холандским лукама на западу, док су ?ужни и источни делови заоста?али. Данас ?е Холанди?а ?една од економски на?разви?ени?их зема?а света. По?опривреда. Холанди?а има 21,8% обрадивог зем?ишта, 0,8% во??ака и 23,4% ливада и паш?ака. ?едан ?е од на?ве?их извозника по?опривредних производа у свету. На?важни?а грана ?е сточарство у влажним равницама на истоку и ?угу. По?опривреда преовла?у?е на лаким зем?иштима у Лимбургу на речним седиментима и на новоосво?еним полдерима. Готово половина ораница ?е наме?ена за житарице, пшеницу и ?ечам. Холанди?а ?е ?едан од воде?их произво?ача повр?а у свету (краставци, парада?з, купус, карфиол, спана?). То ?е на?ве?и светски произво?ач цве?а. У Фризи?и и на влажним походима провинци?а Холанди?е и Зеланда преовла?у?у млечно и месно сточарство, сви?ого?ство и живинарство у Брабанту. Холанди?а ?е на?ве?и светски извозник сира, млека у праху, путера и кондензованог млека. Рибарство. Главне рибарске луке су А?ме?ден, Влардиген и Схевенинген Рударство и енергетика. Холанди?а има веома мало руде, а експлоатаци?а природног гаса ?е знача?на. Задово?ава дома?е потребе извози се у Немачку и Белги?у Важно ?е доби?а?е камене соли у рудницима Хенгело и Делфза?л Индустри?а. Индустри?а се углавном налази у две на?ве?е луке Ротердам и Амстердам. Електронска индустри?а у А?дховену, железара и челичане налазе се у близини А?ме?дена. Бродоградилишта су у Ротердаму, Амстердаму Влисингену. Аутомобилска индустри?а у А?ндховену, Борну и Амесфорту. По бро?у запослених на?разви?ени?а ?е прехрамбена индустри?а, за?едно са дуванском индустри?ом. У хеми?ско? индустри?и преовла?у?е основна индустри?а, пре свега производ?а синтетичких и вештачких влакана. Остале индустри?е су: папирна, фармацеутска (Амстердам), индустри?а порцелана и керамике, бруше?е ди?аманата (Амстердам). Туризам. На?атрактивни?и су стари градови Амстердам, Делфт, Харлем, Утрехт и летовалишта на обалама Схевенингена, Задворта и др. Туристичка пловидба рекама и каналима ?е веома разви?ена. Многе туристе привлаче лале у области Харлема. Саобра?а?. Разви?ени су пут (91% асфалт), железница, вода и ваздух. У Холанди?и посто?и 9 аеродрома са редовним путничким саобра?а?ем (Амстердам, Ротердам, Мастрихт и Гронинген.) У другом кварталу 2023. године, економи?а ?е пала за 0,3%, што ?е други квартал са негативним растом. Након пандеми?е COVID-19, економи?а Холанди?е ?е расла 5% годиш?е, али ?е пад потрош?е и извоза довео до рецеси?е. Инфлаци?а 19. августа 2023. године износи око 6%.

Литература

• Becker, Jos; Hart, Joep de (2006). Godsdienstige veranderingen in Nederland (на ?езику: Dutch). Sociaal en Cultureel Planbureau. ISBN 978-90-377-0259-0. OCLC 84601762. CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• Mattingly, Garrett (1959). The Armada. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 48. ISBN 978-0-395-08366-6. 
• Besamusca, Emmeline; Verheul, J. (2010). Discovering the Dutch: On Culture and Society of the Netherlands. Amsterdam University Press. стр. 251. ISBN 978-90-8964-100-7. 
• Motley, John Lothrop (1855). The Rise of the Dutch Republic. Forgotten Books. стр. 411. ISBN 978-1-4400-8471-3. 

Спо?аш?е везе

• Званични портал Низоземске
• Влада Низоземске
• Министарство спо?них послова Низоземске
• Званична туристичка презентаци?а